03-06-2010, 07:11 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.
Pod pojmom menadžment u terminologiji podrazumeva se upravljanje organizacionim sistemima u različitim oblastima društvene delatnosti. U takvom obliku, uz specifičnu transkripciju i izgovor, ovaj pojam je ušao u mnoge svetske jezike, pa i u srpski jezik. Međutim, početak njegove primene u savremenom značenju vezuje se za period industrijalizacije. To jest, krajem XIX i početkom XX veka započinje period intenzivnog privređivanja, primenom industrijskih metoda u proizvodnji materijalnih dobara, kao i ostalih društvenih delatnosti. Podela rada predstavlja bitan faktor efikasnosti funkcionisanja organizacionih sistema. U tom smislu, tehnička podela radapodrazumeva specializovanje pojedinih radnika za samo jedan segment procesa reprodukcije, čime se obezbeđuje povećanje pojedinačne efikasnosti, a time i produktivnosti datog organizacionog sistema-preduzeća, pa prema tome i društva u celini. Međutim utvrđivanje ciljeva poslovanja preduzeća kao organizacionog sistema zahteva niz predhodnih aktivnosti kojima se obezbeđuje saznanje o potrebama tržišta, konkurenciji, o tehnološkom razvoju, o novim proizvodima. Takođe kada se radi o ostvarivanju ciljeva, neophodno je izvršiti niz pripremnih aktivnosti u pravcu transformacije ciljeva u zadatke.
Prvobitno, vlasnici kapitala uloženog u preduzeće bili su nosioci funkcije upravljanja i rukovođenja, oni su čak učestvovali u izvršnim poslovima. To je bilo moguće u manjim preduzećima i u uslovima jednostavnih delatnosti. Razvojem privrede i društvenog života uopšte došlo je do delegiranja upravljačkih i rukovodećih nadležnosti i odgovornosti na profesionalne menadžere. Sve veći i složeniji zahtevi koji se postavljaju pred nosioce poslova upravljanja i rukovođenja uspostavljaju potrebu da se ove aktivnosti poveravaju profesionalnim kadrovima-menadžerima. Njihove aktivnosti formiraju se kao skup znanja, veština, delovanja, koja se koriste u regulisanju ponašanja organizacionih sistema. Ove aktivnosti dobijaju zajednički naziv menadžment i predstavljaju okosnicu organizacione strukture preduzeća.
Profesija menadžera zahteva određene sklonosti za obavljanje veoma složenih i važnih poslova u sferi predviđanja, koordinacije i kontrole poslovanja preduzeća. Pri tome stepen složenosti i važnosti ovih aktivnosti uslovljen je nivoom elemenata organizacione strukture preduzeća za koji je nadležan i odgovoran pojedini menadžer. Tako, razlikuje se menadžment na nivou odeljenja ili pogona, sektora ili službe, odnosno celine preduzeća koje, može biti manje ili veće, odnosno manje ili više složeno.
Menadžment je kao što smo videli, svojevrsna funkcija, zadatak ili posao koji mora da se obavlja u svakom preduzeću, kao i u svakoj drugoj organizovanoj ljudskoj aktivnosti. Tu funkciju ili taj posao u organizacijama obavljaju određeni, za to posebno opredeljeni i osposobljeni stručnjaci koji se nazivaju menadžerima. Oni to čine na bazi ovlašćenja koja imaju, i to putem takozvanog skalarnog lanca komande. Pošto deluju u ovom svojstvu i pošto bez njih nema menadžmenta.
Pojam menadžera
Reč menadžer je pisutna ne samo kod običnog sveta, već i kod onih koji su upućeni u ovu problematiku. Postoje u svim zemljama u kojima se ovaj izraz koristi, pa čak i u SAD gde je on kreiran, a u njima ljudi pod pojmom „menadžer“ podrazumevaju različite uloge. Tako, pod jednim, manje upućenim u ovu problematiku, menadžer predstavlja gazdu (boss), vlasnika organizacije, odnosno firme. On čini onog koji je firmu osnovao i koji je, kao svoju imovinu i svoj biznis, vodi i usmerava u željenom pravcu.
Sa druge strane, reč „menadžer“ označava profesionalne upravljače, unajmljene stručnjake iz ove oblasti u organizaciji, ovlašćene da vode njeno poslovanjae i zadužene da to čine na što efikasniji i efektniji način. Ti stručnjaci nisu vlasnici, a ni osnivači organizacije, “gazde“ ili, kako to izvorno kaže, “boss“-ovi, organizacije. Oni su eksperti profesionalci za menadžment, ljudi koji su u organizaciji angažovani da obavljaju tu funkciju i koji su odgovorni za rezultate poslovanja organizacije, kao i za njen razvoj i rast. Za svoj rad oni, kao i drugi zaposleni u organizaciji, primaju odgovarajuću nagradu, zaradu.
