26-05-2010, 08:04 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Čini se da Srbija nikada nije bila bogatija menadžerima koji to nominalno jesu, a da nikada nije postojala veća kriza upravljanja bilo u privredi ili u vanprivrednim delatnostima. Konflikt interesa menadžera i vlasnika predstavlja jedno od najkolosalnijih pitanja u svetskoj ekonomiji. Kada se posmatraju, globalni ekonomski samiti, konstantuje se kako u toj gomili menadžera ima onih koji presudno odlučuju kuda neka kompanija, a posredno i privreda treba da ide. Pa ipak reč menadžer, a jedno vreme i vlasnik bila je gotovo 40 godina izopštena iz naših ekonomskih udžbenika. Gotovo stidljivo 70-ih godina formirao se Fakultet organizacionih nauka, kao mesto gde bi trebalo obrazovati buduće menadžere. 90-te godine, donele su pravu poplavu menadžerstva u Srbiji. Gotovo da nije bilo sfere života u kojoj nije involviran pojam menadžmenta. Danas se u Srbiji govori o menadžmentu u sportu, kulturi, nauci, umetnosti, i naravno privredi.
Paralelno sa sveopštom popularizacijom pojma menadžer i menadžment, nicale su i ustanove koje su se bavile obrazovanjem budućih menadžera.
Trening i edukacija menadžera
Obuka je proces menjanja ponašanja i stavova zaposlenih, na način koji će povećati mogućnosti realizacije ciljeva. Ovaj proces je posebno značajan kod pripreme zaposlenih za obavljanje poslova u drugim zemljama, jer pomaže da se njihov ukupni potencijal iskaže. Obuka može pomoći da menadžer bolje razume običaje, kulturu i radne navike lokalnog stanovništva. Najednostavnija obuka u periodu pripreme je potavljanje integratora za svaki posao u stranoj zemlji. Ova osoba je zadužena za stvaranje uslova u kojima će se operativni poslovni sistem slagati sa onim koji postoji u lokalnoj kulturi. Integrator savetuje, vodi i predlaže potrebne akcije u cilju kreiranja ove sihronizacije. Međutim, i ako upotreba integratora može pomoći, ona je retko dovoljna. Globalna organizacija prlikom stvaranja efikasnog globalnog tima, mora da okupi pojedince koji razumeju lokalni jezik, koji su odrasli u različitim kulturama, koji su otvoreni i fleksibilni, i koji su u stanju da rade pod stresnim uslovima.
U slučajevima gde potencijalni kandidati ne poseduju sve ove osobine, potreban je dobro osmišljen program obuke koji se sprovodi pre nefo što se osobe pošalju na zadatak.
Neophodna znanja menadžera
Profesor Katz je istakao razliku između tehničkih i praktičnih znanja, koja mora da poseduje svaki menadžer. Za sticanje tehničkih znanja je neophodno formalno obrazovanje, dok je za praktična znanja dovoljno neformalno obrazovanje, to jest učenje kroz vlastito izkustvo u praktičnom radu.
Interesantno je napomenuti da mnogi vlasnici biznisa smatraju da im nije neophodno menadžersko znanje i iskustvo, s obzirom da većina njih preferira mikro biznisima, koji ne zahtevaju složen organizacioni menadžment. Međutim, mnogi stručnjaci stoje baš na tom stanovistu da usled nedostatka znanja iz organizacionog menadžmenta njihovi biznisi i ostaju mali i ne šire se. (Ronstadt, 1984. ) Drugim rečima, za brzi rast i napredovanje svake firme je neophodno i znanje i iskustvo u poslu, to jest oni se ne mogu nikako prenebregnuti. To potvrđuju i najnovija istraživanja koja dokazuju da je udruženo znanje sa iskustvom dobitna kombinacija kod izbora timova, poslovne kontrole i mogućnosti ekspanzije biznisa.
