25-05-2010, 12:15 AM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Imajuci u vidu da je kvalitet rukovodjenja danas bitno odredjen kvalitetom i koriscenjem raspolozivih informacija nastaje problem jer je poznato da znanje nasih kadrova u preduzecima o domacim, a posebo o stranim konkurentima je vrlo oskudno.Vrlo vazne poslovne odluke se u velikoj meri donose bez ozbiljnijeg analizirana situacije. Sama inteligence ativnost sprovodi se u odelenjima za plan i analizu, marketing ili trgovinu.
Dugorocni opstanak nije moguc bez funkcije sistematskog prikupljana, obrade informacija i njihovog ukljucivanja u odlucivanje. Razvijena inteligence aktivnost domacih preduzeca je bitna predpostavka njihovog odrzavanja i daljeg prodora na inostrana trzista. Gotovo je izvesno da odluke nije vise moguce donositi na temelju nagadjanja, poluproverenih informacija i ad hoc. S tim u vezi, javlja se potreba za sistematsko prikupljanje informacija o trzistu i trzisnoj konkurenciji preko inteligence servisa, koji se uglavnom, svodi na poslovni inteligence sa naglaskom na analizuu konkurenata.
MENADZERSKI INTELIDZENS
Obrazovan menadzer koristi hardver i softer za prikupljanje i obradu podataka za donosenje odluka i za izbor celishodne akcije. Sama odluka menadzera za konkretnu akciju manje zavisi od teorije odlucivanja i ekonomske analize vec od precizne informacije i sopstvenog scenarija. Informacije, prema tome, postaju sve znacajnije u procesu donosenja odluka u svetu menadzmenta. U tom kontekstu, inteligence nije specijalna teorijska konstrukcija vec pragmaticna i svrsishodna funkcija.
Postoji jasna razlika strukturalnog autoriteta, koji se pojavljuje iz same prirode posla i tzv. autoriteta mudrosti, koji se bazira iskljucivo na znanju.
Informacija sluzi za komuniciranje. Zbog toga, menadzer pravi razliku izmedju informacije koja selektuje neizvesnost i informacije koja se koristi za aklciju. Za smanjenje neizvesnosti nije dovoljno samo prikupljanje informacija i analiziranje podataka vec i velika kolicina popsteg znanja i poznavanja okruzenja.
Zbog toga su vazni strateski, takticki i operacioni modeli intelidzensa:
•Strateski intelidzens je odlucujici za dugorocni razvoj i efikasnost u preduzetnistvu i za tehnolosko prognoziranje u trzisnim strukturama.
•Takticki intelidzens je vazan u finansijskom marketingu gde je rizik veliki.
•Operacioni intelidzens se medjutim, vezuje za ekonomicnost operacije menadzera u procesu poboljsanja ekonomskih performansi.
Oni se cesto moraju suociti sa situacijama koje su rizicne, sa neizvesnoscu i neodovoljnim znanjem, pa sreca igra veliku ulogu u donosenju odluka nego sto se moze i pomisliti.
Kada se menadzeri odluce na neku akciju oni su manje zainteresovani za teoriju odlucivanja i ekonomske analize vec za tacnu, dokazanu i oderdjenu informaciju. Oni moraju da veruju da:
•su preedpostavke ligicne
•izvodjenje zakljucka je valjano
•projekcije stoje u granicama razumnog scenarija i
•ako stvari krenu lose, kriza se moze resiti dodatnom energijom i sposobnostima.
U takvim okolnostima bilo kakav sistem za prikupljanje i obradu podataka ima jaku primenljivost, jer je zadatak informacije da tacno omoguci definisanje prva tri navedena faktora za donosenje odluke i da pomogne u njihovoj primeni.
Istice se potreba za postojanja neke funkcije koja ce da ujedini razlicite informacije o zbivanjima koja dolaze iz unutrasnjih i spoljnih izvora.
Poseban informacioni sistem za menadzere sluzi za identifikaciju sirokih politickih odluka. To je nacin da se neki model organizacije drzi pod kontrolom i osavremenjuje, ali je istovremeno i direktna pomoc menadzerima i planerima za primenu informacije.
