01-06-2010, 06:01 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
CEFTA (akr. od engl. Central European Free Trade Agreement) je Srednjeevropski sporazum o slobodnoj trgovini, sporazum o ekonomskoj saradnji zemalja središnje Evrope nastao 1992. sa svrhom unapređivanja razmene i otklanjanja carinskih i drugih trgovinskih prepreka stvaranjem trgovinske zone između zemalja članica.
CEFTA je prevashodno trgovinska integracija, nastala sa ciljem da se razvoj preduzeća i privrede podstakne porastom intraregionalne trgovine. Preduzeća iz zemalja CEFTA se, međutim, susreću sa razvojnim ograničenjima - nedovoljno eksternih sredstava za finansiranje investicija. Finansijski sistemi država CEFTA su bankocentrični. Berze su nedovoljne razvijene, naročito kada je u pitanju aspekt pribavljanja kapitala preko berze. Stvaranje regionalne berze bi pomoglo da se poveća interesovanje za berzu, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje. Realno je da se pretpostavi da bi se povećalo interesovanje investitora za investiranje na većoj berzi, a emitenti hartija od vrednosti bi imali šire tržište za pribavljanje potrebnih sredstava. Unapredila bi se transparentnost, likvidnost, efikasnost, regulativa berze i sigurnost berzanskih učesnika. Stvaranje regionalne berze zahteva ispunjavanje određenih pretpostavki.
Sve zemlje CEFTA imaju visoke deficite tekućeg računa platnog bilansa, pre svega, uzrokovane visokim spoljnotrgovinskim deficitima. Glavni rizik po održivost platnih bilansa zemalja CEFTA predstavlja pad privatnog ino-zaduživanja i SDI, te otežano finansiranje deficita tekućeg računa platnog bilansa i spoljnog duga. U narednom periodu potrebno je olakšati priliv ino-kredita, intenzivirati aktivnosti na privlačenju stranih investicija (posebno 'grinfild'), aktivirati domaću štednju i pospešivati izvoz, pre svega, kroz povoljnije finansiranje.
Novi sporazum CEFTA 2006, koji su ratifikovale zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija, reguliše, na multilateralnoj osnovi, formiranje zone slobodne trgovine u Regionu, do 2010. godine i odnosi se, ne samo na robnu trgovinu, već i na trgovinu uslugama. Za razliku od robne trgovine, trgovini usluga posvećena je manja pažnja, iako su raznovrsne uslužne delatnosti od strategijskog značaja za izvozno-orijentisan rast i razvoj svih zemalja potpisnica ovog Sporazuma. Praktično, primena Sporazuma na sektor usluga podrazumeva postepenu liberalizaciju trgovine uslugama među zemljama članicama, na osnovu pravila i principa Svetske trgovinske organizacije (WTO), odnosno Opšteg sporazuma o trgovini usluga (GATS). Liberalizacija trgovine vodi intenziviranju međusobne saradnje, ali i konkurentske utakmice među zemljama članicama, koje treba da se pripreme za ulazak u EU. Zato je neophodno da se objektivno sagledaju karakteristike dosadašnje spoljnotrgovinske razmene usluga zemalja CEFTA grupacije. U ovom radu posebna pažnja je posvećena: 1. poziciji CEFTA zemalja u svetskoj trgovini usluga; 2. značaju usluga za izvoz i uvoz svake zemlje članice i 3. strukturnim obeležjima izvoza i uvoza usluga svake zemlje članice.
Spoljnotrgovinska matrica zemalja koje su pristupile sporazumu CEFTA menja se tokom primene tog spoljnotrgovinskog sporazuma, tako da na najbolji način doprinese osnovnom cilju zbog kojeg su zemlje i stupile u taj multilateralni sporazum - što lakšem i bržem pristupanju EU. Rad je podeljen na tri dela. Posle uvodnog dela u kojem se obrađuje nastanak i razvoj CEFTA, u drugom delu se razmatra razvoj spoljne trgovine centralnoevropskih zemalja koje su već pristupile EU. Ovo je relativno celovito analizirano jer je naročito značajno kao putokaz za zemlje jugoistočne Evrope, čije su karakteristike trgovinske razmene predmet trećeg dela rada.
