02-06-2010, 12:33 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
''Kao što nije moguće voleti i biti mudar,
isto tako je nemoguće nekoga oporezovati,
a da bude zadovoljan''
(E. Burke)
isto tako je nemoguće nekoga oporezovati,
a da bude zadovoljan''
(E. Burke)
POJAM I DEFINICIJA POREZA
Porezi su osnovni oblik ili instrument formiranja javnih prihoda, pokrića budžetskih rashoda i zadovoljavanja javnih potreba. Danas mnogi finansijski teoretičari savremenu državu nazivaju »poreskom državom«, jer žele naglasiti kakav značaj na nju imaju porezi. Za sada, međutim, još ne postoji jedinstveno gledište i stav u vezi s pitanjem šta su porezi, možda i zbog toga, jer su porezi istorijska kategorija koja se vrlo često menjala kroz sve društveno-ekonomske formacije, u gotovo svim vremenskim periodima. Sadržaj poreza se menjao paralelno s promenama političkih, društveno-ekonomskih i drugih odnosa. Oni su direktan refleks tih odnosa, odnosno sistema.
Porez predstavlja ,svakako, najnaznačniji oblik javnih prihoda u svim savremenim državama. On se određuje kao instrumenat javnih prihoda kojim država (tj.političko-teritorijalne jedinice) od subjekata koje su pod njemom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sreddstva, bez neposredne protivusluge, radi zadovoljavanja svojih finansijskih potreba i ostvarivanja drugih ciljeva (ekonomskih, socijalnih, zdravstvenih, ekoloških idr.).
U brojnim definicijama poreza navode se osnovne njegove karakteristike kao oblika javnih prihoda.Ove definicije se razlikuju, zavisno od perioda u kome su nastale. Prof. B. Jelčić u delu ''Nauka o porezima'' navodi oko tridesetak definicija poreza koje se smatraju najuobičajenijim.Analizom navedenih definicija, može se zaključiti da uz sličnosti postoje manje i više razlikeu shvatanju poreza.
Osnovne karakteristike poreza su:
1) Obaveznost davanja, čak i prinudnim putem (po čemu se razlikuje od svakog dobrovoljnog davanja).
2) Ne postoji direktna protivnaknada od strane države ili drugog javno-pravnog tela poreskom obvezniku (za razliku od taksa, kod kojih postoji uska veza između davanja i činjenja usluge).
3) Poreska davanja su bespovratna (po čemu se, u osnovi razlikuju od zajmova).
Jedna sveobuhvatnija proširena definicija poreza bila bi: »Porez je novčano davanje fizičkih i pravnih osoba, kao i eventualnih javnih preduzeća, prema njihovoj poreskoj sposobnosti koje ubira javna vlast, oslanjajući se pri tome na svoju silu i to bez direktne protivnaknade, a u cilju pokrivanja javnih tereta države i ostalih javnih teritorijalnih tela, ili u cilju intervencije javne vlasti« (Lucien Mehl) .
KLASIFIKACIJA POREZA OECD
Organizacija za ekonomsku saradnjui razvoj predstavlja međunarodnu organizaciju koja ima zadatak da pospešuje takvu ekonomsku politiku čiji je cilj da se postigne najviši stabilan ekonomski rast i zaposlenost, rastući standard života, održavanje finansijske stabilnosti, kako bi se na taj način doprinelo razvoju svetske privrede. Komitet za fiskalne poslove OECD ustanovljen je 1971. godine, sa zadatkom da istražuje metode pomoću kojih se oporezivanje može iskoristiti za poboljšanje u alokacijii upotrebi ekonomskih resursa. Da bi se stvorili uslovi za komparativne analize poreskih sistemai poreskih politika zemalja-članica, Komitet je izradio Klasifikaciju poreza OECD i upustvo za tumačenje.