Imajuci u vidu da je kvalitet rukovodjenja danas bitno odredjen kvalitetom i koriscenjem raspolozivih informacija nastaje problem jer je poznato da znanje nasih kadrova u preduzecima o domacim, a posebo o stranim konkurentima je vrlo oskudno.Vrlo vazne poslovne odluke se u velikoj meri donose bez ozbiljnijeg analizirana situacije. Sama inteligence ativnost sprovodi se u odelenjima za plan i analizu, marketing ili trgovinu.
Dugorocni opstanak nije moguc bez funkcije sistematskog prikupljana, obrade informacija i njihovog ukljucivanja u odlucivanje. Razvijena inteligence aktivnost domacih preduzeca je bitna predpostavka njihovog odrzavanja i daljeg prodora na inostrana trzista. Gotovo je izvesno da odluke nije vise moguce donositi na temelju nagadjanja, poluproverenih informacija i ad hoc. S tim u vezi, javlja se potreba za sistematsko prikupljanje informacija o trzistu i trzisnoj konkurenciji preko inteligence servisa, koji se uglavnom, svodi na poslovni inteligence sa naglaskom na analizuu konkurenata.
MENADZERSKI INTELIDZENS
Obrazovan menadzer koristi hardver i softer za prikupljanje i obradu podataka za donosenje odluka i za izbor celishodne akcije. Sama odluka menadzera za konkretnu akciju manje zavisi od teorije odlucivanja i ekonomske analize vec od precizne informacije i sopstvenog scenarija. Informacije, prema tome, postaju sve znacajnije u procesu donosenja odluka u svetu menadzmenta. U tom kontekstu, inteligence nije specijalna teorijska konstrukcija vec pragmaticna i svrsishodna funkcija.
Postoji jasna razlika strukturalnog autoriteta, koji se pojavljuje iz same prirode posla i tzv. autoriteta mudrosti, koji se bazira iskljucivo na znanju.
Informacija sluzi za komuniciranje. Zbog toga, menadzer pravi razliku izmedju informacije koja selektuje neizvesnost i informacije koja se koristi za aklciju. Za smanjenje neizvesnosti nije dovoljno samo prikupljanje informacija i analiziranje podataka vec i velika kolicina popsteg znanja i poznavanja okruzenja.
Zbog toga su vazni strateski, takticki i operacioni modeli intelidzensa:
•Strateski intelidzens je odlucujici za dugorocni razvoj i efikasnost u preduzetnistvu i za tehnolosko prognoziranje u trzisnim strukturama.
•Takticki intelidzens je vazan u finansijskom marketingu gde je rizik veliki.
•Operacioni intelidzens se medjutim, vezuje za ekonomicnost operacije menadzera u procesu poboljsanja ekonomskih performansi.
Oni se cesto moraju suociti sa situacijama koje su rizicne, sa neizvesnoscu i neodovoljnim znanjem, pa sreca igra veliku ulogu u donosenju odluka nego sto se moze i pomisliti.
Kada se menadzeri odluce na neku akciju oni su manje zainteresovani za teoriju odlucivanja i ekonomske analize vec za tacnu, dokazanu i oderdjenu informaciju. Oni moraju da veruju da:
•su preedpostavke ligicne
•izvodjenje zakljucka je valjano
•projekcije stoje u granicama razumnog scenarija i
•ako stvari krenu lose, kriza se moze resiti dodatnom energijom i sposobnostima.
U takvim okolnostima bilo kakav sistem za prikupljanje i obradu podataka ima jaku primenljivost, jer je zadatak informacije da tacno omoguci definisanje prva tri navedena faktora za donosenje odluke i da pomogne u njihovoj primeni.
Istice se potreba za postojanja neke funkcije koja ce da ujedini razlicite informacije o zbivanjima koja dolaze iz unutrasnjih i spoljnih izvora.
Poseban informacioni sistem za menadzere sluzi za identifikaciju sirokih politickih odluka. To je nacin da se neki model organizacije drzi pod kontrolom i osavremenjuje, ali je istovremeno i direktna pomoc menadzerima i planerima za primenu informacije.