Za treće, reč „menadžment“ upućuje na sve one koji se bave menadžerskim poslom, koji vode poslovanje organizacije i koji su odgovorni za rezultate rada u njoj, pri čemu nije bitno da li su oni vlasnici organizacije ili nisu. Važno je da se oni u organizaciji bave navedenim poslom i da za to imaju potrebna ovlašćenja i da to čine sa profesionalnom odgovornošću, a ovo poslednje se odnosi na vlasnike, odnosno suvlasnike organizacije. Postoji još jedno shvatanje menadžera koji se često navodi u literaturi, a koji je karakterističan za prvi razvoj menadžmenta, a po tom shvatanju menadžer se definiše kao neko ko je „odgovoran za rad drugih ljudi“.
Menadžer je osoba koja izvršava zadatke uz pomoć drugih ljudi. Menadžer ostvaruje organizacione ciljeve kroz komunikaciju sa drugim ljudima, motivirajući ih za rad. Ipak, menadžer mora osigurati postizanje organizacionih ciljeva, kroz obezbjeđivanje podrške timu, pružajući članovima tima mogućnost za njihovo daljnje napredovanje i razvoj. Verovatno najjednostavnija definicija pojma menadžera je da je to „ neko ko završava zadatke kroz usmeravanje drugih ljudi da obavljaju poslove". Ova definicija naglašava činjenicu da menadžeri, u svojoj osnovi, upravljaju ljudima i da se pod pojmom menadžment podrazumeva podsticanje drugih ljudi na izvršavanje svojih zadataka i obaveza. Menadžer je osoba koja upravlja timom, s krajnjim ciljem izvršavanja određenog zadatka. Da bi timovi uspešno izvršili postavljene ciljeve menadžeri se trebaju fokusirati na:
• određivanje zadatka;
• efikasnost tima;
• dostignuća tima.
Drugim rečima, menadžer treba da postavi sledeća pitanja:
• Šta će se desiti?
• Šta se dešava?
• Šta se desilo?
Stoga, menadžer se može opisati kao neko ko aktivno učestvuje u oblikovanju stvari i dešavanja a ne samo da reaguje na ista. Naravno, svi ljudi do određenog stepena aktivno oblikuju svet, gdje im drugi pomažu u ispunjavanju zadataka. Menadžment je stoga prirodna aktivnost - nešto što svi mi radimo. Ipak „menadžment“ u onom smislu u kojem ćemo mi diskutovati o njemu, se razlikuje od naših prirodnih aktivnosti u samo jednoj činjenici, a to je
Pod pojmom menadžment u terminologiji podrazumeva se upravljanje organizacionim sistemima u različitim oblastima društvene delatnosti. U takvom obliku, uz specifičnu transkripciju i izgovor, ovaj pojam je ušao u mnoge svetske jezike, pa i u srpski jezik. Međutim, početak njegove primene u savremenom značenju vezuje se za period industrijalizacije. To jest, krajem XIX i početkom XX veka započinje period intenzivnog privređivanja, primenom industrijskih metoda u proizvodnji materijalnih dobara, kao i ostalih društvenih delatnosti. Podela rada predstavlja bitan faktor efikasnosti funkcionisanja organizacionih sistema. U tom smislu, tehnička podela radapodrazumeva specializovanje pojedinih radnika za samo jedan segment procesa reprodukcije, čime se obezbeđuje povećanje pojedinačne efikasnosti, a time i produktivnosti datog organizacionog sistema-preduzeća, pa prema tome i društva u celini. Međutim utvrđivanje ciljeva poslovanja preduzeća kao organizacionog sistema zahteva niz predhodnih aktivnosti kojima se obezbeđuje saznanje o potrebama tržišta, konkurenciji, o tehnološkom razvoju, o novim proizvodima. Takođe kada se radi o ostvarivanju ciljeva, neophodno je izvršiti niz pripremnih aktivnosti u pravcu transformacije ciljeva u zadatke.
Prvobitno, vlasnici kapitala uloženog u preduzeće bili su nosioci funkcije upravljanja i rukovođenja, oni su čak učestvovali u izvršnim poslovima. To je bilo moguće u manjim preduzećima i u uslovima jednostavnih delatnosti. Razvojem privrede i društvenog života uopšte došlo je do delegiranja upravljačkih i rukovodećih nadležnosti i odgovornosti na profesionalne menadžere. Sve veći i složeniji zahtevi koji se postavljaju pred nosioce poslova upravljanja i rukovođenja uspostavljaju potrebu da se ove aktivnosti poveravaju profesionalnim kadrovima-menadžerima. Njihove aktivnosti formiraju se kao skup znanja, veština, delovanja, koja se koriste u regulisanju ponašanja organizacionih sistema. Ove aktivnosti dobijaju zajednički naziv menadžment i predstavljaju okosnicu organizacione strukture preduzeća.
