28-05-2010, 11:11 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
U ovom projektnom zadatku će biti reči o uvođenju u proces revizije i prihvatanju klijenta, kao i o tome koji se postupci sprovode u toku uvođenja u reviziju kao i o tome koji su uslovi potrebni da bi klijent bio prihvaćen. Biće opisana cela procedura kao i postupci koje revizor mora sprovesti da bi se uverio da su iskazani računovodstveni rezultati i kompletan računovodstveni sistem predmeta revidiranja urađeni po važećim knjigovodstvenim standardima. Takođe će biti opiasan nastanak revizije, njena evolucaja i principi na kojima ona počiva. U sklopu toga će biti izneseno koja je sličnost između računovodstvene kontrole i revizije kao i na koji način se razlika između ove dve procedure može razlikovati, biće izneseno i koje usluge obuhvata revizorska struka, kao i o kom domenu revizori izdaju svoje mišljenje nakon obavljene revizije. Revizor svoje mišljenje izdaje na osnovu dokumentacije koju je prikupio u toku revidiranja predmeta revizije kao i na osnovu razgovora sa zaposlenima, menadžmentom, dobavljačima i ostalima koji su u kontaktu sa predmetom koji se revidira. Što ce tiče procesa uvođenja klijenta biće objašnjeni procesi po kojima klijent postupa kada želi da bude revidiran kao i obaveze koje treba da ispuni prema revizoru koji je došao da izvrši reviziju. U sklopu toga će biti objašnjeno i koja je uloga interne kontrole i kako ona može uticati na to da revizor ima bolji uvid u trenutno stanje predmeta revidiranja. Biće i reči o eksternoj reviziji i koja je njena uloga, o nezavisnoj reviziji i zašto je ona nezavisna i kako to revizori shvataju svoju nezavisnost u odnosu na predmet koji revidiraju, kao i osnovne karakteristike nezavisnosti revizora. Faze koje će biti opisane u ovom radu će oslikavati tačne postupke revizora koji će da prihvati klijenta, obradi njegovu dokumentaciju i na kraju izdati svoje mišljenje. Revizorsko mišljenje dolazi na kraju o čemu će biti posebne reči.
Ključne reči:
1.Računovodstvo – knjigovodstvo,
1.Računovodstvena kontrola,
2.Interna revizija – unutrašnja kontrola,
3.Eksterna revizija – spoljna kontrola (kontrola sa strane zaposlenih u firmi ali koji ne rade u sektoru koji se revidira),
4.Nezavisna revizija – kontrola koja dolazi izvan preduzeća,
5.Međunarodna federacija računovođa (IFAC),
6.Međunarodni finansijski standardi,
7.Profesionalni odbora za nadzor računovodstva (ROVA),
8.Planiranje,
9.Kontrolni testovi,
10.Suštinski testovi,
11.Analitički postupci,
12.Testovi salda,
13.Revizorsko mišljenje,
14.Revizijski izveštaj,
15.Sadržaj revizijskog izveštaja,
16.Nepravilnosti u finansijskim izveštajima,
Predmet istraživanja
Teorijsko određenje predmeta istraživanja
Zadatak revizije finansijskih izveštaja je ispitivanje realnosti bilansa, odnosno provera da li su oni istiniti i objektivni. Ukoliko to jesu, onda se i tim izveštajima prikazanim ekonomskim veličinama može verovati. Trend razvoja ukazuje na sve snažniju potrebu neprekidnog kontrolisanja putem izveštaja. Finansijski izveštaji su strogo formalizovane forme kojima se zahvata sve bitno u preduzeću, a što se odnosi na:
- finansijsko stanje – imovinu, obaveze, kapital
- uspešnost – rashode, prihode, dobitak odnosno gubitak
- gotovinske tokove – u poslovnim, finansijskim i investicionim operacijama
- politike kojima se usmerava preduzeće
Odgovornost za sastavljanje ovih izveštaja kao i za njihov kvalitet nosi menadžment preduzeća. Sam proces sastavljanja finansijskih izveštaja izvanredno je složen pa je za proveru njihove realnosti odnosno saglasnosti sa računovodstvenim standardima i zakonskim propisima potreban angažman posebnih profesionalaca – nezavisnih revizora. Međutim, u toku procesa revizije se javljaju i problemi koji se trebaju prevazici odnosno ukazati na njihovo postojanje i naći moguće rešenje njihovog otklanjanja. Samostalna nezavisna revizija je kao takva nepristrasna i nju ne mogu da kontrolišu klijenti nad kojima se vrši revizija. Jedini uslov da revizor ne dobije ovlašćenje da vrši reviziju nad nekim klijentom je ako revizor ima nekog interesa od klijenta koji treba biti revidiran (ima prijatelje u upravnom odboru firme nad kojim će biti izvršena revizija, ima deonice u toj firmi, uključen je u vlasničku funkciju itd).
