25-05-2010, 05:48 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Bez precizno definisanog strategijskog plana svako novo ulaganje preduzeća predstavlja nesiguran posao sa veoma nepredvidivim ishodom. Da bi se smanjio rizik i sagledale sve okolnosti i faktori koji imaju uticaj na buduće odluke preduzetnika svako ulaganje mora da prođe analizu. Međutim, mali broj potencijalnih preduzetnika je sposoban da samostalno izvrši analizu svoje biznis ideje.
Strategijski menadžment omogućava uspešno suočavanje sa problemom dinamičnog usklađivanja potencijala preduzeća sa menjajućim zahtevima okruženja. Suštinu uspešno formulisane i implementirane strategije predstavlja sposobnost prikupljanja, kreiranja, akumuliranja i eksploatisanja znanja. Ovakvim pristupom različite aktivnosti strategijskog menadžmenta mogu da se posmatraju kao proces sticanja prenošenja i korišćenja znanja. Učenje postaje stalan proces, a od zaposlenih se zahtevaju brojne promene čiji je uzrok u zahtevu za posedovanjem sve više znanja i stručnosti.
Strategijski pristup u preduzećima počeo se primenjivati tridesetih godina prošlog veka, zbog neophodnost napuštanja mišljenja da proizvodnja sama sebi osigurava tržište. Definisanje poslovanja se mora temeljiti na činjenici da na poslovanje preduzeća ne utiču samo proizvodne mogućnosti, već i uslovi koje stvara okruženje. Ovim se isključuje pristup kojim ad hoc donosimo poslovne odluke te uključuju ideju po kojoj je potrebno planiranje, odnosno upoznavanje okoline, kao pretpostavka efikasnog donošenja i sprovođenja odluka.
Prema tome strategija mora naglasiti:
1)kako se prilagoditi promenjivim uslovima,
2)kako biti konkurentan na svakom području na kojem je preduzeće prisutno i pri tom zadovoljiti potrebe kupaca, pozicionirati preduzeće i proizvod u odnosu na konkurenciju i izbeći poteškoće i
3)definisati akcije i pristupe koje jačaju svaki funkcionalni i operativni deo preduzeća.
PROCES STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA
Strateški menadžment se bavi problemima koji su vezani za samu egzistenciju kompanije, njene osnovne ciljeve, odnosno stratešku usmerenost, poslovnu politiku i strategiju i sveobuhvatno planiranje, struktuiranje i kontrolu nad njom. Proces strategijskog menadžmenta se sastoji iz sledećeg:
1.Definisanje strateškog pravca- Pozicioniranje kompanije kroz definisanje puteva i ciljeva njenog budućeg razvoja.
2. Situacijska analiza (analiza snaga i slabosti) - To je tehnika strategijskog menadžmenta kojom se povezuju prilike i pretnje u okolini s organizacionom snagom i slabostima preduzeća radi utvrđivanja poslovne pozicije preduzeća. Za preduzeća koja deluju u dinamičnoj i kompleksnoj okolini ovo je vrlo važna tehnika jer omogućava kvalitetnije suprostavljanje neizvesnim situacijama i bolje korištenje promena. Ova analiza pretpostavlja razumevanje međudelovanja između okoline i preduzeća, pa zbog toga ova analiza obuhvata sledeće aktivnosti: ocenu postignutih rezultata (ocena misije, ciljeva, strategije i politike preduzeća), skeniranje okoline, dijagnostikovanje snage i slabosti poduzeća. Preliminarni dijagnostički prikazi i procene se uglavnom rade kao deo priprema implementacije neke važne odluke koja značajno utiče na budućnost kompanije i njenog poslovanja i gotovo obavezno predhodi svakoj značajnijoj reorganizaciji ili restruktuiranju, akviziciji, integraciji, vlasničkoj transformaciji ili odluci za potpuno gašenje kompanije.
3. Biznis strategija – politika i strategija preduzeća- Dobra biznis strategija treba da se bazira na uravnoteženom odnosu reakcije kompanije na mogućnosti, izazove i pretnje iz direktnog i indirektnog okruženja s jedne strane, i njenih resursa i kompetentnosti u odnosu na konkurenciju s druge strane. Zato je potrebno da ona bude što racionalnija a ne produkt neosnovanih težnji.
4. Strateške analize i strateško planiranje- Analiza postojeće strategije, izbor najoptimalnije buduće strategije i formulisanje strateških planova.
5.Organizaciona struktura – strukture, sistemi i procesi- Struktuiranje jedne organizacije podrazumeva podelu zadataka i odgovornosti medju zaposlenima, grupisanje zadataka i ljudi (zaposlenih,radnika) u radne jedinice, definisanje vertikalnog i horizontalnog protoka informacija i medjusobne saradnje. Cilj struktuiranja je da se postigne što stabilniji okvir za efikasno funkcionisanje organizacionih procesa i organizacije u globalu (svih njenih članova, radnih jedinica, resursa itd). Osnovni organizacioni procesi su glavni kriterijumi za razvoj sistema i struktura.
