25-05-2010, 02:11 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Komunikacija je jedan od ključnih procesa u funkcionisanju ciljno orijentisanih sistema i stoga bilo koji oblik poslovanja pretpostavlja njeno postojanje. Posebna uloga procesa komuniciranja vezuje se za proces, nauku ili profesiju menadžera. Ako imamo u vidu da je komunikacija proces razmene informacija između dva entiteta putem razumljivih simbola, a menadžer proces obavljanja, odnosno izvršavanja funkcija sa ciljem da se na efikasan način obezbede, raspodele i iskoriste ljudski napori i fizički resursi kako bi se postigao neki cilj, vidimo da su svrsishodnost i komunikabilnost dodirne tačke ovih procesa. S druge strane, svih pet osnovnih funkcija menadžera: planiranje, organizovanje, kadrovanje, vođenje i kontrolisanje se oslanjaju na proces komuniciranja, te komunikacija mora zauzimati centralno mesto u analizi organizacija jer su struktura, obim i širina organizacije skoro u potpunosti determinisani putem komunikacionih tehnika.
Komunikacija je neophodna za uspostavljanje i sprovođenje ciljeva preduzeća, razvoj planova za njihovo ostvarenje, organizovanje ljudskih i drugih resursa na najuspešniji i najdelotvorniji način, zatim za izbor, razvoj i ocenjivanje članova organizacije, kao i za vođenje, usmeravanje, motivisanje i kreiranje klime u kojoj su ljudi voljni da doprinose ciljevima. I sama kontrola ostvarenja ciljeva počiva na procesu komunikacije.
Zbog toga menadžer mora poznavati proces komuniciranja, osnovne elemente tog procesa, zavisnost tih elemenata i principa funkcionisanja, različite tipove komuniciranja sa prednostima i nedostacima svakog od njih, kao i komunikacione barijere i načine njihovog otklanjanja. Samo na osnovu ovih znanja menadžer je sposoban da razvija efikasne kanale komuniciranja ili da poveća efikasnost postojećih u cilju efektivnijeg funkcionisanja sistema u kome upravlja. To pred njega postavlja novu dimenziju odgovornosti za efektivnu komunikaciju. Jedna od kategorija prepreka uspešnoj komunikaciji proizlazi iz prirode organizacione strukture koja može biti nedovoljno artikulisana organizaciona situacija u kojoj organizaciona struktura I odnosi među ljudima nisu jasno definisani. U ovakvim situacijama se ne zna ko je nadređen ili podređen, ko je odgovoran za koje aktivnosti, ili se radi o nedostatku pravih objašnjenja o propisanim kanalima za komunikaciju, nesporazumu oko ciljeva, nedostatku informacija o ljudima sa kojima treba sarađivati na problemu.
Ključ uspeha organizacionih sistema komunikacije jeste mera do koje oni mogu da obezbede dvosmernu ili trosmernu komunikaciju i da prevaziđu jednosmernu. Takođe, potrebno je voditi računa i o neformalnim komunikacionim kanalima jer oni utiču na tumačenje i razumevanje formalnih.
Menadžer je tu da otkloni sve vrste prepreka u komunikaciji, odnosno da izabere adekvatan način i puteve komuniciranja, da obezbedi mehanizme povratne sprege i da potpomogne jasno definisanje strukture organizacije kao preduslova uspešne komunikacije. Poslovna komunikacija se definiše i kao namerna razmena ideja, mišljenja i informacija sa ciljnim grupama putem simbola, signala i slika.
Kako bi se postigli ciljevi organizacije, poslovna komunikacija mora da bude osmišljena kao namerna aktivnost u smislu postojanja određenog cilja koji je u skladu sa propisanim ciljevima organizacije. Ona bi trebalo da se zasniva na razmeni ideja, mišljenja, instrukcija, informacija, između dva organizaciona entiteta, sa sadržajem zavisnim od svrhe i okolnosti.
