25-05-2010, 02:22 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Subjekti koji raspolažu viškom likvidnih novčanih sredstava ( suficitarni subjekti) nude novac na kratak rok, subjekti kojima nedostaje likvidni novac ( deficitarni subjekti) traže novac na kratak rok. Kratak rok na koji se nudi novac, odnosno na koji se traži novac jeste rok od jednog dana do najviše godinu dana. Susret suficitarnih subjekata i deficitarnih subjekata, jeste tržište novca na kome se vrši transakcija novca od suficitarnih subjekata na deficitarne subjekte uz utvrdjivanje roka povraćaja i cene ( kamatne stope).
Razvoj tržišta novca započinje pojavom banaka. U bankama dolazi do koncetracije novca njenih klijenata- deponenata. Budući da klijenti banke obavljaju sve svoje novčane transakcijepreko banke kao posrednika, banka je u situaciji da prati i analizira finansijske odnose koji se stvaraju u procesu dobitka i njegove preraspodele. To joj omogućuje da najkratkoročnije depozite svojih deponenata pozajmljuje deficitarnim subjektima kojima su ta sredstva takodje potrebna u istom roku da bi održali svoju likvidnost, tj platili obavezu koja je već nastala ili će već nastati novom kupovinom roba i usluga.
POJAM I ULOGA TRŽIŠTA NOVCA
Savremeno tržište novca je i međubankarsko tržište novca. Naime, banka koja raspolaže viškom likvidnog novca pozajmljuje taj novac drugoj banci kojoj nedostaje likvidni novac, i to opet na kratak rok i na kreditnoj osnovi.
Međutim, tokom vremena,kratkoročno kreditiranje na bazi depozita, postaje uzan okvir, utoliko uži što je razvoj privrede i intenzitet robnih transakcija veći. Zbog toga se u tržište novca uključuju i kratkoročne hartije od vrednosti, čiji je krajnji rok unovčenja od meseca, dva, tri do najviše godinu dana.
Time se u stvari širi tržište novca. Subjekt kome je potrban novac izdaje i prodaje kratkoročnu hartiju od vrednosti, subjekt koji ima višak novca kupuje kratkoročne hartije od vrednosti ( to je PRIMARNO TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI) , sa ciljem da ostvari prinos, kamatu po osnovu kupljene kratkoročne hartije od vrednosti. Za subjekta koji kupuje kratkoročnu hartiju od vrednosti nije primarno samo ostvarenje prinosa ( kamate) već to što kratkoročnu hartiju od vrednosti može prodati i pre dospeća roka za naplatu ( SEKUNDARNO TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI ).
-Uključenjem u tržište novca kratkoročnih hartija od vrednosti stvoreni su uslovi da cantralna banka reguliše obim novčane mase, između ostalog, prodajom i kupovnom kratkoročnih hartija od vrdnosti.
-Na tržištu novca formira se kamatna stopa na bazi ponude i tražnje koja se primenjuje i kod kratkoročnih kredita zaključenih u direktnom kontaktu, bez posredstva tržišta novca.
Kupovinom i prodajom kratkoročnih hartija od vrednosti na tržištu novca i eskontnom kamatnom stopom centralna banka ostvaruje kontrolu nad tržištem novca, tržište novca ima karakter otvorenog tržišta, direktno ili indirektno ( preko posrednika) dostupno je svakom ko ima višak, odnosno manjak likvidnih sredstava.
Za efikasno delovanje novčanog tržišta, potrebno je da se ostvare sledeći preduslovi:
1.da se ostvari štednja, odnosno da postoje viškovi slobodnih likvidnih sredstava;
2.da postoji ekonomski interes vlasnika slobodnog novca za ulaganje u državne hartije od vrednosti
3.da postoji sigurnost da će vlasnik kupljene hartije od vrednosti moći istu u svako doba slobodno prodati I pretvoriti u novac;
4.da se osigura vlasnicima hartija od vrednosti održavanje iste vrednosti uloženih sredstava koja bi mogla biti smanjena inflacijom ili dr uticajima na tržištu;
5.da postoji širok izbor unapred poznatih institucionalnih instrumenata koji će vlasnicima novčanih sredstava omogućiti izbor najpovoljnijeg ukaganja
VRSTE TRŽIŠTA NOVCA
a)Medjubankarska kupovina novca
Je zapravo tržište kratkoročnih kredita na kome jedna banka ( koja ima višak likvidnih sredstava) daje kratkoročni kredit drugoj banci ( koja ima nedostatak likvidnih sredstava). Zavisno od roka na koji se novac pozajmljuje, razlikujemo: Dnevni novac i terminski novac.
