01-06-2010, 07:17 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Cilj ovog rada je da na što jednostavniji način objasni delovanje deviznog finansijskog tržišta, razloge njegovog postojanja, da ukaže na neke pojave koje to tržište prouzrokuje u društvu, pojasniće pojam deviznog i dinarskog kursa i posebno pojasniti funkcionisanje deviznog tržišta u našoj zemlji a sve to uz pomoć dostupne stručne literature i nekih ličnih zapažanja i razmišljanja.
Odabrana tema i izrada ovog rada mi je omogućila da dam odgovore na mnoga tada postavljanja pitanja.
U radu je objašnjeno sve o deviznom kursu, i dati su takođe i primer putem dijagrama. Skoro ceo rad je obuhvaćen samo jednim poglavljem Pojam Deviznog kursa. U radu je korišteno bezbroj knjiga i autora.
POJAM DEVIZNOG KURSA
Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupo-prodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međubankarskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS. Nakurentnija strana sredstva plaćanja su: EVRO, australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcarski fra-nak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV), kanadski dolar (CAD)...
Karakter privrednog sistema, privredne strukture i ekonomske politike svake zemlje - određuje i karakter deviznog sistema. Jer, promene deviznog sistema sastavni su deo promena društveno-ekonomskih tokova i privrednog sistema. Razvoj i primene deviznog sistema u našoj zemlji pratili su izmene u privrednom i društveno-političkom sistemu kao i konceptu razvojne politike.
Devizni kurs je cena domaćeg novca, izražena u stranom novcu, ili cena stranog novca - izražena u domaćem novcu. Novac, koji je predmet kupovine i čija se cena izražava u jedinicama stranog novca, postaje roba sui generis.
Devizni kurs zavisi od formiranja ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu, iz čega sledi - da se devizni kursevi ne moraju poklapati s njihovim monetarnim paritetom. U doba zlatnog standarda, vrednost domaćeg novca (vezana za zlato) bila je u osnovi determinanta deviznog kursa. U vreme zlatnog standarda, utvrđivanje i promene devi-znog kursa bitno se razlikovalo od njegovog formiranja danas. Odnos vrednosti dveju valuta bio je određen odnosom količine zlata, odnosno odnosom kovničke stope. To je poznati inter-valutarni zlatni paritet. Promene cena u zemlji primarno deluju na tražnju devize preko „pritiska" na uvoz i porast tražnje strane robe. Pad kursa dolara može dovesti do pritiska na marku u povećanje njenog kursa i dr.
Devizni kurs je veoma značajan za svaku privredu. Monetarne vlasti raznim instrumentima utiču na visinu deviznog kursa radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike. Stabilnost deviznog kursa ima veoma značajan uticaj na razvoj srpske privede.
Oblik privednog sistema određuje i vrstu i stabilnost deviznog kursa, od centralizovane planske privrede sa fiksinim deviznim kursevima do slobodne tržišne privrede sa varijabilnim kursevima.
Monetarna reforma - veoma uspešno ostvarena omogućila je stabilizaciju deviznog kursa, obezbeđenje velikih deviznih rezervi, stabilnost makroekonomske politike, stvaranje uslova za izvršenje tranzicionih procesa, porast stranih ulaganja u domaću privredu i približavanje EU.
Struktura finansijskog tržišta
Tržište kapitala predstavlja skup odnosa ponude i tražnje dugoročnih i srednjoročnih finansijskih sredstava. Ovo je deo ukupnog finansijskog tržišta koje obuhvata još i tržište novca i devizno tržište.
Tržište kapitala se sastoji iz:
a) bankarskog tržišta
b) berzanskog tržišta kapitala
Na bankarskom tržištu figurira zajmovni kapital kod koga se preduzetnik nalazi u ulozi zajmoprimaoca, a vlasnik kapitala (obično banka) u ulozi zajmodavalaca. Između njih, odnosno između dužnika i poverioca se formira kreditni odnos preko banke (posredno) ili direktno. Ako se banka pojavljuje kao posrednik, tada govorimo o dugoročnom investicionom kreditu.
Berzansko tržište predstavlja kupovinu i prodaju akcija i dugoročnih obveznica. Berzansko tržište naziva se sekundarnim tržištem kapitala.
Tržište kapitala predstavlja fini mehanizam sa brojnim institucijama instrumentima i procesima kojima se vrši distribucija i alokacija finansijskih sredstava, najčešće u investicije. To je i osnovna funkcija tržišta kapitala da se na njemu i preko njega koncentriše ponuda slobodnih sredstava (štednja) da bi se podmirile različite investicije (tražnjom kapitala). Ako su nekome potrebna investiciona sredstva ona se mogu pribaviti na tržištu kapitala preko emisije obveznice (zajmovni kapital) ili emisijom akcija (akcijski ili vlasnički kapital). Na tom tržištu se traži dugoročni kapital za investicije. To je primarno tržište kapitala. Trgovanje u novim odnosima već ranije emitovanim hartijama od vrednosti (kupovina i prodaja) obično se naziva "sekundarno" tržište kapitala.
Devizno tržište
Predmet poslovanja deviznog tržišta je kupovina i prodaja deviza, koje su od značaja za likvidnost privrede u međunarodnim plaćanjima. Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu, može se vršiti: promptno i terminski.