Profesija menadžera zahteva određene sklonosti za obavljanje veoma složenih i važnih poslova u sferi predviđanja, koordinacije i kontrole poslovanja preduzeća. Pri tome stepen složenosti i važnosti ovih aktivnosti uslovljen je nivoom elemenata organizacione strukture preduzeća za koji je nadležan i odgovoran pojedini menadžer. Tako, razlikuje se menadžment na nivou odeljenja ili pogona, sektora ili službe, odnosno celine preduzeća koje, može biti manje ili veće, odnosno manje ili više složeno.
Menadžment je kao što smo videli, svojevrsna funkcija, zadatak ili posao koji mora da se obavlja u svakom preduzeću, kao i u svakoj drugoj organizovanoj ljudskoj aktivnosti. Tu funkciju ili taj posao u organizacijama obavljaju određeni, za to posebno opredeljeni i osposobljeni stručnjaci koji se nazivaju menadžerima. Oni to čine na bazi ovlašćenja koja imaju, i to putem takozvanog skalarnog lanca komande. Pošto deluju u ovom svojstvu i pošto bez njih nema menadžmenta.
Pojam menadžera
Reč menadžer je pisutna ne samo kod običnog sveta, već i kod onih koji su upućeni u ovu problematiku. Postoje u svim zemljama u kojima se ovaj izraz koristi, pa čak i u SAD gde je on kreiran, a u njima ljudi pod pojmom „menadžer“ podrazumevaju različite uloge. Tako, pod jednim, manje upućenim u ovu problematiku, menadžer predstavlja gazdu (boss), vlasnika organizacije, odnosno firme. On čini onog koji je firmu osnovao i koji je, kao svoju imovinu i svoj biznis, vodi i usmerava u željenom pravcu.
Sa druge strane, reč „menadžer“ označava profesionalne upravljače, unajmljene stručnjake iz ove oblasti u organizaciji, ovlašćene da vode njeno poslovanjae i zadužene da to čine na što efikasniji i efektniji način. Ti stručnjaci nisu vlasnici, a ni osnivači organizacije, “gazde“ ili, kako to izvorno kaže, “boss“-ovi, organizacije. Oni su eksperti profesionalci za menadžment, ljudi koji su u organizaciji angažovani da obavljaju tu funkciju i koji su odgovorni za rezultate poslovanja organizacije, kao i za njen razvoj i rast. Za svoj rad oni, kao i drugi zaposleni u organizaciji, primaju odgovarajuću nagradu, zaradu.
Za treće, reč „menadžment“ upućuje na sve one koji se bave menadžerskim poslom, koji vode poslovanje organizacije i koji su odgovorni za rezultate rada u njoj, pri čemu nije bitno da li su oni vlasnici organizacije ili nisu. Važno je da se oni u organizaciji bave navedenim poslom i da za to imaju potrebna ovlašćenja i da to čine sa profesionalnom odgovornošću, a ovo poslednje se odnosi na vlasnike, odnosno suvlasnike organizacije. Postoji još jedno shvatanje menadžera koji se često navodi u literaturi, a koji je karakterističan za prvi razvoj menadžmenta, a po tom shvatanju menadžer se definiše kao neko ko je „odgovoran za rad drugih ljudi“.
Menadžer je osoba koja izvršava zadatke uz pomoć drugih ljudi. Menadžer ostvaruje organizacione ciljeve kroz komunikaciju sa drugim ljudima, motivirajući ih za rad. Ipak, menadžer mora osigurati postizanje organizacionih ciljeva, kroz obezbjeđivanje podrške timu, pružajući članovima tima mogućnost za njihovo daljnje napredovanje i razvoj. Verovatno najjednostavnija definicija pojma menadžera je da je to „ neko ko završava zadatke kroz usmeravanje drugih ljudi da obavljaju poslove". Ova definicija naglašava činjenicu da menadžeri, u svojoj osnovi, upravljaju ljudima i da se pod pojmom menadžment podrazumeva podsticanje drugih ljudi na izvršavanje svojih zadataka i obaveza. Menadžer je osoba koja upravlja timom, s krajnjim ciljem izvršavanja određenog zadatka. Da bi timovi uspešno izvršili postavljene ciljeve menadžeri se trebaju fokusirati na:
• određivanje zadatka;
• efikasnost tima;
• dostignuća tima.
Drugim rečima, menadžer treba da postavi sledeća pitanja:
• Šta će se desiti?
• Šta se dešava?
• Šta se desilo?
Stoga, menadžer se može opisati kao neko ko aktivno učestvuje u oblikovanju stvari i dešavanja a ne samo da reaguje na ista. Naravno, svi ljudi do određenog stepena aktivno oblikuju svet, gdje im drugi pomažu u ispunjavanju zadataka. Menadžment je stoga prirodna aktivnost - nešto što svi mi radimo. Ipak „menadžment“ u onom smislu u kojem ćemo mi diskutovati o njemu, se razlikuje od naših prirodnih aktivnosti u samo jednoj činjenici, a to je