b) Kupovina i prodaja kratkoročnih hartija od vrednosti
Na tržištu novca prodaju se i kupuju kratkoročne hartije od vrednosti pod uslovom da postoji bonitet hartije od vrednosti, tačnije , kreditna sposobnost izdavaoca hartije od vrednosti, a time i sigurnost kupca hartije od vrednosti da će je o roku dospeća moći naplatiti. Treba razlikovati:
-primarno tržište hartije od vrednosti ( to je tržište na kome se prodaje prvi put izdata hartija od vrednosti)
-sekundarno tržište hartija od vrednosti ( na njemu se vrši druga, treća, četvrta kupoprodaja kratkoročne hartije od vrednosti.).
DEPOZITNI CERTIFIKAT
Depozitni certifikat je prenosiva potvrda koja glasi na deponovanu sumu novca u banci na odredjeni rok i uz odredjenu kamatu. Depozitni certifikat se emituje po nominalnoj vrednosti, a kamata, koja se računa na bazi stvarnog broja dana do roka dospeća. Depozitni certifikat glasi na donosioca i sadrži sledeće podatke:
•oznaku da je depozitni certifikat
•ime banke koja ga emituje
•iznos za koji je emitovan
•rok dospeća
•kamatna stopa
•datum I mesto izdavanja
•važeće pravo
•potpis ovlašćenog lica
BLAGAJNIČKI ZAPIS CENTRALNE BANKE
Blagajnički zapis centralne banke je takodje kratkoročna hartija od vrednosti koja glasi na donosioca I ima sledeće osnovne elemente:
•oznaku da je blagajnički zapis
•izdavaoca, mesto izdavanja I datum
•serijski broj blagajničkog zapisa
•rok dospeća, koji može da bude od sedam do devedeset dana
•kamatnu stopu koju nosi
•potpis guvernera centralne banke
Centralna banka izdaje blagajnički zapis sa ciljem da smanji količinu novca u opticaju, a u nekim zemljama izdaje se I radi prikupljanja novca za pokriće tekućeg deficita državnog budžeta. Blagajničke zapise Narodna banka prodaje isključivo registrovanim ovlašćenim poslovnim bankama, pri čemu u odredjenim slučajevima, kad to naloži centralna banka, poslovne banke obavezno kupuju blagajničke zapise centralne banke, a u odredjenim slučajevima poslovne banke to čine dobrovoljno.
BANKARSKI AKCEPT
Bankarski akcept je u stvari trasirana menica na banku I akceptirana od banke, kojom se neopozivo naredjuje isplata menične sume novca imaocu menice po naredbi izdavaoca menice na odredjeni dan. Banka akceptom preuzima obavezu da će meničnu sumu isplatiti donosiocu menice na odredjen dan. Akceptirana menica , odnosno, bankarski akcept sadrži sledeće elemente:
•oznaku da je menica
•neopozivu naredbu da se isplati menična suma
•ime onoga ko će izvršiti plaćanje ( trasat)
•oznaku vremena plaćanja
•oznaku mesta gde će se plaćanje izvršiti
•datum I mesto izdavanja I
•potpis izdavaoca, a banka na ovu menicu jos dodaje:
•oznaku akcepta
•ime akcepta
•datum I mesto akcepta
•potpis akceptanta.
Da bi bankarski akcept mogao da se eskontuje na tržištu novca, nužno je još da se označi trgovačka transakcija na osnovu koje je akceptirana menica izdata I osnovni elementi te transakcije.
TRŽIŠTE KAPITALA
1.Definicija kapitala i uloga tržišta kapitala
U smislu trgovanja kapitalom , kapitalom se smatra novac raspoloživ u roku dužem od godinu dana. Pod tržištem kapitala u najširem smislu podrazumeva se susret subjekata koji imaju i nude kapital i subjekata koji traže kapital. Otuda je osnovna funkcija tržišta kapitala okupljanje tih sub-kapitala i tražnje kapitala. Subjekti koji traže kapital su u stvari preduzetnicikoji ulažu pribavljeni kapitalu rast i razvoj svojih firmi, sa ciljem postizanja maksimalnog dobitka, povećanja kurentne sposobnosti i stim u vezi osvajanja i proširivanja tržišta.