U uslovima sve izraženije globalizacije u svetskoj ekonomiji, regionalna i subregionalna saradnja, zasnovana na zajedničkim interesima i potrebama regionalnih partnera, dobija sve više na značaju. U osnovi, ona odražava potrebu da zemlje, sa sličnim uslovima razvoja i ekonomskim problemima u ostvarivanju svojih reformskih ciljeva, udruže snage i sredstva radi efikasnijeg prilagođavanja globalnim izazovima. Regionalne inicijative, koje uključuju zemlje zapadnog Balkana, imaju za cilj da olakšaju održivi ekonomski razvoj putem modernizacije infrastrukture, naročito energetske i transportne, kao i putem trgovinske liberalizacije i podsticanja investicija. Projekat usaglašenog regionalnog strateškog pristupa ekonomskom razvoju zemalja jugoistočne Evrope uveliko je u toku, a jedan od najznačajnijih koraka učinjen je potpisivanjem jedinstvenog regionalnog Sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA, kojim je predviđeno da se uspostavi zona slobodne trgovine do kraja 2010. godine. Osnovni cilj Sporazuma je delotvorno i u što većoj meri korišćenje raspoloživih finansijskih sredstava javnog i privatnog sektora, čime se značajno unapređuje i poboljšava poslovna klima koja bi pogodovala investicijama, trgovini i većoj zaposlenosti.
CEFTA je sporazum kojim se danas definiše jedinstvena zona slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi. Sporazum donosi ukidanje barijera u trgovini na torn području, usklađivanje carinskih i drugih administrativnih propisa sa standardima Svetske trgovinske organizacije, uvodi arbitražu za rešavanje sporova i pravilo dijagonalne kumulacije. Sporazum je rezultat kompromisa te prema tome ima svoje prednosti i mane, ali se od njega očekuje snažan uticaj na međusobnu trgovinu zemalja Jugoistočne Evrope i podstiče se proces integracija u Evropsku uniju.
Uopšteno posmatrano, regionalna saradnja odražava potrebu da zemlje, koje se nalaze u približno istim fazama tranzicije, i koje se susreću sa sličnim ekonomskim problemima, ujedine napore radi efikasnijeg prilagođavanja globalnim izazovima. Zemlje zapadnog Balkana imaju za cilj da olakšaju održivi ekonomski razvoj kroz modernizaciju putne i energetske infrastrukture, podsticanjem investicija, kao i kroz trgovinsku liberalizaciju. CEFTA sporazum apostrofira značaj stranih direktnih investicija (SDI), i to kroz niz mera koje investiciono okruženje regiona čine povoljnijim i privlačnijim za plasman stranog kapitala. Zato se u ovom radu, pored pregleda tokova i ostalih performansi SDI u zemljama CEFTA, u drugom delu posebno ukazuje na značaj uklanjanja barijera i neusaglašenosti različitog tipa koje bi uticale, pored ostalog, i na smanjenje zainteresovanosti potencijalnih stranih investitora da ulažu u region. Politička stabilnost i pravna sigurnost, svakako, predstavljaju ključne uslove za intenziviranje stranih direktnih investicija u zemlje CEFTA u narednom periodu.
Jasna i dosledna primena novih propisa i pravila u koje se može ubrojiti i formiranje CEFTA, svakako će doprineti poboljšanju postojećih odnosa na tržištu. To će uticati korektivno i pozitivno na konkurenciju i samim tim smanjiti uticaj monopola. Definitivno opredeljenje za tržišni i profitni način poslovanja i razmišljanja, preduzetništvo i vlasnička transformacija privrede, predstavlja široku, ali neophodnu osnovu da se na savremen način reši i pitanje organizovanja i zaštite interesa potrošača u Srbiji. Sporazum CEFTA zasniva se na pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU, a obezbediće poštovanje pravila trgovanja, slobodan
CEFTA (akr. od engl. Central European Free Trade Agreement) je Srednjeevropski sporazum o slobodnoj trgovini, sporazum o ekonomskoj saradnji zemalja središnje Evrope nastao 1992. sa svrhom unapređivanja razmene i otklanjanja carinskih i drugih trgovinskih prepreka stvaranjem trgovinske zone između zemalja članica.