Interna računovodstvena kontrola sastavni je deo procesa rada računovodstva u preduzeću, tako da se naglasak stavlja na prevenciju, odnosno na kontrolisanje ispravnog izvođenja propisanih radnji i metodoloških postupaka, počevši od prijema računovodstvene dokumentacije, preko obrade, do oblikovanja u obračune i predračune. Ovu kontrolu treba obavljati svakodnevno jer je tu reč o sistematskoj, kontinuiranoj kontroli i što je najvažnije preventivnoj kontroli koja treba. Ovakav način rada doprinosi pouzdanosti i verodostojnosti računovodstvenih izveštaja i obračuna. Interna računovodstvena revizija treba da funkcioniše u sastavu internih kontrola u preduzeću, izvan računovodstva , i da bude direktno odgovorna najvišem organu upravljanja u preduzeću. Interna računovodstvena revizija je stalno prisutna u preduzeći i treba da ispituje celinu poslovanja preduzeća krozu računovodstvene podatke, ali i pojedinačna područja tog poslovanja.Iskustva svetskih složenih poslovnih sistema ukazuju na izuzetnu ulogu interne revizije. U cilju zaštite javnog interesa u vezi sa finansijskim izveštavanjem, zakonom se utvrduje profesionalno zvanje ovlašceni revizor i ovlašceni interni revizor.
Ovlašceni revizor je nezavisno profesionalno lice koje obavlja reviziju i odgovara za pravilnost obavljanja revizije, sastavljanje izveštaja o reviziji i izražavanje revizorskog mišljenja u skladu sa Medunarodnim standardima revizije. Profesionalno zvanje ovlašceni revizor može da stekne lice koje ima visoku školsku spremu, radno iskustvo na poslovima eksterne revizije finansijskih izveštaja ili interne revizije u trajanju od tri godine, odnosno tri godine radnog iskustva kao rukovodilac na poslovima racunovodstva, položen ispit za sticanje ovog profesionalnog zvanja i koje nije osudivano za krivicna dela koja ga cine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.
Pravna lica, razvrstavaju se na mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosecnog broja zaposlenih, godišnjeg prihoda i vrednosti imovine utvrdene na dan sastavljanja finansijskih izveštaja u poslovnoj godini.
U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja ispunjavaju najmanje dva od sledecih kriterijuma:
1) da je prosecan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godišnji izveštaj od 50 do 250;
2) da je godišnji prihod od 2.500.000 EUR do 10.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) da je prosecna vrednost poslovne imovine (na pocetku i na kraju poslovne godine) od 1.000.000 EUR do 5.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
Pravna lica koja imaju niže od najnižih iznosa u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma razvrstavaju se u mala pravna lica, a pravna lica koja imaju vece iznose od najvecih u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma razvrstavaju se u velika pravna lica. Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.
Prosecan broj zaposlenih izracunava se tako što se ukupan zbir zaposlenih krajem svakog meseca, ukljucujuci i zaposlene u inostranstvu, podeli sa brojem meseci. Obaveštenje o razvrstavanju, u smislu ovog zakona, pravno lice dužno je da, uz finansijski izveštaj za prethodnu poslovnu godinu, dostavi Narodnoj banci Srbije koja verifikuje dostavljeno obaveštenje o razvrstavanju.
Ako pravno lice odbije da obaveštenje o razvrstavanju uskladi sa zahtevom Narodne banke Srbije, u narednoj poslovnoj godini koriste se podaci o velicini pravnog lica utvrdeni od strane Narodne banke Srbije.
Pravno lice i preduzetnik sastavljaju i prikazuju finansijske izveštaje za tekucu poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekuce godine. Pravno lice, odnosno preduzetnik, kod koga nastanu statusne promene (spajanje, podela I odvajanje) ili prodaja, sastavlja finansijske izveštaje na dan utvrden u odluci o
U ovom projektnom zadatku će biti reči o uvođenju u proces revizije i prihvatanju klijenta, kao i o tome koji se postupci sprovode u toku uvođenja u reviziju kao i o tome koji su uslovi potrebni da bi klijent bio prihvaćen. Biće opisana cela procedura kao i postupci koje revizor mora sprovesti da bi se uverio da su iskazani računovodstveni rezultati i kompletan računovodstveni sistem predmeta revidiranja urađeni po važećim knjigovodstvenim standardima. Takođe će biti opiasan nastanak revizije, njena evolucaja i principi na kojima ona počiva. U sklopu toga će biti izneseno koja je sličnost između računovodstvene kontrole i revizije kao i na koji način se razlika između ove dve procedure može razlikovati, biće izneseno i koje usluge obuhvata revizorska struka, kao i o kom domenu revizori izdaju svoje mišljenje nakon obavljene revizije. Revizor svoje mišljenje izdaje na osnovu dokumentacije koju je prikupio u toku revidiranja predmeta revizije kao i na osnovu razgovora sa zaposlenima, menadžmentom, dobavljačima i ostalima koji su u kontaktu sa predmetom koji se revidira. Što ce tiče procesa uvođenja klijenta biće objašnjeni procesi po kojima klijent postupa kada želi da bude revidiran kao i obaveze koje treba da ispuni prema revizoru koji je došao da izvrši reviziju. U sklopu toga će biti objašnjeno i koja je uloga interne kontrole i kako ona može uticati na to da revizor ima bolji uvid u trenutno stanje predmeta revidiranja. Biće i reči o eksternoj reviziji i koja je njena uloga, o nezavisnoj reviziji i zašto je ona nezavisna i kako to revizori shvataju svoju nezavisnost u odnosu na predmet koji revidiraju, kao i osnovne karakteristike nezavisnosti revizora. Faze koje će biti opisane u ovom radu će oslikavati tačne postupke revizora koji će da prihvati klijenta, obradi njegovu dokumentaciju i na kraju izdati svoje mišljenje. Revizorsko mišljenje dolazi na kraju o čemu će biti posebne reči.
Ključne reči:
1.Računovodstvo – knjigovodstvo,
1.Računovodstvena kontrola,
2.Interna revizija – unutrašnja kontrola,
3.Eksterna revizija – spoljna kontrola (kontrola sa strane zaposlenih u firmi ali koji ne rade u sektoru koji se revidira),
4.Nezavisna revizija – kontrola koja dolazi izvan preduzeća,
5.Međunarodna federacija računovođa (IFAC),
6.Međunarodni finansijski standardi,
7.Profesionalni odbora za nadzor računovodstva (ROVA),
8.Planiranje,
9.Kontrolni testovi,
10.Suštinski testovi,
11.Analitički postupci,
12.Testovi salda,
13.Revizorsko mišljenje,
14.Revizijski izveštaj,
15.Sadržaj revizijskog izveštaja,
16.Nepravilnosti u finansijskim izveštajima,
Predmet istraživanja
Teorijsko određenje predmeta istraživanja
Zadatak revizije finansijskih izveštaja je ispitivanje realnosti bilansa, odnosno provera da li su oni istiniti i objektivni. Ukoliko to jesu, onda se i tim izveštajima prikazanim ekonomskim veličinama može verovati. Trend razvoja ukazuje na sve snažniju potrebu neprekidnog kontrolisanja putem izveštaja. Finansijski izveštaji su strogo formalizovane forme kojima se zahvata sve bitno u preduzeću, a što se odnosi na:
- finansijsko stanje – imovinu, obaveze, kapital
- uspešnost – rashode, prihode, dobitak odnosno gubitak
- gotovinske tokove – u poslovnim, finansijskim i investicionim operacijama
- politike kojima se usmerava preduzeće
Odgovornost za sastavljanje ovih izveštaja kao i za njihov kvalitet nosi menadžment preduzeća. Sam proces sastavljanja finansijskih izveštaja izvanredno je složen pa je za proveru njihove realnosti odnosno saglasnosti sa računovodstvenim standardima i zakonskim propisima potreban angažman posebnih profesionalaca – nezavisnih revizora. Međutim, u toku procesa revizije se javljaju i problemi koji se trebaju prevazici odnosno ukazati na njihovo postojanje i naći moguće rešenje njihovog otklanjanja. Samostalna nezavisna revizija je kao takva nepristrasna i nju ne mogu da kontrolišu klijenti nad kojima se vrši revizija. Jedini uslov da revizor ne dobije ovlašćenje da vrši reviziju nad nekim klijentom je ako revizor ima nekog interesa od klijenta koji treba biti revidiran (ima prijatelje u upravnom odboru firme nad kojim će biti izvršena revizija, ima deonice u toj firmi, uključen je u vlasničku funkciju itd).