FORMIRANJE PONUDE I TRAŽNJE KAPITALA
A)Formiranje ponude kapitala
U smislu predmeta rada I funkcionisanja tržišta kapitala, kapital predstavlja novčana sredstva raspoloživa u dužem roku od godine dana. Ta novčana sredstva potiču iz tri izvora:
-odložene potrošnje, tačnije štednje
-transformacijom mobilisanognovca u kapital bankama I
-pribavljenog kapitala u inostranstvu.
Otuda ukupnu ponudu kapitala u okviru zemlje čine: štednja na duži rok od godine dana, transformisani novac u kapital u bankama I pribavljeni kapital u inostranstvu, pri čemu je glavni , primarni, po obimu najveći kapital koji potiče od štednje, dok su druga dva izvora kapitala po obimu sekundarnog značaja.
B)Formiranje tražnje kapitala
Tražnju kapitala na tržištu kapitala formiraju preduzetnici, čiji skup aktivnosti čini preduzetništvo. Motivi preduzetništva su ostvarenje dobitka. Saglasno prethodnom, nosioci tražnje kapitala su isti subjekti koji su I nosioci ponude kapitala, tj.
•gradjani pojedinci
•preduzeća
•banke I druge finansijske organizacije
•državne I paradržavne institucije I sve organizacije javnog sektora.
Njihova ukupna tražnja čini ukupnu tražnju kapitala na tržištu kapitala.
AKCIJE
Prodajom akcija preduzeće (akcionarsko društvo) stiče sopstveni kapital, trajnji izvor finansiranja. Prodaja akcija koje je preduzeće emitovalo je uvek prva prodaja ( prodaja na primarnom tržištu). Ako se emitovane akcije prodaju iznad nominalne vrednosti, preduzeće stiče sopstveni kapital u visini nominalne vrednosti prodatih akcija plus premija.
Razlika izmedju prodajne vrednosti I nominalne vrednosti je PREMIJA.
Akcija ima 3 vrednosti:
a)nominalnu
b)bilansnu I
c)tržišnu
Nominalna vrednost je u stvari emisiona vradnost.
Bilansna vrednost akcija dobija se ako se vrednost kapitala umanjenog za gubitak iskazan u aktivi podeli sa brojem akcija. Bilansna vrednost može da bude I viša I niža od nominalne vrednosti akcije.
Subjekti koji raspolažu viškom likvidnih novčanih sredstava ( suficitarni subjekti) nude novac na kratak rok, subjekti kojima nedostaje likvidni novac ( deficitarni subjekti) traže novac na kratak rok. Kratak rok na koji se nudi novac, odnosno na koji se traži novac jeste rok od jednog dana do najviše godinu dana. Susret suficitarnih subjekata i deficitarnih subjekata, jeste tržište novca na kome se vrši transakcija novca od suficitarnih subjekata na deficitarne subjekte uz utvrdjivanje roka povraćaja i cene ( kamatne stope).
Razvoj tržišta novca započinje pojavom banaka. U bankama dolazi do koncetracije novca njenih klijenata- deponenata. Budući da klijenti banke obavljaju sve svoje novčane transakcijepreko banke kao posrednika, banka je u situaciji da prati i analizira finansijske odnose koji se stvaraju u procesu dobitka i njegove preraspodele. To joj omogućuje da najkratkoročnije depozite svojih deponenata pozajmljuje deficitarnim subjektima kojima su ta sredstva takodje potrebna u istom roku da bi održali svoju likvidnost, tj platili obavezu koja je već nastala ili će već nastati novom kupovinom roba i usluga.
POJAM I ULOGA TRŽIŠTA NOVCA
Savremeno tržište novca je i međubankarsko tržište novca. Naime, banka koja raspolaže viškom likvidnog novca pozajmljuje taj novac drugoj banci kojoj nedostaje likvidni novac, i to opet na kratak rok i na kreditnoj osnovi.
Međutim, tokom vremena,kratkoročno kreditiranje na bazi depozita, postaje uzan okvir, utoliko uži što je razvoj privrede i intenzitet robnih transakcija veći. Zbog toga se u tržište novca uključuju i kratkoročne hartije od vrednosti, čiji je krajnji rok unovčenja od meseca, dva, tri do najviše godinu dana.
