Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Elementi finansijskog sistema
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Pojam finansijskih tržišta

Finansijska tržišta se mogu posmatrati u širem i u užem smislu. U širem smislu finansijska tržišta postoje svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih instrumenata.
Preko finansijskih instrumenata privredni subjekti dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva, odnosno povezuju dve značajne makroekonomske kategorije, štednju i investicije.
Finansijska tržišta se mogu definisati kao ambijent gde se susreću ponuda i tražnja za određenim finansijskim instrumentima. Ovo tržište obuhvata organizovane institucije, posredničku trgovinu i neposrednu razmenu hartija od vrednosti između izdavalaca i investitora . Finansijsko tržište obavlja alokaciju akomulacije u cilju njene najefikasnije upotrebe u proizvodnji. Vlasnici viškova likvidnosti ustupaju svoja slobodna sredstva putem kredita i vlasničkih ulaganja. Ovaj proces kreira finansijske instrumente, kojima se kasnije može trgovati na finansijskim tržištima. Kreiranje finansijskih instrumenata vezuje sredstva u roku na koji je kredit odobren, odnosno u slučaju svojinskih ulaganja na neodređeno vreme. Finansijsko tržište pruža poveriocu mogućnost da u slučaju potrebe za likvidnim sredstvima pretvore finansijske instrumente u gotov novac. Ovu funkciju likvidnosti vrši sekundarno tržište, na kome se obavlja promet već izdatih finansijskih instrumenata.


Finansijska tržišta možemo definisati i kao organizovani prostor, sa svim potrebnim elementima neophodnim za njegovo funkcionisanje a to su: tačno odredjeno vreme, tržišna pravila i tome slično, na kome se organizovano susreću ponuda i tražnja raznih roba i uluga. Osim raznih roba i usluga, na tržištu se, radi podmirivanja potreba odredjenih subjekata za novcem mogu pojaviti i finansijska sredstva kao supstituti roba i usluga i to: domaća i strana novčana sredstva, hartije od vrednosti, razna potraživanja, novčani i platni nalozi i slično.
Svetsko finansijsko tržište izražava celokupnost brojnih, manjih ili većih medjunarodnih tržišta novca i novčanog kapitala, pri čemu je medjunarodno samo ono finansijsko tržište koje je dostupno svakom učesniku, nezavisno iz kog prostora potiče i kakve finansijske potrebe ima. Prema tome, svetsko finansijsko tržište je zbirni izraz ukupne ponude i potražnje novčanog kapitala, uključujući i njegove raznovrsne segmente koji nastaju izmedju pojedinih nacionalnih finansijskih tržišta i interaktivno utiču na funkcionisanje finansijskih tržišta.


Vrste finansijskih tržišta

Glavna podela finansijskih trzišta je ona koja ih svrstava u dve osnovne kategorije, s obzirom na rok dospeća finansijske aktive kojom se trguje na finansijskim tržištima, postoji:
-tržište novca
-tržište kapitala
Tržište novca je segment finansijskih tržišta za kratkoročne oblike finansijske aktive gde se trguje žiralnim novcem i hartijama od vrednosti sa rokom dospeća kraćim od godinu dana.Osnovni učesnici su banke. Ovo tržište obezbedjuje likvidnost i solventnost privrednim subjektima.
Tržište kapitala je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se uglavnom trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima.
Polazeci od prirode transakcije.tj od emisije hartija od vrednosti razlikuju se :
-primarna tržišta
-sekundarna tržišta
Primarna tržišta su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih hartija od vrednosti. Na njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti tj. na njima se uvode nove hartije od vrednosti. Kupci kupuju novoemitovane hartije od vrednosti i ujedno postaju njeni prvi vlasnici. Kupac u ovom slučaju ima položaj investitora jer kupovina za njega znači investiciju s obzirom da od kupljene hartije od vrednosti očekuje prihode veće od ulaganja koje je imao pri kupovini hartije od vrednosti. Prodavci novoemitovanih hartija od vrednosti imaju ulogu emitenata koji preko primarnog tržišta dolaze do sredstava za svoje finansiranje.
Primarna finansijska tržišta imaju funkciju da se transferisanjem finansijske štednje obezbedi njena efikasna alokacija krajnjim korisnicima.
Sekundarna tržišta su ona na kojima se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti . Na njima se obavlja preprodaja,tj.druga i naredna transakcija sa hartijama od vrednosti. Ova tržišta omogućavaju prodaju finansijske aktiva, da bi se došlo do likvidnih sredstava jer ova tržišta obezbedjuju likvidnost finansijske aktiva a to znači da obezbedjuju likvidnost privrednim dubjektima. Jedna od bitnih funkcija sekundarnih tržišta je da ona odredjuju cenu finansijske aktive, čime se postiže efikasnost poslovanja i upravljanja.

Polazeći od mesta na kome se transakcije obavljaju i područja koje pokrivaju finansijska tržišta se mogu podeliti na:
-lokalna tržišta
-nacionalna tržišta
-medjunarodna tržišta
Lokalna tržišta se odnose na uže područje jedne zemlje, a nacionalna na celu zemlju. Medjunarodna tržišta se odnose na više zemalja, pa se i emitovanje hartija od vrednosti vrši istovremeno u više zemalja.

Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenata kojima se trguje razlikuju se:
-tržišta osnovnih hartija od vrednosti
-tržišta izvedenih hartija od vrednosti
Referentni URL