03-06-2010, 01:11 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžmenta, marketinga, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planova, makroekonomije, mikroekonomije, preduzetništva, upravljanja ljudskim resursima, carine i porezi.
Interkulturalnost je postmodernistički fenomen. Za razliku od pojma multikulturalnosti koji danas uglavnom označava istovremeno postojanje mnogobrojnih kultura na nekom prostoru,interkulturalnost prvenstveno označava veze i odnose između takvih kultura.Ti odnosi pre svega podrazumevaju komuniciranje,razmenu, učestvovanje u stvaranju kulturnih vrednosti,zauzimanje mesta u globalizovanom svetu i još čitav niz interakcija. Međutim, postavlja se pitanje kako shvatiti interkulturalnost u XXI veku i kakav je njegov ukupan društveni uticaj.
Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je u posthladnoratovskom svetu, prvi put u istoriji globalna politika multipolarna i multicivilizacijska1 onda se ovom pitanju dodaje i značaj koji kultura,pa samim tim i interkulturalnost u međunarodnim odnosima imaju ili bi mogli da imaju. Kako Semjuel Hantington navodi “u posthladnoratovskom svetu, najvažnije razlike među ljudima nisu ideološke, političke ili ekonomske, nego kulturne”i upravo one će predstavljati osnovu najvažnijih i najopasnijih sukoba u novom svetu.Upravo u ovoj potencijalnoj pretnji se uočava i značaj interkulturalnosti u međunarodnim odnosima. Kako ljudi ne bi samo živeli jedni kraj drugih stvarajući nevidljive barijere,potrebno je obrazovanjem stvoriti svest da je društvo kojem bi trebali da težimo zasnovano na interkulturalnosti. Takvo obrazovanje bi, prema tome značilo, unapređivanje poštovanja kulturnih različitosti,raznolikosti,usvajanje kultrunog diversiteta kao mogućnosti da što svestranije izrazimo sopstvenu ličnost i naš ljudski potencijal,da se borimo protiv svih oblika isključenja i isključivosti.
DEFINISANJE INTERKLUTURALNOSTI
Pre definisanja samog pojma interkulturalizma moramo naglasiti da se ovaj pojam često sasvim neopravdano upotrebljava kao sinonim sa pojmom multikulturalizam. Kao što je već rečeno, dok se pojam multikulturalizma odnosi na pluralitet elemenata u igri i situaciju zajedničkog života više različitih kultura,pojam interkulturalnog je dinamičan i nužno ukazuje na odnos,razmenu i skup dinamičnih tokova koji obeležavaju susrete pojedinaca različitog kulturnog porekla. Dakle, multikulturalnost označava postojanje više kultura na jednom prostoru,dok interkulturalnost naglašava odnos među tim kulturama i neophodnost međusobne interakcije. Iako smo svedoci činjenice da evropska društva postaju multikulturna,to ne znači da su samim tim i interkulturna. Naime,interkulturalizam podrazumeva suočavanje sa problemima koji se javljaju u odnosima između nosioca različitih kultura,njihovo prihvatanje i poštovanje. Prefiks „inter“ ne znači jednostavno prisustvo ili zajednički život,slučajno mešanje kultura, niti zamenu jednog oblika mišljenja drugim, već mogućnost upoređivanja različitih mišljenja, ideja i kultura na jednom prostoru.Interkulturalizam potstiče na razmišljanje o razlikama psiho-spoznajne, seksualne,etničke,kulturne i religiozne prirode, o borbi protiv predrasuda, o mirnoj koegzistenciji naroda,pojedinaca ili grupa različitog porekla, kao i o jednakim mogućostima u obrazovanju.
Interkulturalnost koja bi se ograničila samo na podržavanje ili poštovanje različitog,ne bi dala značajnije rezultate ukoliko ne bi pronašla uslove za razvoj ovih različitosti. Produbiti spoznaju o drugom samim tim podrazumeva i produbljivanje saznanja o sebi,kako na individualnom tako i na nivou pripadajuće grupe. Biti interkulturalno odgojen, znači moći razumeti i prihvatiti osobe koje pripadaju drugim kulturama,sa sopstvenim kulturnim identitetom.
Pripišemo li vaspitanju zadatak pomaganja pojedincu da upozna sebe,negujući pritom pravi,istinski osećaj o sebi,tada vaspitanje ne može a da ne vodi prepoznavanju i vrednovanju različitosti,kao i izgradnji međuljudskih odnosa u kojima se razlika prihvata kao princip ostvarivanja jedinstva i sjedinjenja u različitosti.U tom smislu interkulturalno vaspitanje se ne može ostvariti ne omogući li se svakom subjektu ili grupi potvrđivanje svog identiteta.Upravo svest o značenju sopstvene kulture dozvoljava prepoznavanje različitosti.
Svest o sospstvenom kulturnom identitetu jača sposobnost efikasne percepcije stvarnosti, prihvatanja sebe,a samim tim i drugih.Biti svesan svog sopstvenog kulturnog identiteta znači i prihvatiti spontanost,mogućnost zapažanja problema,sposobnost „odvajanja“ od same kulture i okruženja,a time i mogućnost interkulturalizacije. Drugim rečima,ko ima takvu svest, ima i sposobnost projekcije prema drugima i prema njihovim kulturama, što znači da je sposoban za kulturnu interakciju.