Time se u stvari širi tržište novca. Subjekt kome je potrban novac izdaje i prodaje kratkoročnu hartiju od vrednosti, subjekt koji ima višak novca kupuje kratkoročne hartije od vrednosti ( to je PRIMARNO TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI) , sa ciljem da ostvari prinos, kamatu po osnovu kupljene kratkoročne hartije od vrednosti. Za subjekta koji kupuje kratkoročnu hartiju od vrednosti nije primarno samo ostvarenje prinosa ( kamate) već to što kratkoročnu hartiju od vrednosti može prodati i pre dospeća roka za naplatu ( SEKUNDARNO TRŽIŠTE HARTIJA OD VREDNOSTI ).
-Uključenjem u tržište novca kratkoročnih hartija od vrednosti stvoreni su uslovi da cantralna banka reguliše obim novčane mase, između ostalog, prodajom i kupovnom kratkoročnih hartija od vrdnosti.
-Na tržištu novca formira se kamatna stopa na bazi ponude i tražnje koja se primenjuje i kod kratkoročnih kredita zaključenih u direktnom kontaktu, bez posredstva tržišta novca.
Kupovinom i prodajom kratkoročnih hartija od vrednosti na tržištu novca i eskontnom kamatnom stopom centralna banka ostvaruje kontrolu nad tržištem novca, tržište novca ima karakter otvorenog tržišta, direktno ili indirektno ( preko posrednika) dostupno je svakom ko ima višak, odnosno manjak likvidnih sredstava.
Za efikasno delovanje novčanog tržišta, potrebno je da se ostvare sledeći preduslovi:
1.da se ostvari štednja, odnosno da postoje viškovi slobodnih likvidnih sredstava;
2.da postoji ekonomski interes vlasnika slobodnog novca za ulaganje u državne hartije od vrednosti
3.da postoji sigurnost da će vlasnik kupljene hartije od vrednosti moći istu u svako doba slobodno prodati I pretvoriti u novac;
4.da se osigura vlasnicima hartija od vrednosti održavanje iste vrednosti uloženih sredstava koja bi mogla biti smanjena inflacijom ili dr uticajima na tržištu;
5.da postoji širok izbor unapred poznatih institucionalnih instrumenata koji će vlasnicima novčanih sredstava omogućiti izbor najpovoljnijeg ukaganja
VRSTE TRŽIŠTA NOVCA
a)Medjubankarska kupovina novca
Je zapravo tržište kratkoročnih kredita na kome jedna banka ( koja ima višak likvidnih sredstava) daje kratkoročni kredit drugoj banci ( koja ima nedostatak likvidnih sredstava). Zavisno od roka na koji se novac pozajmljuje, razlikujemo: Dnevni novac i terminski novac.
b) Kupovina i prodaja kratkoročnih hartija od vrednosti
Na tržištu novca prodaju se i kupuju kratkoročne hartije od vrednosti pod uslovom da postoji bonitet hartije od vrednosti, tačnije , kreditna sposobnost izdavaoca hartije od vrednosti, a time i sigurnost kupca hartije od vrednosti da će je o roku dospeća moći naplatiti. Treba razlikovati:
-primarno tržište hartije od vrednosti ( to je tržište na kome se prodaje prvi put izdata hartija od vrednosti)
-sekundarno tržište hartija od vrednosti ( na njemu se vrši druga, treća, četvrta kupoprodaja kratkoročne hartije od vrednosti.).
DEPOZITNI CERTIFIKAT
Depozitni certifikat je prenosiva potvrda koja glasi na deponovanu sumu novca u banci na odredjeni rok i uz odredjenu kamatu. Depozitni certifikat se emituje po nominalnoj vrednosti, a kamata, koja se računa na bazi stvarnog broja dana do roka dospeća. Depozitni certifikat glasi na donosioca i sadrži sledeće podatke:
•oznaku da je depozitni certifikat
•ime banke koja ga emituje
•iznos za koji je emitovan
•rok dospeća
•kamatna stopa
•datum I mesto izdavanja
•važeće pravo
•potpis ovlašćenog lica
BLAGAJNIČKI ZAPIS CENTRALNE BANKE
Blagajnički zapis centralne banke je takodje kratkoročna hartija od vrednosti koja glasi na donosioca I ima sledeće osnovne elemente:
•oznaku da je blagajnički zapis
•izdavaoca, mesto izdavanja I datum
•serijski broj blagajničkog zapisa
•rok dospeća, koji može da bude od sedam do devedeset dana
•kamatnu stopu koju nosi
•potpis guvernera centralne banke
Centralna banka izdaje blagajnički zapis sa ciljem da smanji količinu novca u opticaju, a u nekim zemljama izdaje se I radi prikupljanja novca za pokriće tekućeg deficita državnog budžeta. Blagajničke zapise Narodna banka prodaje isključivo registrovanim ovlašćenim poslovnim bankama, pri čemu u odredjenim slučajevima, kad to naloži centralna banka, poslovne banke obavezno kupuju blagajničke zapise centralne banke, a u odredjenim slučajevima poslovne banke to čine dobrovoljno.
