25-05-2010, 10:24 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
«Znanje je jedini relevantan ekonomski resurs koji ne omogućava upravljanje promenama u poslovanju, ali čini da budemo ispred njih...»
Piter Draker
U današnje vreme sve je prisutnija reč obuka, znanje. Zašto je tako? Zato što je znanje postalo osnovno sredstvo za postizanje inovacija i konkurentnosti.U privredi, gde je nesigurnost stalno prisutna, jedini siguran izvor trajne konkurentske prednosti je znanje. Neki od poznatih autora dali su sledeće definicije:
* Znanje je informacija kombinovana sa iskustvom, kontekstom, interpretacijom i razmišljanjem – oblik informacije visoke vrednosti. (Devenport, 1997)
* Znanje je iskustvo ili informacija koja se može saopštiti ili podeliti. (Verna Allee, 1997)
Znanje može biti eksplicitno(tzv.vidljivo znanje–podaci,informacije,dokumenti…) i implicitno (tzv.prećutno, nevidljivo znanje– razmišljanje,ideje i pogledi, mišljenja). Smatra se da pokretačka snaga za inovacije i jedina konkurentska prednost preduzeća leži upravo u implicitnom znanju.
POJAM KNOWLEDGE MENADŽMENTA
Knowledge management (Menadžment znanja) predstavlja poslovni koncept koji u fokusu ima organizaciono učenje. Kao fraza ustalila se kasnih 1980-tih godina.Od 1994. ,kada se održala prva konferencija na temu «knowledge» menadžmenta, kao koncept menadžment znanja se intenzivno razvija i danas predstavlja jedan od najznačajnijih programa u organizacijama u funkciji kreiranja i održavanja konkurentske prednosti.
Menadžment znanja ne treba posmatrati kao novu menadžment strategiju koja treba da zameni reinženjering, TQM ili timski rad, kao i druge menadžment paradigme koje su važeće na početku XXI veka. Kao poseban predmet Menadžment znanja na univerzitetima u svetu se razvija počevši od 2002. godine, a kod nas samo sa par godina zakašnjenja. Koncept menadžmenta znanja sve više se razvija, kako u praksi, tako i u teoriji.
Postoje brojne definicije Menadžmenta znanja :
* “sinergijski spoj mogućnosti informacione tehnologije za obradu podataka i informacija i kreativnih i inovativnih potencijala ljudskih bića.”(Yogesh Malhotra, 1998),
* “identifikacija, najbolje prilagođavanje i aktivno upravljanje intelektualnim dobrima, bilo da se radi o jasno uobličenom, eksplicitnom znanju koje se nalazi u obliku artifakta, ili o implicitnom znanju koje poseduju pojedinci ili zajednice.” (Snowden ,1999).
* Menadžment znanja je poniranje do saznajnih, subjektivnih sastojaka ličnosti zaposlenih, kao što su njihova sagledavanja, neposredna opažanja, osećaji "iz stomaka", što omogućava da se ti uvidi i ispitaju i, zatim, šire primene …”(Nonaka & Takeuchi ,1995).
Najčešće se definiše kao kolektivno znanje,uključujući iskustvo, veštine, podatke i informacije jedne organizacije.
Prof. B. Mašić (2004, s. 16) ističe da se menadžment znanja razmatra kao proces u kojem se znanje kreira, osvaja, čuva, deli i primjenjuje, i da s ciljnog aspekta predstavlja efikasnu primenu znanja u svim situacijama odlučivanja.
Tri ključna faktora menadžmenta znanja su ljudi, tehnologija i organizacioni procesi.
Ovaj koncept menadžmenta predstavlja ključnu aktivnost u organizacijama jer se znanje smatra najznačajnijim resursom koji obezbeđuje konkurentske prednosti i konkurentska tržišta. Cilj opštih sistema menadžmenta znanja jeste da obezbede pravo znanje, u pravom obliku, pravim ljudima i u pravo vreme. Pravilan menadžment znanja omogućuje pojedincima pristup informacijama koje su im potrebne za obavljanje njihovih zadataka dajući doprinos ispunjenju sveukupnih ciljeva organizacije i to na svim nivoima organizacije.
Potrebno je istaći da to znanje mora biti od značaja i korisno, primenljivo u procesu donošenja i sprovođenja odluka,i da je raspoloživo uz zaista malo truda i napora. Koncept menadžment znanja predstavlja sposobnost da se u relativno kratkom vremenskom periodu dođe do informacije koja će omogućiti svakome u organizaciji da donese najbolju odluku.
Gotovo sve kompanije na njima svojstven način koriste mendžment znanja.
Menadžment znanja je strateška primena kolektivnog znanja kompanije i know how-a za stvaranje profita i povećanje udela na tržištu. Imovina ili vrednost znanja (ideje, koncepti, know how) stvaraju se kompjuterizovanim prikupljanjem, čuvanjem, podelom i usmeravanjem korporativnog znanja. Napredne tehnologije omogućuju istraživanje korporativne svesti radi stvaranja novih proizvoda zasnovanih na znanju. Ukoliko se znanje upotrebljava na pametan i strateški način onda donosi čiste profite.
Menadžment znanja ima za cilj da se poveća efikasnost i efektivnost jedne organizacije, omogućujući zaposlenima na svim nivoima da korišćenjem svog znanja, iskustva i svojih veština, dođu do pravih informacija koje će omogućiti postizanje cilja organizacije. To je, zapravo, najefektivnije korišćenje intelektualnog kapitala nekog posla.
Menadžment znanja možemo opisati i kao najefektivnije korišćenje intelektualnog kapitala neke delatnosti.Intelektualni kapital predstavlja skup znanja, (ljudskih resursa, nematerijalnih aktiva) preduzeća i njihovu primenu u konkretne inovacije, proizvodne i
«Znanje je jedini relevantan ekonomski resurs koji ne omogućava upravljanje promenama u poslovanju, ali čini da budemo ispred njih...»