Klasifikacija poreza OECD smatra se najpotpunijom klasifikacijom raznovrsnih poreskih oblika koje se sreću u savremenim državama, u koju su uključeni i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koji se plaćaju javnim fondovima socijalnog osiguranja. Iz opšte definicije poreza , koji se shvatakao prinudno davanjedržavi, iza koje ne stoji neposredna protivusluga, moglo bi proisteći dilema da li je dopriosima za
Porezi su osnovni oblik ili instrument formiranja javnih prihoda, pokrića budžetskih rashoda i zadovoljavanja javnih potreba. Danas mnogi finansijski teoretičari savremenu državu nazivaju »poreskom državom«, jer žele naglasiti kakav značaj na nju imaju porezi. Za sada, međutim, još ne postoji jedinstveno gledište i stav u vezi s pitanjem šta su porezi, možda i zbog toga, jer su porezi istorijska kategorija koja se vrlo često menjala kroz sve društveno-ekonomske formacije, u gotovo svim vremenskim periodima. Sadržaj poreza se menjao paralelno s promenama političkih, društveno-ekonomskih i drugih odnosa. Oni su direktan refleks tih odnosa, odnosno sistema.
Porez predstavlja ,svakako, najnaznačniji oblik javnih prihoda u svim savremenim državama. On se određuje kao instrumenat javnih prihoda kojim država (tj.političko-teritorijalne jedinice) od subjekata koje su pod njemom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sreddstva, bez neposredne protivusluge, radi zadovoljavanja svojih finansijskih potreba i ostvarivanja drugih ciljeva (ekonomskih, socijalnih, zdravstvenih, ekoloških idr.).
U brojnim definicijama poreza navode se osnovne njegove karakteristike kao oblika javnih prihoda.Ove definicije se razlikuju, zavisno od perioda u kome su nastale. Prof. B. Jelčić u delu ''Nauka o porezima'' navodi oko tridesetak definicija poreza koje se smatraju najuobičajenijim.Analizom navedenih definicija, može se zaključiti da uz sličnosti postoje manje i više razlikeu shvatanju poreza.
Osnovne karakteristike poreza su:
1) Obaveznost davanja, čak i prinudnim putem (po čemu se razlikuje od svakog dobrovoljnog davanja).
2) Ne postoji direktna protivnaknada od strane države ili drugog javno-pravnog tela poreskom obvezniku (za razliku od taksa, kod kojih postoji uska veza između davanja i činjenja usluge).
3) Poreska davanja su bespovratna (po čemu se, u osnovi razlikuju od zajmova).
Jedna sveobuhvatnija proširena definicija poreza bila bi: »Porez je novčano davanje fizičkih i pravnih osoba, kao i eventualnih javnih preduzeća, prema njihovoj poreskoj sposobnosti koje ubira javna vlast, oslanjajući se pri tome na svoju silu i to bez direktne protivnaknade, a u cilju pokrivanja javnih tereta države i ostalih javnih teritorijalnih tela, ili u cilju intervencije javne vlasti« (Lucien Mehl) .
KLASIFIKACIJA POREZA OECD
Organizacija za ekonomsku saradnjui razvoj predstavlja međunarodnu organizaciju koja ima zadatak da pospešuje takvu ekonomsku politiku čiji je cilj da se postigne najviši stabilan ekonomski rast i zaposlenost, rastući standard života, održavanje finansijske stabilnosti, kako bi se na taj način doprinelo razvoju svetske privrede. Komitet za fiskalne poslove OECD ustanovljen je 1971. godine, sa zadatkom da istražuje metode pomoću kojih se oporezivanje može iskoristiti za poboljšanje u alokacijii upotrebi ekonomskih resursa. Da bi se stvorili uslovi za komparativne analize poreskih sistemai poreskih politika zemalja-članica, Komitet je izradio Klasifikaciju poreza OECD i upustvo za tumačenje.
Klasifikacija poreza OECD smatra se najpotpunijom klasifikacijom raznovrsnih poreskih oblika koje se sreću u savremenim državama, u koju su uključeni i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koji se plaćaju javnim fondovima socijalnog osiguranja. Iz opšte definicije poreza , koji se shvatakao prinudno davanjedržavi, iza koje ne stoji neposredna protivusluga, moglo bi proisteći dilema da li je dopriosima za