Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Tales i počeci filozofije
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
100% Kvalitetni diplomski radovi. 65000 Gotovih radova spremnih za download. Gotovi seminarski i diplomski radovi, izrada novih unikatnih seminarskih.

UVOD

O filozofiji najviše i najtemeljnije govori njena istorija. Istorija filozofije govori, pre svega, da stara filozofska dela (ideje, shvatanja, stremljenja i pravci) ne mogu biti zamenjena novim delima, kao što, na primer, stara tehnička oruđa mogu biti i bivaju zamenjena novim i savršenijim oruđima. U tom pogledu je filozofija mnogo bliža umetnosti, nego tehnici. Njena dela ne zastarevaju kao što zastarevaju tehnička dela, iako je teško zamisliti da bi se neko u savremeno doba mogao baviti filozofijom, kao na primer, Sokrat, Platon i Aristotel. Poznavanje savremene filozofije ne može zameniti antičku filozofiju. Zbog toga je filozofija suštinski vezana za svoju istoriju.
Antička epoha je posebno razdoblje u svetskoj istoriji. Bitna obeležja dali su joj način proizvodnje i društveni odnosi koji su se zasnovali na ropstvu. Najviši domet ove epohe je stara grčka filozofija. Ona je najviši izraz shvatanja sveta koje se formiralo na tlu antičkih gradskih država, na kome je najveći značaj imala politika.

O antičkoj filozofiji postoje samo predanja i fragmenti: to možemo govoriti o izvorima. Prvi izvor je Platon koji često pominje starije filozofe. Posto je on pretvorio u konkretne momente jedne ideje one samostalno nastupajuće filozofije koje nisu daleko jedne od drugih čim se njihov pojam shvati određenije: to Platonova filozofija često izgleda kao razvijenije izlaganje učenja starijih fi¬lozofa, te mu se usled toga prebacuje plagiranje. On je mnogo novaca potrosio za nabavku spisa starijih filozofa, te pošto ih je i duboko proučavao to njegovi navodi imaju značaj. Ali, po¬što se u svojim spisima nikada ne pojavljuje kao učitelj, već u njima uvek izlaze druge ličnosti kao osobe koje filozofiraju: to u njegovim izlaganjima nije izdvojeno ono što njima istorijski pripada od onih tumačenja koja je on lično dao njihovim mislima. Tako je u Parmenidu izlozena eleatska filozofija; dalje razvijanje toga učenja jeste njegovo lično.

S A D R Ž A J

UVOD
1 Tales i počeci filozofije 4
ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13
Referentni URL