CEFTA je prevashodno trgovinska integracija, nastala sa ciljem da se razvoj preduzeća i privrede podstakne porastom intraregionalne trgovine. Preduzeća iz zemalja CEFTA se, međutim, susreću sa razvojnim ograničenjima - nedovoljno eksternih sredstava za finansiranje investicija. Finansijski sistemi država CEFTA su bankocentrični. Berze su nedovoljne razvijene, naročito kada je u pitanju aspekt pribavljanja kapitala preko berze. Stvaranje regionalne berze bi pomoglo da se poveća interesovanje za berzu, kako na strani ponude, tako i na strani tražnje. Realno je da se pretpostavi da bi se povećalo interesovanje investitora za investiranje na većoj berzi, a emitenti hartija od vrednosti bi imali šire tržište za pribavljanje potrebnih sredstava. Unapredila bi se transparentnost, likvidnost, efikasnost, regulativa berze i sigurnost berzanskih učesnika. Stvaranje regionalne berze zahteva ispunjavanje određenih pretpostavki.
Sve zemlje CEFTA imaju visoke deficite tekućeg računa platnog bilansa, pre svega, uzrokovane visokim spoljnotrgovinskim deficitima. Glavni rizik po održivost platnih bilansa zemalja CEFTA predstavlja pad privatnog ino-zaduživanja i SDI, te otežano finansiranje deficita tekućeg računa platnog bilansa i spoljnog duga. U narednom periodu potrebno je olakšati priliv ino-kredita, intenzivirati aktivnosti na privlačenju stranih investicija (posebno 'grinfild'), aktivirati domaću štednju i pospešivati izvoz, pre svega, kroz povoljnije finansiranje.
Novi sporazum CEFTA 2006, koji su ratifikovale zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija, reguliše, na multilateralnoj osnovi, formiranje zone slobodne trgovine u Regionu, do 2010. godine i odnosi se, ne samo na robnu trgovinu, već i na trgovinu uslugama. Za razliku od robne trgovine, trgovini usluga posvećena je manja pažnja, iako su raznovrsne uslužne delatnosti od strategijskog značaja za izvozno-orijentisan rast i razvoj svih zemalja potpisnica ovog Sporazuma. Praktično, primena Sporazuma na sektor usluga podrazumeva postepenu liberalizaciju trgovine uslugama među zemljama članicama, na osnovu pravila i principa Svetske trgovinske organizacije (WTO), odnosno Opšteg sporazuma o trgovini usluga (GATS). Liberalizacija trgovine vodi intenziviranju međusobne saradnje, ali i konkurentske utakmice među zemljama članicama, koje treba da se pripreme za ulazak u EU. Zato je neophodno da se objektivno sagledaju karakteristike dosadašnje spoljnotrgovinske razmene usluga zemalja CEFTA grupacije. U ovom radu posebna pažnja je posvećena: 1. poziciji CEFTA zemalja u svetskoj trgovini usluga; 2. značaju usluga za izvoz i uvoz svake zemlje članice i 3. strukturnim obeležjima izvoza i uvoza usluga svake zemlje članice.
Spoljnotrgovinska matrica zemalja koje su pristupile sporazumu CEFTA menja se tokom primene tog spoljnotrgovinskog sporazuma, tako da na najbolji način doprinese osnovnom cilju zbog kojeg su zemlje i stupile u taj multilateralni sporazum - što lakšem i bržem pristupanju EU. Rad je podeljen na tri dela. Posle uvodnog dela u kojem se obrađuje nastanak i razvoj CEFTA, u drugom delu se razmatra razvoj spoljne trgovine centralnoevropskih zemalja koje su već pristupile EU. Ovo je relativno celovito analizirano jer je naročito značajno kao putokaz za zemlje jugoistočne Evrope, čije su karakteristike trgovinske razmene predmet trećeg dela rada.
U uslovima sve izraženije globalizacije u svetskoj ekonomiji, regionalna i subregionalna saradnja, zasnovana na zajedničkim interesima i potrebama regionalnih partnera, dobija sve više na značaju. U osnovi, ona odražava potrebu da zemlje, sa sličnim uslovima razvoja i ekonomskim problemima u ostvarivanju svojih reformskih ciljeva, udruže snage i sredstva radi efikasnijeg prilagođavanja globalnim izazovima. Regionalne inicijative, koje uključuju zemlje zapadnog Balkana, imaju za cilj da olakšaju održivi ekonomski razvoj putem modernizacije infrastrukture, naročito energetske i transportne, kao i putem trgovinske liberalizacije i podsticanja investicija. Projekat usaglašenog regionalnog strateškog pristupa ekonomskom razvoju zemalja jugoistočne Evrope uveliko je u toku, a jedan od najznačajnijih koraka učinjen je potpisivanjem jedinstvenog regionalnog Sporazuma o slobodnoj trgovini - CEFTA, kojim je predviđeno da se uspostavi zona slobodne trgovine do kraja 2010. godine. Osnovni cilj Sporazuma je delotvorno i u što većoj meri korišćenje raspoloživih finansijskih sredstava javnog i privatnog sektora, čime se značajno unapređuje i poboljšava poslovna klima koja bi pogodovala investicijama, trgovini i većoj zaposlenosti.
CEFTA je sporazum kojim se danas definiše jedinstvena zona slobodne trgovine u Jugoistočnoj Evropi. Sporazum donosi ukidanje barijera u trgovini na torn području, usklađivanje carinskih i drugih administrativnih propisa sa standardima Svetske trgovinske organizacije, uvodi arbitražu za rešavanje sporova i pravilo dijagonalne kumulacije. Sporazum je rezultat kompromisa te prema tome ima svoje prednosti i mane, ali se od njega očekuje snažan uticaj na međusobnu trgovinu zemalja Jugoistočne Evrope i podstiče se proces integracija u Evropsku uniju.
Uopšteno posmatrano, regionalna saradnja odražava potrebu da zemlje, koje se nalaze u približno istim fazama tranzicije, i koje se susreću sa sličnim ekonomskim problemima, ujedine napore radi efikasnijeg prilagođavanja globalnim izazovima. Zemlje zapadnog Balkana imaju za cilj da olakšaju održivi ekonomski razvoj kroz modernizaciju putne i energetske infrastrukture, podsticanjem investicija, kao i kroz trgovinsku liberalizaciju. CEFTA sporazum apostrofira značaj stranih direktnih investicija (SDI), i to kroz niz mera koje investiciono okruženje regiona čine povoljnijim i privlačnijim za plasman stranog kapitala. Zato se u ovom radu, pored pregleda tokova i ostalih performansi SDI u zemljama CEFTA, u drugom delu posebno ukazuje na značaj uklanjanja barijera i neusaglašenosti različitog tipa koje bi uticale, pored ostalog, i na smanjenje zainteresovanosti potencijalnih stranih investitora da ulažu u region. Politička stabilnost i pravna sigurnost, svakako, predstavljaju ključne uslove za intenziviranje stranih direktnih investicija u zemlje CEFTA u narednom periodu.
Jasna i dosledna primena novih propisa i pravila u koje se može ubrojiti i formiranje CEFTA, svakako će doprineti poboljšanju postojećih odnosa na tržištu. To će uticati korektivno i pozitivno na konkurenciju i samim tim smanjiti uticaj monopola. Definitivno opredeljenje za tržišni i profitni način poslovanja i razmišljanja, preduzetništvo i vlasnička transformacija privrede, predstavlja široku, ali neophodnu osnovu da se na savremen način reši i pitanje organizovanja i zaštite interesa potrošača u Srbiji. Sporazum CEFTA zasniva se na pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU, a obezbediće poštovanje pravila trgovanja, slobodan