Piter Draker
U današnje vreme sve je prisutnija reč obuka, znanje. Zašto je tako? Zato što je znanje postalo osnovno sredstvo za postizanje inovacija i konkurentnosti.U privredi, gde je nesigurnost stalno prisutna, jedini siguran izvor trajne konkurentske prednosti je znanje. Neki od poznatih autora dali su sledeće definicije:
* Znanje je informacija kombinovana sa iskustvom, kontekstom, interpretacijom i razmišljanjem – oblik informacije visoke vrednosti. (Devenport, 1997)
* Znanje je iskustvo ili informacija koja se može saopštiti ili podeliti. (Verna Allee, 1997)
Znanje može biti eksplicitno(tzv.vidljivo znanje–podaci,informacije,dokumenti…) i implicitno (tzv.prećutno, nevidljivo znanje– razmišljanje,ideje i pogledi, mišljenja). Smatra se da pokretačka snaga za inovacije i jedina konkurentska prednost preduzeća leži upravo u implicitnom znanju.
POJAM KNOWLEDGE MENADŽMENTA
Knowledge management (Menadžment znanja) predstavlja poslovni koncept koji u fokusu ima organizaciono učenje. Kao fraza ustalila se kasnih 1980-tih godina.Od 1994. ,kada se održala prva konferencija na temu «knowledge» menadžmenta, kao koncept menadžment znanja se intenzivno razvija i danas predstavlja jedan od najznačajnijih programa u organizacijama u funkciji kreiranja i održavanja konkurentske prednosti.
Menadžment znanja ne treba posmatrati kao novu menadžment strategiju koja treba da zameni reinženjering, TQM ili timski rad, kao i druge menadžment paradigme koje su važeće na početku XXI veka. Kao poseban predmet Menadžment znanja na univerzitetima u svetu se razvija počevši od 2002. godine, a kod nas samo sa par godina zakašnjenja. Koncept menadžmenta znanja sve više se razvija, kako u praksi, tako i u teoriji.
Postoje brojne definicije Menadžmenta znanja :
* “sinergijski spoj mogućnosti informacione tehnologije za obradu podataka i informacija i kreativnih i inovativnih potencijala ljudskih bića.”(Yogesh Malhotra, 1998),
* “identifikacija, najbolje prilagođavanje i aktivno upravljanje intelektualnim dobrima, bilo da se radi o jasno uobličenom, eksplicitnom znanju koje se nalazi u obliku artifakta, ili o implicitnom znanju koje poseduju pojedinci ili zajednice.” (Snowden ,1999).
* Menadžment znanja je poniranje do saznajnih, subjektivnih sastojaka ličnosti zaposlenih, kao što su njihova sagledavanja, neposredna opažanja, osećaji "iz stomaka", što omogućava da se ti uvidi i ispitaju i, zatim, šire primene …”(Nonaka & Takeuchi ,1995).
Najčešće se definiše kao kolektivno znanje,uključujući iskustvo, veštine, podatke i informacije jedne organizacije.
Prof. B. Mašić (2004, s. 16) ističe da se menadžment znanja razmatra kao proces u kojem se znanje kreira, osvaja, čuva, deli i primjenjuje, i da s ciljnog aspekta predstavlja efikasnu primenu znanja u svim situacijama odlučivanja.
Tri ključna faktora menadžmenta znanja su ljudi, tehnologija i organizacioni procesi.
Ovaj koncept menadžmenta predstavlja ključnu aktivnost u organizacijama jer se znanje smatra najznačajnijim resursom koji obezbeđuje konkurentske prednosti i konkurentska tržišta. Cilj opštih sistema menadžmenta znanja jeste da obezbede pravo znanje, u pravom obliku, pravim ljudima i u pravo vreme. Pravilan menadžment znanja omogućuje pojedincima pristup informacijama koje su im potrebne za obavljanje njihovih zadataka dajući doprinos ispunjenju sveukupnih ciljeva organizacije i to na svim nivoima organizacije.
Potrebno je istaći da to znanje mora biti od značaja i korisno, primenljivo u procesu donošenja i sprovođenja odluka,i da je raspoloživo uz zaista malo truda i napora. Koncept menadžment znanja predstavlja sposobnost da se u relativno kratkom vremenskom periodu dođe do informacije koja će omogućiti svakome u organizaciji da donese najbolju odluku.
Gotovo sve kompanije na njima svojstven način koriste mendžment znanja.
Menadžment znanja je strateška primena kolektivnog znanja kompanije i know how-a za stvaranje profita i povećanje udela na tržištu. Imovina ili vrednost znanja (ideje, koncepti, know how) stvaraju se kompjuterizovanim prikupljanjem, čuvanjem, podelom i usmeravanjem korporativnog znanja. Napredne tehnologije omogućuju istraživanje korporativne svesti radi stvaranja novih proizvoda zasnovanih na znanju. Ukoliko se znanje upotrebljava na pametan i strateški način onda donosi čiste profite.
Menadžment znanja ima za cilj da se poveća efikasnost i efektivnost jedne organizacije, omogućujući zaposlenima na svim nivoima da korišćenjem svog znanja, iskustva i svojih veština, dođu do pravih informacija koje će omogućiti postizanje cilja organizacije. To je, zapravo, najefektivnije korišćenje intelektualnog kapitala nekog posla.
Menadžment znanja možemo opisati i kao najefektivnije korišćenje intelektualnog kapitala neke delatnosti.Intelektualni kapital predstavlja skup znanja, (ljudskih resursa, nematerijalnih aktiva) preduzeća i njihovu primenu u konkretne inovacije, proizvodne i