Interkulturalni identitet ogleda su u:
1. prihvatanju postojećih i novih kulturnih elemenata
2. povećanju širine i dubine viđenja
3. većem samorazumevanju,samoprihvatanju i samopouzdanju
4. povećanoj otvorenosti i fleksibilnosti
Interkulturalnost je postmodernistički fenomen. Za razliku od pojma multikulturalnosti koji danas uglavnom označava istovremeno postojanje mnogobrojnih kultura na nekom prostoru,interkulturalnost prvenstveno označava veze i odnose između takvih kultura.Ti odnosi pre svega podrazumevaju komuniciranje,razmenu, učestvovanje u stvaranju kulturnih vrednosti,zauzimanje mesta u globalizovanom svetu i još čitav niz interakcija. Međutim, postavlja se pitanje kako shvatiti interkulturalnost u XXI veku i kakav je njegov ukupan društveni uticaj.
Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je u posthladnoratovskom svetu, prvi put u istoriji globalna politika multipolarna i multicivilizacijska1 onda se ovom pitanju dodaje i značaj koji kultura,pa samim tim i interkulturalnost u međunarodnim odnosima imaju ili bi mogli da imaju. Kako Semjuel Hantington navodi “u posthladnoratovskom svetu, najvažnije razlike među ljudima nisu ideološke, političke ili ekonomske, nego kulturne”i upravo one će predstavljati osnovu najvažnijih i najopasnijih sukoba u novom svetu.Upravo u ovoj potencijalnoj pretnji se uočava i značaj interkulturalnosti u međunarodnim odnosima. Kako ljudi ne bi samo živeli jedni kraj drugih stvarajući nevidljive barijere,potrebno je obrazovanjem stvoriti svest da je društvo kojem bi trebali da težimo zasnovano na interkulturalnosti. Takvo obrazovanje bi, prema tome značilo, unapređivanje poštovanja kulturnih različitosti,raznolikosti,usvajanje kultrunog diversiteta kao mogućnosti da što svestranije izrazimo sopstvenu ličnost i naš ljudski potencijal,da se borimo protiv svih oblika isključenja i isključivosti.
DEFINISANJE INTERKLUTURALNOSTI
Pre definisanja samog pojma interkulturalizma moramo naglasiti da se ovaj pojam često sasvim neopravdano upotrebljava kao sinonim sa pojmom multikulturalizam. Kao što je već rečeno, dok se pojam multikulturalizma odnosi na pluralitet elemenata u igri i situaciju zajedničkog života više različitih kultura,pojam interkulturalnog je dinamičan i nužno ukazuje na odnos,razmenu i skup dinamičnih tokova koji obeležavaju susrete pojedinaca različitog kulturnog porekla. Dakle, multikulturalnost označava postojanje više kultura na jednom prostoru,dok interkulturalnost naglašava odnos među tim kulturama i neophodnost međusobne interakcije. Iako smo svedoci činjenice da evropska društva postaju multikulturna,to ne znači da su samim tim i interkulturna. Naime,interkulturalizam podrazumeva suočavanje sa problemima koji se javljaju u odnosima između nosioca različitih kultura,njihovo prihvatanje i poštovanje. Prefiks „inter“ ne znači jednostavno prisustvo ili zajednički život,slučajno mešanje kultura, niti zamenu jednog oblika mišljenja drugim, već mogućnost upoređivanja različitih mišljenja, ideja i kultura na jednom prostoru.Interkulturalizam potstiče na razmišljanje o razlikama psiho-spoznajne, seksualne,etničke,kulturne i religiozne prirode, o borbi protiv predrasuda, o mirnoj koegzistenciji naroda,pojedinaca ili grupa različitog porekla, kao i o jednakim mogućostima u obrazovanju.
Interkulturalnost koja bi se ograničila samo na podržavanje ili poštovanje različitog,ne bi dala značajnije rezultate ukoliko ne bi pronašla uslove za razvoj ovih različitosti. Produbiti spoznaju o drugom samim tim podrazumeva i produbljivanje saznanja o sebi,kako na individualnom tako i na nivou pripadajuće grupe. Biti interkulturalno odgojen, znači moći razumeti i prihvatiti osobe koje pripadaju drugim kulturama,sa sopstvenim kulturnim identitetom.
Pripišemo li vaspitanju zadatak pomaganja pojedincu da upozna sebe,negujući pritom pravi,istinski osećaj o sebi,tada vaspitanje ne može a da ne vodi prepoznavanju i vrednovanju različitosti,kao i izgradnji međuljudskih odnosa u kojima se razlika prihvata kao princip ostvarivanja jedinstva i sjedinjenja u različitosti.U tom smislu interkulturalno vaspitanje se ne može ostvariti ne omogući li se svakom subjektu ili grupi potvrđivanje svog identiteta.Upravo svest o značenju sopstvene kulture dozvoljava prepoznavanje različitosti.
Svest o sospstvenom kulturnom identitetu jača sposobnost efikasne percepcije stvarnosti, prihvatanja sebe,a samim tim i drugih.Biti svesan svog sopstvenog kulturnog identiteta znači i prihvatiti spontanost,mogućnost zapažanja problema,sposobnost „odvajanja“ od same kulture i okruženja,a time i mogućnost interkulturalizacije. Drugim rečima,ko ima takvu svest, ima i sposobnost projekcije prema drugima i prema njihovim kulturama, što znači da je sposoban za kulturnu interakciju.
Interkulturalni identitet ogleda su u:
1. prihvatanju postojećih i novih kulturnih elemenata
2. povećanju širine i dubine viđenja
3. većem samorazumevanju,samoprihvatanju i samopouzdanju
4. povećanoj otvorenosti i fleksibilnosti