25-05-2010, 02:13 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Pojam upravljanja datira jos iz perioda praistorije. Ljudi I zivotinje su se udruzivali u copore da bi prezivelii stvarali bolje uslove zivota. U svim oblicima organizacije ljudske zajednice postojao je jedan vodja koji je usmeravao uticao na ostale clanove pomenutih zajednica. Vodja je bio taj koji je donosio strateske odluke individualno ili putem saradnje sa drugim clanovima.
U danasnje vreme, uprvljanje predstavlja osnovni segment zivota jdne organizacije. Upravljati se moze ne samo ljudskim resursima nego I prirodnim, finansijskim I dr.
Smatra se da je ljudski resurs najvazniji resurs u organizaciji. Ljudski resursi se nazivaju jos I: osoblje, kadrovi, zaposleni, radnici. Teorijom ljudi kao ljudski resursi bavili su se mnogi naucnici I mnoge teorije.
Covek u organizaciji, kao pojedinac, moze imatistatus radnika (kvalifikovanog I nekvalifikovanog), pomocnog radnika, generalnog upravljaca tj. top menadzera.
Smatra se da je kvalitet pojedinca direktno proporcionalan kvalitetu celine. Svaki pojedinac je bitan u hijerarhijskoj lestvici, bez obzira na velicinu organizacije.
Organizaciju void top menadzer, a moze je voditi I vise ljudi- top menadzment. Oni imaju zadatak da uspesno vode preduzecei ostvaruju njegove ciljeve-pre svega profit.Dabi se to postiglo top menadzer mora da upozna ljudske resurse, odnosnio sta coveka cini uspesnim, kako uticati na uspesnost(neuspesnost).Motivacija je pojam koji resava neuspesnost I o njo j ce biti reci kroz teoriju motivacije, novcanih I nenovcanih motivatora I dr.
RUKOVODJENJE
“Vodjenje u opstem smislu predstavlja kreativno imitiranje predvodnistva” smatra profesor dr Vojislav Vucenovic. Osnova vodjenja u organizacionim sistemima moze se dobrim delom pronaci I u prirodnom organizovanju. Svako drustvo ima svoga vodju.
Nadareni, vesti I iskusniji ljudi u obavljanju odredjenih aktivnosti, postajali su vodje u organizacionim sistemima. U kasnijem periodu, vodevodje su postajali uceni, trenirani,osposobljavani ljudi koji su postajali strucnjaci za upravljanje ljudima.
U svim vremenima, sistemima I organizacijama vodje su bile manje-vise odgovorne za sudbinu I efikasno funkcionisanje grupe. Njihove aktivnosti su I najsozenije, jer od njih zavisi I uspesnost grupe.
POJAM RUKOVODJENJA
Pojmovi rukovodjenje, vodjenje, pa I motivisanje u strucnoj I naucnoj literature se veoma cesto predstavljaju kao sinonimi. Smatra se da im je sustina ista, ali da medju njima postoje kvantitativne razlike u nacinu na koji se obavljaju.
Roukvodjenje je aktivnost koja se zasniva na vlasti I pravu jednihda izdaju naloge I obavezi drugih d ate naloge izvrsavaju. Za svako neizvrsavanje naloga predvidjene su sankcije. Rukovodjenje se zasniva na vlasti, podeli nadleznostii obavezi I prinudi kao dominantnom instrumentu u ostvarivanju postavljenih ciljeva.
Vodjenje je uslovno receno visi nivo rukovodjenja. Zasniva se na pridobijanju ljudi, sporazumevanju I dogovaranju oko zajednickih ciljeva I principa istog stastusa ljudi u organizaciji. Vodjenje je kvalitetniji model upravljanja ljudima u odnosu na rukovodjenje.
Uspesni su oni menadzeri koji motivisu saradnike. Oni vise ne idu ispred saradnika vec pored njih. Vodja se smatra prvi medju jednakima, uspesnim se smatra ako nastoji da zivi sa grupom I deli njene u uspehe I rezultate.
Stilovi rukovodjenja
Stil I nacin rukovodjenja se smatraju najvaznijim vidom komuniciraanja medju clanovima nekog kolektiva. Od stila rukovodjenja zavisi I produktivnost rada I humanist odnosa medju ljudima na radu. Po jednoj podeli razlikuju se 4 tipa rukovodjenja:
•autokratski
•birokratski
•diplomatski
•demokratski
Svaki od stilova moze da ima svoje prednosti I nedostatke.