Interna računovodstvena kontrola sastavni je deo procesa rada računovodstva u preduzeću, tako da se naglasak stavlja na prevenciju, odnosno na kontrolisanje ispravnog izvođenja propisanih radnji i metodoloških postupaka, počevši od prijema računovodstvene dokumentacije, preko obrade, do oblikovanja u obračune i predračune. Ovu kontrolu treba obavljati svakodnevno jer je tu reč o sistematskoj, kontinuiranoj kontroli i što je najvažnije preventivnoj kontroli koja treba. Ovakav način rada doprinosi pouzdanosti i verodostojnosti računovodstvenih izveštaja i obračuna. Interna računovodstvena revizija treba da funkcioniše u sastavu internih kontrola u preduzeću, izvan računovodstva , i da bude direktno odgovorna najvišem organu upravljanja u preduzeću. Interna računovodstvena revizija je stalno prisutna u preduzeći i treba da ispituje celinu poslovanja preduzeća krozu računovodstvene podatke, ali i pojedinačna područja tog poslovanja.Iskustva svetskih složenih poslovnih sistema ukazuju na izuzetnu ulogu interne revizije. U cilju zaštite javnog interesa u vezi sa finansijskim izveštavanjem, zakonom se utvrduje profesionalno zvanje ovlašceni revizor i ovlašceni interni revizor.
Ovlašceni revizor je nezavisno profesionalno lice koje obavlja reviziju i odgovara za pravilnost obavljanja revizije, sastavljanje izveštaja o reviziji i izražavanje revizorskog mišljenja u skladu sa Medunarodnim standardima revizije. Profesionalno zvanje ovlašceni revizor može da stekne lice koje ima visoku školsku spremu, radno iskustvo na poslovima eksterne revizije finansijskih izveštaja ili interne revizije u trajanju od tri godine, odnosno tri godine radnog iskustva kao rukovodilac na poslovima racunovodstva, položen ispit za sticanje ovog profesionalnog zvanja i koje nije osudivano za krivicna dela koja ga cine nedostojnim za obavljanje ovih poslova.
Pravna lica, razvrstavaju se na mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosecnog broja zaposlenih, godišnjeg prihoda i vrednosti imovine utvrdene na dan sastavljanja finansijskih izveštaja u poslovnoj godini.
U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izveštaja ispunjavaju najmanje dva od sledecih kriterijuma:
1) da je prosecan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godišnji izveštaj od 50 do 250;
2) da je godišnji prihod od 2.500.000 EUR do 10.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;
3) da je prosecna vrednost poslovne imovine (na pocetku i na kraju poslovne godine) od 1.000.000 EUR do 5.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.
Pravna lica koja imaju niže od najnižih iznosa u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma razvrstavaju se u mala pravna lica, a pravna lica koja imaju vece iznose od najvecih u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma razvrstavaju se u velika pravna lica. Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dan sastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.
Prosecan broj zaposlenih izracunava se tako što se ukupan zbir zaposlenih krajem svakog meseca, ukljucujuci i zaposlene u inostranstvu, podeli sa brojem meseci. Obaveštenje o razvrstavanju, u smislu ovog zakona, pravno lice dužno je da, uz finansijski izveštaj za prethodnu poslovnu godinu, dostavi Narodnoj banci Srbije koja verifikuje dostavljeno obaveštenje o razvrstavanju.
Ako pravno lice odbije da obaveštenje o razvrstavanju uskladi sa zahtevom Narodne banke Srbije, u narednoj poslovnoj godini koriste se podaci o velicini pravnog lica utvrdeni od strane Narodne banke Srbije.
Pravno lice i preduzetnik sastavljaju i prikazuju finansijske izveštaje za tekucu poslovnu godinu sa stanjem na dan 31. decembra tekuce godine. Pravno lice, odnosno preduzetnik, kod koga nastanu statusne promene (spajanje, podela I odvajanje) ili prodaja, sastavlja finansijske izveštaje na dan utvrden u odluci o