Cilj ovog rada je da na što jednostavniji način objasni delovanje deviznog finansijskog tržišta, razloge njegovog postojanja, da ukaže na neke pojave koje to tržište prouzrokuje u društvu, pojasniće pojam deviznog i dinarskog kursa i posebno pojasniti funkcionisanje deviznog tržišta u našoj zemlji a sve to uz pomoć dostupne stručne literature i nekih ličnih zapažanja i razmišljanja.
Odabrana tema i izrada ovog rada mi je omogućila da dam odgovore na mnoga tada postavljanja pitanja.
U radu je objašnjeno sve o deviznom kursu, i dati su takođe i primer putem dijagrama. Skoro ceo rad je obuhvaćen samo jednim poglavljem Pojam Deviznog kursa. U radu je korišteno bezbroj knjiga i autora.
POJAM DEVIZNOG KURSA
Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupo-prodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međubankarskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS. Nakurentnija strana sredstva plaćanja su: EVRO, australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcarski fra-nak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV), kanadski dolar (CAD)...
Karakter privrednog sistema, privredne strukture i ekonomske politike svake zemlje - određuje i karakter deviznog sistema. Jer, promene deviznog sistema sastavni su deo promena društveno-ekonomskih tokova i privrednog sistema. Razvoj i primene deviznog sistema u našoj zemlji pratili su izmene u privrednom i društveno-političkom sistemu kao i konceptu razvojne politike.
Devizni kurs je cena domaćeg novca, izražena u stranom novcu, ili cena stranog novca - izražena u domaćem novcu. Novac, koji je predmet kupovine i čija se cena izražava u jedinicama stranog novca, postaje roba sui generis.
Devizni kurs zavisi od formiranja ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu, iz čega sledi - da se devizni kursevi ne moraju poklapati s njihovim monetarnim paritetom. U doba zlatnog standarda, vrednost domaćeg novca (vezana za zlato) bila je u osnovi determinanta deviznog kursa. U vreme zlatnog standarda, utvrđivanje i promene devi-znog kursa bitno se razlikovalo od njegovog formiranja danas. Odnos vrednosti dveju valuta bio je određen odnosom količine zlata, odnosno odnosom kovničke stope. To je poznati inter-valutarni zlatni paritet. Promene cena u zemlji primarno deluju na tražnju devize preko „pritiska" na uvoz i porast tražnje strane robe. Pad kursa dolara može dovesti do pritiska na marku u povećanje njenog kursa i dr.
Devizni kurs je veoma značajan za svaku privredu. Monetarne vlasti raznim instrumentima utiču na visinu deviznog kursa radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike. Stabilnost deviznog kursa ima veoma značajan uticaj na razvoj srpske privede.
Oblik privednog sistema određuje i vrstu i stabilnost deviznog kursa, od centralizovane planske privrede sa fiksinim deviznim kursevima do slobodne tržišne privrede sa varijabilnim kursevima.
Monetarna reforma - veoma uspešno ostvarena omogućila je stabilizaciju deviznog kursa, obezbeđenje velikih deviznih rezervi, stabilnost makroekonomske politike, stvaranje uslova za izvršenje tranzicionih procesa, porast stranih ulaganja u domaću privredu i približavanje EU.
Struktura finansijskog tržišta
Tržište kapitala predstavlja skup odnosa ponude i tražnje dugoročnih i srednjoročnih finansijskih sredstava. Ovo je deo ukupnog finansijskog tržišta koje obuhvata još i tržište novca i devizno tržište.
Tržište kapitala se sastoji iz:
a) bankarskog tržišta
b) berzanskog tržišta kapitala
Na bankarskom tržištu figurira zajmovni kapital kod koga se preduzetnik nalazi u ulozi zajmoprimaoca, a vlasnik kapitala (obično banka) u ulozi zajmodavalaca. Između njih, odnosno između dužnika i poverioca se formira kreditni odnos preko banke (posredno) ili direktno. Ako se banka pojavljuje kao posrednik, tada govorimo o dugoročnom investicionom kreditu.
Berzansko tržište predstavlja kupovinu i prodaju akcija i dugoročnih obveznica. Berzansko tržište naziva se sekundarnim tržištem kapitala.
Tržište kapitala predstavlja fini mehanizam sa brojnim institucijama instrumentima i procesima kojima se vrši distribucija i alokacija finansijskih sredstava, najčešće u investicije. To je i osnovna funkcija tržišta kapitala da se na njemu i preko njega koncentriše ponuda slobodnih sredstava (štednja) da bi se podmirile različite investicije (tražnjom kapitala). Ako su nekome potrebna investiciona sredstva ona se mogu pribaviti na tržištu kapitala preko emisije obveznice (zajmovni kapital) ili emisijom akcija (akcijski ili vlasnički kapital). Na tom tržištu se traži dugoročni kapital za investicije. To je primarno tržište kapitala. Trgovanje u novim odnosima već ranije emitovanim hartijama od vrednosti (kupovina i prodaja) obično se naziva "sekundarno" tržište kapitala.
Devizno tržište
Predmet poslovanja deviznog tržišta je kupovina i prodaja deviza, koje su od značaja za likvidnost privrede u međunarodnim plaćanjima. Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu, može se vršiti: promptno i terminski.