31-05-2010, 05:59 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Pre nego što se uhvatimo u koštac sa funkcijama, razmotrićemo šta uopšte znači sam pojam države. Država je organizacija vlasti koja monopolno raspolaže sredstvima za fizičku prisilu, i zato na određenim teritorijama prisiljava svoje stanovnike na poslušnost čime omogućuje bar relativnu društvenu bezbednost i sigurnost. Detaljnija analiza te definicije nam govori sledeće:
1.Država je organizacija vlasti. Čini je stručno osposobljen državni aparat koji je sposoban da brine o usvajanju i ostvarivanju državnih odluka. Taj aparat, pre svega, čine parlament, vlada, uprava, sudstvo i predsednik republike. Već sama ta činjenica govori nam da se država nalazi u središtu političkog
2.Država ima monopol na sredstva za fizičku prisilu. Raspolaže dvema naoružanim organima koji jedini na njenom prostoru imaju pravo da uz pomoć oružja i sile obezbeđuju red i mir. To su policija i vojska. Vojska brine za spoljnu bezbednost države, za nedodirljivost njenih granica i tek u izuzetnim slučajevima (na primer, velikih nereda) i za unutrašnju bezbednost. Policija održava red i bezbednost unutar same države.
3.Država ima tačno određenu teritoriju na kojoj izvršava svoju vlast. Granice države su određene međunarodnim bilateralnim ugovorima između država koje se međusobno graniče. Državama koje imaju izlaz na more pripada i obalski deo mora koji je sastavljen iz unutrašnjih morskih voda (voda kraj obale i između ostrva) i teriotorijalnog mora koje od obale ne sme biti udaljeno više od 12 morskih milja. Iza teritorijalnog mora širi se otvoreno ili slobodno more koje ne pripada ni jednoj državi.
4.Stanovništvo države čine svi ljudi koji žive - stalno ili privremeno - na njenoj teritoriji. Pri tom moramo imati u vidu razliku između državljana i stranaca. Državljanstvo je posebna, pravno uređena veza između države i pojedinca. Dobijamo ga na osnovu državljanstva koje poseduju naši roditelji ili na osnovu svog rođenja u toj državi (bez obzira na državljanstvo naših roditelja). Jurisdikciji države na njenoj teritoriji nemaju potrebe da se pokoravaju samo predstavnici drugih država - ambasadori i diplomate koje štiti diplomatska nedodirljivost. Njih u slučaju kršenja zakona država udaljava i oni za kršenje zakona odgovaraju (ili ne) u svojoj državi.
5.Država obezbeđuje uređenje društva i njegovu bezbednost. Njena civilizacijska vrednost i smisao je dakle upravo u tome da odgovarajućim zakonodavstvom i obezbeđenjem osnovnih ljudskih prava i dužnosti pruži ljudima osećaj pripadnosti i relativnog zadovoljstva života u državi.
Jering je istraživao genezu države i zakone koji regulišu njen razvoj. Pošto je rimsko pravo za njega bilo izraz završenog državno-pravnog poretka, a ne prava u klici ili njegovom nastajanju, on je tražio drevno pravo u praarijevskim institucijama. Po njemu samom država i pravo imaju cilj zaštitu određenih interesa (opštedruštvenih, grupnih, pojedinačnih...).
Funkcije države
Kao funkcije države javljaju se:
1.osiguranje opstanka društva kroz očuvanje spoljne bezbednosti (vojna funkcija)
Jedan od osnovnih i najstarijih zadataka države bio je i ostao obezbeđenje njene egzistencije, kao i opstaka društva kojim ona sama upravlja pred unutrašnjim i spoljašnjim opasnostima. Otklanjanje spoljne opasnosti ili gušenje unutrašnjih otpora njene vlasti jedan je od najvažnijih zadataka države, kojim je ona sama obezbeđivala i neminovno obezbeđuje svoju esencijalnu legitimnost u globalnom društvu uopšte. Primerom istorije nastanka moderne države u Zapadnoj Evropi potvrđujemo značaj osvajanja, a samim tim i pokoravanja tuđih teritorija i odbrane svojih od mogućeg osvajanja kao bitne funkcije države.