Efikasnost poslovne komunikacije izmedju menadzera I zaposlenih
Čak 88.2% ispitanika ima manir da se uvek ili gotovo uvek obraća direktno odgovornom licu ukoliko je nešto važno, što je jedan od preduslova efikasne komunikacije. Takođe, oko 35% ispitanika smatra da skoro uvek reaguje impulsivno. To se naizgled kosi sa stavom da nije u redu prekinuti sagovornika čak i kada se ima nešto važno da se doda. Samo njih 3.6% smatra da je to opravdano. Moguće je da je efikasnost procesa komunikacije žrtvovana zarad strpljivosti kao pravila lepog ponašanja, jer 54.8% ispitanika navodi da uvek sačeka da sagovornik završi misao i kad zna šta ovaj namerava da kaže. Kada je procena efikasnosti pismene komunikacije u pitanju, ispitanici na ovaj vid komunikacije u gotovo 92.5% reaguju uzimajući za ozbiljno svako pismeno obraćanje i time potvrđuju značaj koji joj pridaju. S druge strane, pri formulaciji poruke ispitanici sebe procenjuju efikasnijim jer čak 71.2% njih smatra da uvek koristi jezik koji slušalac razume. Traženje povratnih informacija i dodatnih objašnjenja smatra se veoma bitnim u procesu komuniciranja. Samo oko 3.9% ispitanika nije sklono da traži dodatno objašnjenje ako nisu nešto razumeli, a povratnu informaciju očekuju i traže 86.5% ispitanika. Kvalitet komuniciranja ispitanici procenjuju i na osnovu opažanja problema u komunikaciji kod saradnika, smatrajući da se ona gotovo uvek odvija uz izvesne poteškoće (njih 45.2%).
Elementi poslovne komunikacije menadžera sa zaposlenima
Istraživanje je pokazalo da menadžeri stariji od 50 godina u odnosu na one mlađe od 30 kao i u odnosu na one između 30 i 50 godina starosti, imaju izraženiju tendenciju da izbegavaju da se ljute ili uzbuđuju kada su gledišta drugih ljudi različita od njihovih. Takođe, statistički je značajna razlika između ispitanika od 30 do 50 i više od 50 godina starosti u pogledu traženja povratne informacije od onih kojima daju uputstva. Dužina radnog staža pri proceni procesa komunikacije pokazala se značajnim faktorom razlika između ispitanika do 3 godine i onih koji imaju do 10 godina radnog staža, kao i između onih koji rade do 10 godina i onih koji imaju do 20 i više od 20 godina radnog staža i to u pogledu tendencije da u komunikaciji gledaju sagovornika pravo u oči. Naime, poduzorak ispitanika koji ima od 3 do 10 godina radnog staža najmanje je sklon da sagovornike gleda pravo u oči. Ispitanici sa najmanje godina radnog staža u odnosu na one koji su zaposleni više od 3 godine i manje od 10, ređe se koncentrišu na detalje.
Komunikacija je jedan od ključnih procesa u funkcionisanju ciljno orijentisanih sistema i stoga bilo koji oblik poslovanja pretpostavlja njeno postojanje. Posebna uloga procesa komuniciranja vezuje se za proces, nauku ili profesiju menadžera. Ako imamo u vidu da je komunikacija proces razmene informacija između dva entiteta putem razumljivih simbola, a menadžer proces obavljanja, odnosno izvršavanja funkcija sa ciljem da se na efikasan način obezbede, raspodele i iskoriste ljudski napori i fizički resursi kako bi se postigao neki cilj, vidimo da su svrsishodnost i komunikabilnost dodirne tačke ovih procesa. S druge strane, svih pet osnovnih funkcija menadžera: planiranje, organizovanje, kadrovanje, vođenje i kontrolisanje se oslanjaju na proces komuniciranja, te komunikacija mora zauzimati centralno mesto u analizi organizacija jer su struktura, obim i širina organizacije skoro u potpunosti determinisani putem komunikacionih tehnika.
Komunikacija je neophodna za uspostavljanje i sprovođenje ciljeva preduzeća, razvoj planova za njihovo ostvarenje, organizovanje ljudskih i drugih resursa na najuspešniji i najdelotvorniji način, zatim za izbor, razvoj i ocenjivanje članova organizacije, kao i za vođenje, usmeravanje, motivisanje i kreiranje klime u kojoj su ljudi voljni da doprinose ciljevima. I sama kontrola ostvarenja ciljeva počiva na procesu komunikacije.
Zbog toga menadžer mora poznavati proces komuniciranja, osnovne elemente tog procesa, zavisnost tih elemenata i principa funkcionisanja, različite tipove komuniciranja sa prednostima i nedostacima svakog od njih, kao i komunikacione barijere i načine njihovog otklanjanja. Samo na osnovu ovih znanja menadžer je sposoban da razvija efikasne kanale komuniciranja ili da poveća efikasnost postojećih u cilju efektivnijeg funkcionisanja sistema u kome upravlja. To pred njega postavlja novu dimenziju odgovornosti za efektivnu komunikaciju. Jedna od kategorija prepreka uspešnoj komunikaciji proizlazi iz prirode organizacione strukture koja može biti nedovoljno artikulisana organizaciona situacija u kojoj organizaciona struktura I odnosi među ljudima nisu jasno definisani. U ovakvim situacijama se ne zna ko je nadređen ili podređen, ko je odgovoran za koje aktivnosti, ili se radi o nedostatku pravih objašnjenja o propisanim kanalima za komunikaciju, nesporazumu oko ciljeva, nedostatku informacija o ljudima sa kojima treba sarađivati na problemu.