BANKARSKI AKCEPT
Bankarski akcept je u stvari trasirana menica na banku I akceptirana od banke, kojom se neopozivo naredjuje isplata menične sume novca imaocu menice po naredbi izdavaoca menice na odredjeni dan. Banka akceptom preuzima obavezu da će meničnu sumu isplatiti donosiocu menice na odredjen dan. Akceptirana menica , odnosno, bankarski akcept sadrži sledeće elemente:
•oznaku da je menica
•neopozivu naredbu da se isplati menična suma
•ime onoga ko će izvršiti plaćanje ( trasat)
•oznaku vremena plaćanja
•oznaku mesta gde će se plaćanje izvršiti
•datum I mesto izdavanja I
•potpis izdavaoca, a banka na ovu menicu jos dodaje:
•oznaku akcepta
•ime akcepta
•datum I mesto akcepta
•potpis akceptanta.
Da bi bankarski akcept mogao da se eskontuje na tržištu novca, nužno je još da se označi trgovačka transakcija na osnovu koje je akceptirana menica izdata I osnovni elementi te transakcije.
TRŽIŠTE KAPITALA
1.Definicija kapitala i uloga tržišta kapitala
U smislu trgovanja kapitalom , kapitalom se smatra novac raspoloživ u roku dužem od godinu dana. Pod tržištem kapitala u najširem smislu podrazumeva se susret subjekata koji imaju i nude kapital i subjekata koji traže kapital. Otuda je osnovna funkcija tržišta kapitala okupljanje tih sub-kapitala i tražnje kapitala. Subjekti koji traže kapital su u stvari preduzetnicikoji ulažu pribavljeni kapitalu rast i razvoj svojih firmi, sa ciljem postizanja maksimalnog dobitka, povećanja kurentne sposobnosti i stim u vezi osvajanja i proširivanja tržišta.
FORMIRANJE PONUDE I TRAŽNJE KAPITALA
A)Formiranje ponude kapitala
U smislu predmeta rada I funkcionisanja tržišta kapitala, kapital predstavlja novčana sredstva raspoloživa u dužem roku od godine dana. Ta novčana sredstva potiču iz tri izvora:
-odložene potrošnje, tačnije štednje
-transformacijom mobilisanognovca u kapital bankama I
-pribavljenog kapitala u inostranstvu.
Otuda ukupnu ponudu kapitala u okviru zemlje čine: štednja na duži rok od godine dana, transformisani novac u kapital u bankama I pribavljeni kapital u inostranstvu, pri čemu je glavni , primarni, po obimu najveći kapital koji potiče od štednje, dok su druga dva izvora kapitala po obimu sekundarnog značaja.
B)Formiranje tražnje kapitala
Tražnju kapitala na tržištu kapitala formiraju preduzetnici, čiji skup aktivnosti čini preduzetništvo. Motivi preduzetništva su ostvarenje dobitka. Saglasno prethodnom, nosioci tražnje kapitala su isti subjekti koji su I nosioci ponude kapitala, tj.
•gradjani pojedinci
•preduzeća
•banke I druge finansijske organizacije
•državne I paradržavne institucije I sve organizacije javnog sektora.
Njihova ukupna tražnja čini ukupnu tražnju kapitala na tržištu kapitala.
AKCIJE
Prodajom akcija preduzeće (akcionarsko društvo) stiče sopstveni kapital, trajnji izvor finansiranja. Prodaja akcija koje je preduzeće emitovalo je uvek prva prodaja ( prodaja na primarnom tržištu). Ako se emitovane akcije prodaju iznad nominalne vrednosti, preduzeće stiče sopstveni kapital u visini nominalne vrednosti prodatih akcija plus premija.
Razlika izmedju prodajne vrednosti I nominalne vrednosti je PREMIJA.
Akcija ima 3 vrednosti:
a)nominalnu
b)bilansnu I
c)tržišnu
Nominalna vrednost je u stvari emisiona vradnost.
Bilansna vrednost akcija dobija se ako se vrednost kapitala umanjenog za gubitak iskazan u aktivi podeli sa brojem akcija. Bilansna vrednost može da bude I viša I niža od nominalne vrednosti akcije.