Епистемологија (теорија сазнања) - Лајбниц

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Епистемологија (теорија сазнања) - Лајбниц
Матурски, семинарски, дипломски и мастер радови из филозофије.

Теорија сазнања (такође епистемологија или гносеологија) је област филозофије која истражује могућности, корене настанка и крајње домете људског сазнања. Иако покушаји развоја одговарајуће теорије сазнања потичу још из антике и Платонове (Platon) филозофије, епистемологија је званично почела да доминира Западном филозофском мишљу тек од Декарта (Rene Descartes) и Лока (John Lock) као последица расправа између рационалиста и емпириста о важности концепата „а приори и а постериори“ приликом стицања сазнања о нечему. Савремени постмодерни мислиоци, укључујући многе феминистичке филозофе, су поставили, или предложили контекстуализацију сазнања као део интерсубјективног процеса.
Епистемологија се одувјек вртела око питања која се тичу природе, обухватности, извора и исправности сазнања. Током историје филозофије, поједини филозофи су се концентрисали на једно или два од тих питања и искључивали остала. Ретко који филозоф је у свом делу обухватио свако од њих. Централна питања епистемологије су:
• Шта је сазнање - која је то коректна анализа или дефиниција концепта сазнање?
• Шта све обухвата наше сазнање - од којих све ствари потиче наше сазнање?
• Који су то извори сазнања - на који начин је стечено одређено сазнање?
• Постоји ли исконско сазнање?
Прво питање је постало предмет интересовања филозофа од половине двадесетог века, али је такође разматрано до одређене границе у античко доба. Другом питању је први пажњу посветио Платон. Са неколико прекида друго питање је присутно кроз историју филозофије све до данас. Треће питање је такође имало истакнуто место у античкој филозофији, али је такође чинило централну окосницу епистемолошких дискусија у средњовековном и раном модерном периоду. Четврто питање произлази из скептицизма, и представља тему која је такође предмет епистемолошких дискусија почев од античке филозофије па све до данас, иако постоје периоди у којима су преокупације скептика биле игнорисане.
Покушаји давања одговора на ова питања кроз историју филозофије, неминовно су довели до појаве додатних, природнијих питања. Главно од тих додатних питања је следеће:
• Шта је то оправдано веровање - под којим условима се одређено веровање може сматрати оправданим?
У историји филозофије филозофи су се тек спорадично занимали за ово поседње питање, ипак оно постаје од круцијалне важности за многе филозофе двадесетог века. Епситемолошки правци (сазнајни) се разликују у зависности од извора сазнања. Ту спадају
• рационализам
• ирационализам
• емпиризам
• сензуализам
• критицизам
• интуиционизам
• догматизам
• скептицизам


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
02:32 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Епистемологија Џона Лока VS1 0 1,125 02-06-2010 02:30 PM
zadnja poruka: VS1

Skoči na forum: