01-06-2010, 04:29 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
U našem proučavanju tržišta do sada nismo ispitivali probleme koji iskrsavaju zbog razlika u informacijama: po pretpostavci, i kupci i prodavci bili su savršeno informisani o kvalitetu dobara koja se prodaju na tržištu. Ova se pretpostavka može braniti ako je lako proveriti kvalitet artikla. Ako nije skupo da se pokaže koja su dobra visokog, a koja su niskog kvaliteta, onda će se cene dobara jednostavno prilagoditi kako bi odrazile razlike u kvalitetu. Ali, ako je skupo dobiti informacije o kvalitetu, onda više nije verovatno da kupci i prodavci raspolažu sa istim informacijama o dobrima koja su predmet transakcije. Sigurno je da postoje mnoga tržišta u stvarnom svetu na kojima može biti veoma skupo, ili čak, nemoguće dobiti tačne informacije o kvalitetu dobara koja se prodaju.[1]
Kako su u stvarnom privrednom životu narušene neke od pretpostavki, tržište svoju regulatornu funkciju ne obavlja savršeno. Javlja se nepodudaranje između pojedinačnog i opšteg interesa (društvenog blagostanja) i dolazi do neoptimalnih efekata delovanja tržišta.
Osim toga, postoje i takve situacije na tržištu u kojima ono, iako su ispunjene pretpostavke za efikasno delovanje, nije efikasan alokator resursa. Zbog toga, sve savremene privrede, da bi bile uspešnije, moraju da se baziraju i na delovanju tržišnog mehanizma i izvesnog oblika (ili područja) državne intervencije.[2]
Ova tema je od velikog značaja, jer se njome ističe neefikasnost tržišta prouzrokovana nepotpunom informisanosti ekonomskih subjekata u procesu njihovog odlučivanja, što može imati za posledicu izazivanje znatnih problema.
Sam pojam asimetričnih informacija označava prethodno objašnjenu situaciju na tržištu kada učesnici u određenoj transakciji imaju različite informacije.
U našem proučavanju tržišta do sada nismo ispitivali probleme koji iskrsavaju zbog razlika u informacijama: po pretpostavci, i kupci i prodavci bili su savršeno informisani o kvalitetu dobara koja se prodaju na tržištu. Ova se pretpostavka može braniti ako je lako proveriti kvalitet artikla. Ako nije skupo da se pokaže koja su dobra visokog, a koja su niskog kvaliteta, onda će se cene dobara jednostavno prilagoditi kako bi odrazile razlike u kvalitetu. Ali, ako je skupo dobiti informacije o kvalitetu, onda više nije verovatno da kupci i prodavci raspolažu sa istim informacijama o dobrima koja su predmet transakcije. Sigurno je da postoje mnoga tržišta u stvarnom svetu na kojima može biti veoma skupo, ili čak, nemoguće dobiti tačne informacije o kvalitetu dobara koja se prodaju.[1]
Kako su u stvarnom privrednom životu narušene neke od pretpostavki, tržište svoju regulatornu funkciju ne obavlja savršeno. Javlja se nepodudaranje između pojedinačnog i opšteg interesa (društvenog blagostanja) i dolazi do neoptimalnih efekata delovanja tržišta.
Osim toga, postoje i takve situacije na tržištu u kojima ono, iako su ispunjene pretpostavke za efikasno delovanje, nije efikasan alokator resursa. Zbog toga, sve savremene privrede, da bi bile uspešnije, moraju da se baziraju i na delovanju tržišnog mehanizma i izvesnog oblika (ili područja) državne intervencije.[2]
Ova tema je od velikog značaja, jer se njome ističe neefikasnost tržišta prouzrokovana nepotpunom informisanosti ekonomskih subjekata u procesu njihovog odlučivanja, što može imati za posledicu izazivanje znatnih problema.
Sam pojam asimetričnih informacija označava prethodno objašnjenu situaciju na tržištu kada učesnici u određenoj transakciji imaju različite informacije.