Bez precizno definisanog strategijskog plana svako novo ulaganje preduzeća predstavlja nesiguran posao sa veoma nepredvidivim ishodom. Da bi se smanjio rizik i sagledale sve okolnosti i faktori koji imaju uticaj na buduće odluke preduzetnika svako ulaganje mora da prođe analizu. Međutim, mali broj potencijalnih preduzetnika je sposoban da samostalno izvrši analizu svoje biznis ideje.
Strategijski menadžment omogućava uspešno suočavanje sa problemom dinamičnog usklađivanja potencijala preduzeća sa menjajućim zahtevima okruženja. Suštinu uspešno formulisane i implementirane strategije predstavlja sposobnost prikupljanja, kreiranja, akumuliranja i eksploatisanja znanja. Ovakvim pristupom različite aktivnosti strategijskog menadžmenta mogu da se posmatraju kao proces sticanja prenošenja i korišćenja znanja. Učenje postaje stalan proces, a od zaposlenih se zahtevaju brojne promene čiji je uzrok u zahtevu za posedovanjem sve više znanja i stručnosti.
Strategijski pristup u preduzećima počeo se primenjivati tridesetih godina prošlog veka, zbog neophodnost napuštanja mišljenja da proizvodnja sama sebi osigurava tržište. Definisanje poslovanja se mora temeljiti na činjenici da na poslovanje preduzeća ne utiču samo proizvodne mogućnosti, već i uslovi koje stvara okruženje. Ovim se isključuje pristup kojim ad hoc donosimo poslovne odluke te uključuju ideju po kojoj je potrebno planiranje, odnosno upoznavanje okoline, kao pretpostavka efikasnog donošenja i sprovođenja odluka.
Prema tome strategija mora naglasiti:
1)kako se prilagoditi promenjivim uslovima,
2)kako biti konkurentan na svakom području na kojem je preduzeće prisutno i pri tom zadovoljiti potrebe kupaca, pozicionirati preduzeće i proizvod u odnosu na konkurenciju i izbeći poteškoće i
3)definisati akcije i pristupe koje jačaju svaki funkcionalni i operativni deo preduzeća.
PROCES STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA
Strateški menadžment se bavi problemima koji su vezani za samu egzistenciju kompanije, njene osnovne ciljeve, odnosno stratešku usmerenost, poslovnu politiku i strategiju i sveobuhvatno planiranje, struktuiranje i kontrolu nad njom. Proces strategijskog menadžmenta se sastoji iz sledećeg:
1.Definisanje strateškog pravca- Pozicioniranje kompanije kroz definisanje puteva i ciljeva njenog budućeg razvoja.
2. Situacijska analiza (analiza snaga i slabosti) - To je tehnika strategijskog menadžmenta kojom se povezuju prilike i pretnje u okolini s organizacionom snagom i slabostima preduzeća radi utvrđivanja poslovne pozicije preduzeća. Za preduzeća koja deluju u dinamičnoj i kompleksnoj okolini ovo je vrlo važna tehnika jer omogućava kvalitetnije suprostavljanje neizvesnim situacijama i bolje korištenje promena. Ova analiza pretpostavlja razumevanje međudelovanja između okoline i preduzeća, pa zbog toga ova analiza obuhvata sledeće aktivnosti: ocenu postignutih rezultata (ocena misije, ciljeva, strategije i politike preduzeća), skeniranje okoline, dijagnostikovanje snage i slabosti poduzeća. Preliminarni dijagnostički prikazi i procene se uglavnom rade kao deo priprema implementacije neke važne odluke koja značajno utiče na budućnost kompanije i njenog poslovanja i gotovo obavezno predhodi svakoj značajnijoj reorganizaciji ili restruktuiranju, akviziciji, integraciji, vlasničkoj transformaciji ili odluci za potpuno gašenje kompanije.
3. Biznis strategija – politika i strategija preduzeća- Dobra biznis strategija treba da se bazira na uravnoteženom odnosu reakcije kompanije na mogućnosti, izazove i pretnje iz direktnog i indirektnog okruženja s jedne strane, i njenih resursa i kompetentnosti u odnosu na konkurenciju s druge strane. Zato je potrebno da ona bude što racionalnija a ne produkt neosnovanih težnji.
4. Strateške analize i strateško planiranje- Analiza postojeće strategije, izbor najoptimalnije buduće strategije i formulisanje strateških planova.
5.Organizaciona struktura – strukture, sistemi i procesi- Struktuiranje jedne organizacije podrazumeva podelu zadataka i odgovornosti medju zaposlenima, grupisanje zadataka i ljudi (zaposlenih,radnika) u radne jedinice, definisanje vertikalnog i horizontalnog protoka informacija i medjusobne saradnje. Cilj struktuiranja je da se postigne što stabilniji okvir za efikasno funkcionisanje organizacionih procesa i organizacije u globalu (svih njenih članova, radnih jedinica, resursa itd). Osnovni organizacioni procesi su glavni kriterijumi za razvoj sistema i struktura.