Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Епистемологија (теорија сазнања) - Лајбниц
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из филозофије.

Теорија сазнања (такође епистемологија или гносеологија) је област филозофије која истражује могућности, корене настанка и крајње домете људског сазнања. Иако покушаји развоја одговарајуће теорије сазнања потичу још из антике и Платонове (Platon) филозофије, епистемологија је званично почела да доминира Западном филозофском мишљу тек од Декарта (Rene Descartes) и Лока (John Lock) као последица расправа између рационалиста и емпириста о важности концепата „а приори и а постериори“ приликом стицања сазнања о нечему. Савремени постмодерни мислиоци, укључујући многе феминистичке филозофе, су поставили, или предложили контекстуализацију сазнања као део интерсубјективног процеса.
Епистемологија се одувјек вртела око питања која се тичу природе, обухватности, извора и исправности сазнања. Током историје филозофије, поједини филозофи су се концентрисали на једно или два од тих питања и искључивали остала. Ретко који филозоф је у свом делу обухватио свако од њих. Централна питања епистемологије су:
• Шта је сазнање - која је то коректна анализа или дефиниција концепта сазнање?
• Шта све обухвата наше сазнање - од којих све ствари потиче наше сазнање?
• Који су то извори сазнања - на који начин је стечено одређено сазнање?
• Постоји ли исконско сазнање?
Прво питање је постало предмет интересовања филозофа од половине двадесетог века, али је такође разматрано до одређене границе у античко доба. Другом питању је први пажњу посветио Платон. Са неколико прекида друго питање је присутно кроз историју филозофије све до данас. Треће питање је такође имало истакнуто место у античкој филозофији, али је такође чинило централну окосницу епистемолошких дискусија у средњовековном и раном модерном периоду. Четврто питање произлази из скептицизма, и представља тему која је такође предмет епистемолошких дискусија почев од античке филозофије па све до данас, иако постоје периоди у којима су преокупације скептика биле игнорисане.
Покушаји давања одговора на ова питања кроз историју филозофије, неминовно су довели до појаве додатних, природнијих питања. Главно од тих додатних питања је следеће:
• Шта је то оправдано веровање - под којим условима се одређено веровање може сматрати оправданим?
У историји филозофије филозофи су се тек спорадично занимали за ово поседње питање, ипак оно постаје од круцијалне важности за многе филозофе двадесетог века. Епситемолошки правци (сазнајни) се разликују у зависности од извора сазнања. Ту спадају
• рационализам
• ирационализам
• емпиризам
• сензуализам
• критицизам
• интуиционизам
• догматизам
• скептицизам
Referentni URL