2.osiguranje opstanka društva kroz obezbeđenje unutrašnjeg mira i reda
Ne postoji društvo bez ikakvih konflikata. Kako se klase i druge društvene grupe ne bi i primenom sile borile za ostvarenje svojih posebnih interesa, jedan od glavnih zadataka države je da ostvari poredak mira. Za ostvarenje ove funkcije država mora obezbediti monopol legitimne moći kao i uspostavljanje pravnog poredka kojim se ne samo ograničava upotreba sile od strane države, već se i uređuju međusobni odnosi građana i odnosi istih sa državom. Svakako, ako je i kad je taj pravni poredak baziran, odnosno utemeljen na opšte priznatim moralnim i drugim vrednostima, njegov doprinos miru je izraženiji. Već dobro poznata činjenica je da samo u ostvarenom svetu mira argumenti imaju značaj.
3.klasna funkcija
Duž cele svoje istorije država je ostvarivala klasnu funkciju tj. štitila je interese vlasnika sredstava za proizvodnju, (po potrebi) silom. Držati robove i kmetove u pokornosti zahtevalo je upotrebu monopola sile kojom je raspolagala država. Istorija je jedna od najverodostojnijih svedoka neljudskih oblika gušenja pobuna potlačenih (Spartakov ustanak u starom Rimu, seljački ustanci u feudalnoj Evropi, komuna radnika Pariza u XIX I početkom XX veka). Iako se klasna funkcija savremene države dosta izmenila, ona nije u potpunosti iščezla. Posebno, tvdnja o nestanku klasa i klasne funkcije države u vremenskom periodu ekonomskog buma u Zapadnom svetu (posle II svetskog rata) pokazale su se neosnovanim. Položaj radničtva, kao i zaposlenih uopčte, jačanjem ekonomske i političke globalizacije na nedemoktatskim osnovama u uslovima u kojima ne postoji globalna alternativa tom procesu, pogoršava se. Rad na određeno vreme, angažovanje na privremenim poslovima smanjuju prihode zaposlenih i povećavaju broj nezaposlenih. Umesto nastanka klasa javljaju se tzv. podklase. Socijalna država, pritisnuta ekonomskom globalizacijom po modelu Nove desnice, uzmiče, a obrisi minimalne države liberalnog usmerenja prisutni su u sve većem broju. Ni savremena liberalno-demokratska država nije interesno neutralna, ali nije ni apsolutno pristrasna.
Pre nego što se uhvatimo u koštac sa funkcijama, razmotrićemo šta uopšte znači sam pojam države. Država je organizacija vlasti koja monopolno raspolaže sredstvima za fizičku prisilu, i zato na određenim teritorijama prisiljava svoje stanovnike na poslušnost čime omogućuje bar relativnu društvenu bezbednost i sigurnost. Detaljnija analiza te definicije nam govori sledeće:
1.Država je organizacija vlasti. Čini je stručno osposobljen državni aparat koji je sposoban da brine o usvajanju i ostvarivanju državnih odluka. Taj aparat, pre svega, čine parlament, vlada, uprava, sudstvo i predsednik republike. Već sama ta činjenica govori nam da se država nalazi u središtu političkog
2.Država ima monopol na sredstva za fizičku prisilu. Raspolaže dvema naoružanim organima koji jedini na njenom prostoru imaju pravo da uz pomoć oružja i sile obezbeđuju red i mir. To su policija i vojska. Vojska brine za spoljnu bezbednost države, za nedodirljivost njenih granica i tek u izuzetnim slučajevima (na primer, velikih nereda) i za unutrašnju bezbednost. Policija održava red i bezbednost unutar same države.
3.Država ima tačno određenu teritoriju na kojoj izvršava svoju vlast. Granice države su određene međunarodnim bilateralnim ugovorima između država koje se međusobno graniče. Državama koje imaju izlaz na more pripada i obalski deo mora koji je sastavljen iz unutrašnjih morskih voda (voda kraj obale i između ostrva) i teriotorijalnog mora koje od obale ne sme biti udaljeno više od 12 morskih milja. Iza teritorijalnog mora širi se otvoreno ili slobodno more koje ne pripada ni jednoj državi.
4.Stanovništvo države čine svi ljudi koji žive - stalno ili privremeno - na njenoj teritoriji. Pri tom moramo imati u vidu razliku između državljana i stranaca. Državljanstvo je posebna, pravno uređena veza između države i pojedinca. Dobijamo ga na osnovu državljanstva koje poseduju naši roditelji ili na osnovu svog rođenja u toj državi (bez obzira na državljanstvo naših roditelja). Jurisdikciji države na njenoj teritoriji nemaju potrebe da se pokoravaju samo predstavnici drugih država - ambasadori i diplomate koje štiti diplomatska nedodirljivost. Njih u slučaju kršenja zakona država udaljava i oni za kršenje zakona odgovaraju (ili ne) u svojoj državi.