Edukacija menadžera preko interneta- e learning
S obzirom da je zahvaljujući brzim promenama u tehničkom i tehnološkom smislu, koje su posebno obeležile poslednju dekadu 20. veka, došlo do pojave novih vrsta poslova i različitih modeliteta rada, veoma brzo se iskristalisala potreba za novim znanjima. Shodno tome, svuda u svetu se ozbiljno radi na redefinisanju postojećeg sistema obrazovanja i permanentnog usavršavanja edukativnih programa koji moraju da budu u tesnoj vezi sa praksom. Zarad toga, osnivaju se "nove škole za preduzetnike i menadžere", koje se baziraju na savremenim programima i kursevima namenjenim različitim grupama poslovnih ljudi. Tako na primer, neki od ovih kurseva su namenjeni preduzetnicima za sticanje osnovnih znanja o biznisu i imaju za cilj da im pomognu da svoje ideje testiraju i pretoče u praksu (Manpower Service Commission u Londonu, Mancesteru i Glazgovu). Osnivaju se i centri za obuku, namenjeni isključivo ženama i muškarcima između 17 i 24 godine, koji imaju nedovoljne akademske kvalifikacije a žele da pokrenu vlastiti biznis (Project Fullemploy, Clerkenwell). Takođe u velikoj Britaniji već izvestan broj godina postoje centri za obuku, namenjeni crncima koji žele da se bave preduzetničkim aktivnostima (New World Business Consultancy, London). Pored pomenutih i drugih sličnih škola i centara za edukaciju, poštoje i mnogobrojne agencije koje su specijalizovane za pružanje različitih vrsta savetodavnih usluga. Mnoge od njih imaju svoje sajtove na internetu, preko kojih može da se ostvari direktan kontakt i dobije u kratkom roku savet, neophodna literatura i slično. Sve popularniji su i virtuelni fakulteti koji se osnivaju širom sveta i koji omogućavaju na najbolji način povezivanje poslovnih ljudi i studenata biznisa sa predavačima širom sveta ma gde se oni lokaciono nalazili. Pohađanje kurseva i polaganje testova preko interneta, bitno menjaju dosadašnji način sticanja znanja u klasičnim učionicama i omogućavaju brzu razmenu informacija, veću pristupačnost najnovijim znanjima i iskustvima u ovom domenu i uštedu vremena i
Čini se da Srbija nikada nije bila bogatija menadžerima koji to nominalno jesu, a da nikada nije postojala veća kriza upravljanja bilo u privredi ili u vanprivrednim delatnostima. Konflikt interesa menadžera i vlasnika predstavlja jedno od najkolosalnijih pitanja u svetskoj ekonomiji. Kada se posmatraju, globalni ekonomski samiti, konstantuje se kako u toj gomili menadžera ima onih koji presudno odlučuju kuda neka kompanija, a posredno i privreda treba da ide. Pa ipak reč menadžer, a jedno vreme i vlasnik bila je gotovo 40 godina izopštena iz naših ekonomskih udžbenika. Gotovo stidljivo 70-ih godina formirao se Fakultet organizacionih nauka, kao mesto gde bi trebalo obrazovati buduće menadžere. 90-te godine, donele su pravu poplavu menadžerstva u Srbiji. Gotovo da nije bilo sfere života u kojoj nije involviran pojam menadžmenta. Danas se u Srbiji govori o menadžmentu u sportu, kulturi, nauci, umetnosti, i naravno privredi.
Paralelno sa sveopštom popularizacijom pojma menadžer i menadžment, nicale su i ustanove koje su se bavile obrazovanjem budućih menadžera.
Trening i edukacija menadžera
Obuka je proces menjanja ponašanja i stavova zaposlenih, na način koji će povećati mogućnosti realizacije ciljeva. Ovaj proces je posebno značajan kod pripreme zaposlenih za obavljanje poslova u drugim zemljama, jer pomaže da se njihov ukupni potencijal iskaže. Obuka može pomoći da menadžer bolje razume običaje, kulturu i radne navike lokalnog stanovništva. Najednostavnija obuka u periodu pripreme je potavljanje integratora za svaki posao u stranoj zemlji. Ova osoba je zadužena za stvaranje uslova u kojima će se operativni poslovni sistem slagati sa onim koji postoji u lokalnoj kulturi. Integrator savetuje, vodi i predlaže potrebne akcije u cilju kreiranja ove sihronizacije. Međutim, i ako upotreba integratora može pomoći, ona je retko dovoljna. Globalna organizacija prlikom stvaranja efikasnog globalnog tima, mora da okupi pojedince koji razumeju lokalni jezik, koji su odrasli u različitim kulturama, koji su otvoreni i fleksibilni, i koji su u stanju da rade pod stresnim uslovima.