Ključ uspeha organizacionih sistema komunikacije jeste mera do koje oni mogu da obezbede dvosmernu ili trosmernu komunikaciju i da prevaziđu jednosmernu. Takođe, potrebno je voditi računa i o neformalnim komunikacionim kanalima jer oni utiču na tumačenje i razumevanje formalnih.
Menadžer je tu da otkloni sve vrste prepreka u komunikaciji, odnosno da izabere adekvatan način i puteve komuniciranja, da obezbedi mehanizme povratne sprege i da potpomogne jasno definisanje strukture organizacije kao preduslova uspešne komunikacije. Poslovna komunikacija se definiše i kao namerna razmena ideja, mišljenja i informacija sa ciljnim grupama putem simbola, signala i slika.
Kako bi se postigli ciljevi organizacije, poslovna komunikacija mora da bude osmišljena kao namerna aktivnost u smislu postojanja određenog cilja koji je u skladu sa propisanim ciljevima organizacije. Ona bi trebalo da se zasniva na razmeni ideja, mišljenja, instrukcija, informacija, između dva organizaciona entiteta, sa sadržajem zavisnim od svrhe i okolnosti.
Efikasnost poslovne komunikacije izmedju menadzera I zaposlenih
Čak 88.2% ispitanika ima manir da se uvek ili gotovo uvek obraća direktno odgovornom licu ukoliko je nešto važno, što je jedan od preduslova efikasne komunikacije. Takođe, oko 35% ispitanika smatra da skoro uvek reaguje impulsivno. To se naizgled kosi sa stavom da nije u redu prekinuti sagovornika čak i kada se ima nešto važno da se doda. Samo njih 3.6% smatra da je to opravdano. Moguće je da je efikasnost procesa komunikacije žrtvovana zarad strpljivosti kao pravila lepog ponašanja, jer 54.8% ispitanika navodi da uvek sačeka da sagovornik završi misao i kad zna šta ovaj namerava da kaže. Kada je procena efikasnosti pismene komunikacije u pitanju, ispitanici na ovaj vid komunikacije u gotovo 92.5% reaguju uzimajući za ozbiljno svako pismeno obraćanje i time potvrđuju značaj koji joj pridaju. S druge strane, pri formulaciji poruke ispitanici sebe procenjuju efikasnijim jer čak 71.2% njih smatra da uvek koristi jezik koji slušalac razume. Traženje povratnih informacija i dodatnih objašnjenja smatra se veoma bitnim u procesu komuniciranja. Samo oko 3.9% ispitanika nije sklono da traži dodatno objašnjenje ako nisu nešto razumeli, a povratnu informaciju očekuju i traže 86.5% ispitanika. Kvalitet komuniciranja ispitanici procenjuju i na osnovu opažanja problema u komunikaciji kod saradnika, smatrajući da se ona gotovo uvek odvija uz izvesne poteškoće (njih 45.2%).
Elementi poslovne komunikacije menadžera sa zaposlenima
Istraživanje je pokazalo da menadžeri stariji od 50 godina u odnosu na one mlađe od 30 kao i u odnosu na one između 30 i 50 godina starosti, imaju izraženiju tendenciju da izbegavaju da se ljute ili uzbuđuju kada su gledišta drugih ljudi različita od njihovih. Takođe, statistički je značajna razlika između ispitanika od 30 do 50 i više od 50 godina starosti u pogledu traženja povratne informacije od onih kojima daju uputstva. Dužina radnog staža pri proceni procesa komunikacije pokazala se značajnim faktorom razlika između ispitanika do 3 godine i onih koji imaju do 10 godina radnog staža, kao i između onih koji rade do 10 godina i onih koji imaju do 20 i više od 20 godina radnog staža i to u pogledu tendencije da u komunikaciji gledaju sagovornika pravo u oči. Naime, poduzorak ispitanika koji ima od 3 do 10 godina radnog staža najmanje je sklon da sagovornike gleda pravo u oči. Ispitanici sa najmanje godina radnog staža u odnosu na one koji su zaposleni više od 3 godine i manje od 10, ređe se koncentrišu na detalje.