5.Država obezbeđuje uređenje društva i njegovu bezbednost. Njena civilizacijska vrednost i smisao je dakle upravo u tome da odgovarajućim zakonodavstvom i obezbeđenjem osnovnih ljudskih prava i dužnosti pruži ljudima osećaj pripadnosti i relativnog zadovoljstva života u državi.
Jering je istraživao genezu države i zakone koji regulišu njen razvoj. Pošto je rimsko pravo za njega bilo izraz završenog državno-pravnog poretka, a ne prava u klici ili njegovom nastajanju, on je tražio drevno pravo u praarijevskim institucijama. Po njemu samom država i pravo imaju cilj zaštitu određenih interesa (opštedruštvenih, grupnih, pojedinačnih...).
Funkcije države
Kao funkcije države javljaju se:
1.osiguranje opstanka društva kroz očuvanje spoljne bezbednosti (vojna funkcija)
Jedan od osnovnih i najstarijih zadataka države bio je i ostao obezbeđenje njene egzistencije, kao i opstaka društva kojim ona sama upravlja pred unutrašnjim i spoljašnjim opasnostima. Otklanjanje spoljne opasnosti ili gušenje unutrašnjih otpora njene vlasti jedan je od najvažnijih zadataka države, kojim je ona sama obezbeđivala i neminovno obezbeđuje svoju esencijalnu legitimnost u globalnom društvu uopšte. Primerom istorije nastanka moderne države u Zapadnoj Evropi potvrđujemo značaj osvajanja, a samim tim i pokoravanja tuđih teritorija i odbrane svojih od mogućeg osvajanja kao bitne funkcije države.
2.osiguranje opstanka društva kroz obezbeđenje unutrašnjeg mira i reda
Ne postoji društvo bez ikakvih konflikata. Kako se klase i druge društvene grupe ne bi i primenom sile borile za ostvarenje svojih posebnih interesa, jedan od glavnih zadataka države je da ostvari poredak mira. Za ostvarenje ove funkcije država mora obezbediti monopol legitimne moći kao i uspostavljanje pravnog poredka kojim se ne samo ograničava upotreba sile od strane države, već se i uređuju međusobni odnosi građana i odnosi istih sa državom. Svakako, ako je i kad je taj pravni poredak baziran, odnosno utemeljen na opšte priznatim moralnim i drugim vrednostima, njegov doprinos miru je izraženiji. Već dobro poznata činjenica je da samo u ostvarenom svetu mira argumenti imaju značaj.
3.klasna funkcija
Duž cele svoje istorije država je ostvarivala klasnu funkciju tj. štitila je interese vlasnika sredstava za proizvodnju, (po potrebi) silom. Držati robove i kmetove u pokornosti zahtevalo je upotrebu monopola sile kojom je raspolagala država. Istorija je jedna od najverodostojnijih svedoka neljudskih oblika gušenja pobuna potlačenih (Spartakov ustanak u starom Rimu, seljački ustanci u feudalnoj Evropi, komuna radnika Pariza u XIX I početkom XX veka). Iako se klasna funkcija savremene države dosta izmenila, ona nije u potpunosti iščezla. Posebno, tvdnja o nestanku klasa i klasne funkcije države u vremenskom periodu ekonomskog buma u Zapadnom svetu (posle II svetskog rata) pokazale su se neosnovanim. Položaj radničtva, kao i zaposlenih uopčte, jačanjem ekonomske i političke globalizacije na nedemoktatskim osnovama u uslovima u kojima ne postoji globalna alternativa tom procesu, pogoršava se. Rad na određeno vreme, angažovanje na privremenim poslovima smanjuju prihode zaposlenih i povećavaju broj nezaposlenih. Umesto nastanka klasa javljaju se tzv. podklase. Socijalna država, pritisnuta ekonomskom globalizacijom po modelu Nove desnice, uzmiče, a obrisi minimalne države liberalnog usmerenja prisutni su u sve većem broju. Ni savremena liberalno-demokratska država nije interesno neutralna, ali nije ni apsolutno pristrasna.