U slučajevima gde potencijalni kandidati ne poseduju sve ove osobine, potreban je dobro osmišljen program obuke koji se sprovodi pre nefo što se osobe pošalju na zadatak.
Neophodna znanja menadžera
Profesor Katz je istakao razliku između tehničkih i praktičnih znanja, koja mora da poseduje svaki menadžer. Za sticanje tehničkih znanja je neophodno formalno obrazovanje, dok je za praktična znanja dovoljno neformalno obrazovanje, to jest učenje kroz vlastito izkustvo u praktičnom radu.
Interesantno je napomenuti da mnogi vlasnici biznisa smatraju da im nije neophodno menadžersko znanje i iskustvo, s obzirom da većina njih preferira mikro biznisima, koji ne zahtevaju složen organizacioni menadžment. Međutim, mnogi stručnjaci stoje baš na tom stanovistu da usled nedostatka znanja iz organizacionog menadžmenta njihovi biznisi i ostaju mali i ne šire se. (Ronstadt, 1984. ) Drugim rečima, za brzi rast i napredovanje svake firme je neophodno i znanje i iskustvo u poslu, to jest oni se ne mogu nikako prenebregnuti. To potvrđuju i najnovija istraživanja koja dokazuju da je udruženo znanje sa iskustvom dobitna kombinacija kod izbora timova, poslovne kontrole i mogućnosti ekspanzije biznisa.
Edukacija menadžera preko interneta- e learning
S obzirom da je zahvaljujući brzim promenama u tehničkom i tehnološkom smislu, koje su posebno obeležile poslednju dekadu 20. veka, došlo do pojave novih vrsta poslova i različitih modeliteta rada, veoma brzo se iskristalisala potreba za novim znanjima. Shodno tome, svuda u svetu se ozbiljno radi na redefinisanju postojećeg sistema obrazovanja i permanentnog usavršavanja edukativnih programa koji moraju da budu u tesnoj vezi sa praksom. Zarad toga, osnivaju se "nove škole za preduzetnike i menadžere", koje se baziraju na savremenim programima i kursevima namenjenim različitim grupama poslovnih ljudi. Tako na primer, neki od ovih kurseva su namenjeni preduzetnicima za sticanje osnovnih znanja o biznisu i imaju za cilj da im pomognu da svoje ideje testiraju i pretoče u praksu (Manpower Service Commission u Londonu, Mancesteru i Glazgovu). Osnivaju se i centri za obuku, namenjeni isključivo ženama i muškarcima između 17 i 24 godine, koji imaju nedovoljne akademske kvalifikacije a žele da pokrenu vlastiti biznis (Project Fullemploy, Clerkenwell). Takođe u velikoj Britaniji već izvestan broj godina postoje centri za obuku, namenjeni crncima koji žele da se bave preduzetničkim aktivnostima (New World Business Consultancy, London). Pored pomenutih i drugih sličnih škola i centara za edukaciju, poštoje i mnogobrojne agencije koje su specijalizovane za pružanje različitih vrsta savetodavnih usluga. Mnoge od njih imaju svoje sajtove na internetu, preko kojih može da se ostvari direktan kontakt i dobije u kratkom roku savet, neophodna literatura i slično. Sve popularniji su i virtuelni fakulteti koji se osnivaju širom sveta i koji omogućavaju na najbolji način povezivanje poslovnih ljudi i studenata biznisa sa predavačima širom sveta ma gde se oni lokaciono nalazili. Pohađanje kurseva i polaganje testova preko interneta, bitno menjaju dosadašnji način sticanja znanja u klasičnim učionicama i omogućavaju brzu razmenu informacija, veću pristupačnost najnovijim znanjima i iskustvima u ovom domenu i uštedu vremena i