Pojam upravljanja datira jos iz perioda praistorije. Ljudi I zivotinje su se udruzivali u copore da bi prezivelii stvarali bolje uslove zivota. U svim oblicima organizacije ljudske zajednice postojao je jedan vodja koji je usmeravao uticao na ostale clanove pomenutih zajednica. Vodja je bio taj koji je donosio strateske odluke individualno ili putem saradnje sa drugim clanovima.
U danasnje vreme, uprvljanje predstavlja osnovni segment zivota jdne organizacije. Upravljati se moze ne samo ljudskim resursima nego I prirodnim, finansijskim I dr.
Smatra se da je ljudski resurs najvazniji resurs u organizaciji. Ljudski resursi se nazivaju jos I: osoblje, kadrovi, zaposleni, radnici. Teorijom ljudi kao ljudski resursi bavili su se mnogi naucnici I mnoge teorije.
Covek u organizaciji, kao pojedinac, moze imatistatus radnika (kvalifikovanog I nekvalifikovanog), pomocnog radnika, generalnog upravljaca tj. top menadzera.
Smatra se da je kvalitet pojedinca direktno proporcionalan kvalitetu celine. Svaki pojedinac je bitan u hijerarhijskoj lestvici, bez obzira na velicinu organizacije.
Organizaciju void top menadzer, a moze je voditi I vise ljudi- top menadzment. Oni imaju zadatak da uspesno vode preduzecei ostvaruju njegove ciljeve-pre svega profit.Dabi se to postiglo top menadzer mora da upozna ljudske resurse, odnosnio sta coveka cini uspesnim, kako uticati na uspesnost(neuspesnost).Motivacija je pojam koji resava neuspesnost I o njo j ce biti reci kroz teoriju motivacije, novcanih I nenovcanih motivatora I dr.
RUKOVODJENJE
“Vodjenje u opstem smislu predstavlja kreativno imitiranje predvodnistva” smatra profesor dr Vojislav Vucenovic. Osnova vodjenja u organizacionim sistemima moze se dobrim delom pronaci I u prirodnom organizovanju. Svako drustvo ima svoga vodju.
Nadareni, vesti I iskusniji ljudi u obavljanju odredjenih aktivnosti, postajali su vodje u organizacionim sistemima. U kasnijem periodu, vodevodje su postajali uceni, trenirani,osposobljavani ljudi koji su postajali strucnjaci za upravljanje ljudima.
U svim vremenima, sistemima I organizacijama vodje su bile manje-vise odgovorne za sudbinu I efikasno funkcionisanje grupe. Njihove aktivnosti su I najsozenije, jer od njih zavisi I uspesnost grupe.
POJAM RUKOVODJENJA
Pojmovi rukovodjenje, vodjenje, pa I motivisanje u strucnoj I naucnoj literature se veoma cesto predstavljaju kao sinonimi. Smatra se da im je sustina ista, ali da medju njima postoje kvantitativne razlike u nacinu na koji se obavljaju.
Roukvodjenje je aktivnost koja se zasniva na vlasti I pravu jednihda izdaju naloge I obavezi drugih d ate naloge izvrsavaju. Za svako neizvrsavanje naloga predvidjene su sankcije. Rukovodjenje se zasniva na vlasti, podeli nadleznostii obavezi I prinudi kao dominantnom instrumentu u ostvarivanju postavljenih ciljeva.
Vodjenje je uslovno receno visi nivo rukovodjenja. Zasniva se na pridobijanju ljudi, sporazumevanju I dogovaranju oko zajednickih ciljeva I principa istog stastusa ljudi u organizaciji. Vodjenje je kvalitetniji model upravljanja ljudima u odnosu na rukovodjenje.
Uspesni su oni menadzeri koji motivisu saradnike. Oni vise ne idu ispred saradnika vec pored njih. Vodja se smatra prvi medju jednakima, uspesnim se smatra ako nastoji da zivi sa grupom I deli njene u uspehe I rezultate.
Stilovi rukovodjenja
Stil I nacin rukovodjenja se smatraju najvaznijim vidom komuniciraanja medju clanovima nekog kolektiva. Od stila rukovodjenja zavisi I produktivnost rada I humanist odnosa medju ljudima na radu. Po jednoj podeli razlikuju se 4 tipa rukovodjenja:
•autokratski
•birokratski
•diplomatski
•demokratski
Svaki od stilova moze da ima svoje prednosti I nedostatke.