24-05-2010, 11:13 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Crveni krst Nis je humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija osnovana za teritoriju grada Nisa i sastavni je deo Crvenog krsta Srbije. Ima polozaj organizacije koja pomaze nadleznim organima grada Nisa i svim opstinama na teritoriji grada u humanitarnoj oblasti. Osnovan je 19. januara 1878. godine.
Crveni krst Nis je pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrdjenim zakonom i Statutom.
Crveni krst ima za cilj da olaksava ljudsku patnju, sa zadatkom da pruza pomoc ugrozenim licima u slucaju ratnih sukoba, prirodnih, ekoloskih ili drugih nesereca radi spasavanja zivota i zdravlja ljudi i sirenju znanja o Medjunarodnom humanitarnom pravu i u slucaju stanja potreba za socijalnom zastitom i zbrinjavanjem, kao i sa zadatkom preventivnog delovanja i prosvecivanja gradjana u oblasti zdravstvene i socijalne zastite i unapredjenja humanitarnih odnosa drustva.
U ostvarivanju svojih ciljeva i zadataka Crveni krst vrsi javna ovlascenja poverena Zakonom i to: pokretanje, organizovanje i sprovodjenje redovnih i vanrednih akcija solidarnosti za pomoc ugrozenim licima i zrtvama prirodnih, ekoloskih i drugih nesreca, oruzanih sukoba; organizuje prikupljanje i dostavljanje pomoci ugrozenima; ucestvuje u zastiti i spasavanju stanovnistva; ucestvuje u prihvatanju i smestaju evakuisanog stanovnistva, izbeglica i raseljenih lica; obavlja i druge poslove koje proizilaze iz odredaba Zenevskih konvencija i drugih medjunarodnih ugovora.
Crveni krst Nis moze se baviti privrednom i usluznom delatnoscu u skladu sa Zakonom i Statutom i to: izdavanje knjiga i brosura , muzickih knjiga i drugih publikacija; izdavanje novina; izdavanje casopisa i slicnih periodicnih magazina; ostala izdavacka delatnost; knjigovezacki i zavrsni radovi; ostale aktivnosti u vezi sa stampom; trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama; ostala trgovina u prodavnicama mesovite robe; trgovina na malo vocem i povrcem; trgovina na malo mesom i prozivodima od mesa; trgovina na malo hlebom, kolacima, slatkisima, mlecnim prozivodima kao i kozmetickim proizvodima; trgovina na malo namestajem i opremom za osvetljenje, aparatima za domacinstvo, radio i tv uredjajima; decija , omladinska i radnicka odmaralista; restorani.
U vrsenju javnih ovlascenja, sprovodjenju programa, kao i pruzanju usluga, Crveni krst Nis saradjuje sa nadleznim drzavnim organima, organima lokalne samouprave kao i sa organizacijama koje deluju u oblasti socijalne i zdravstvene zastite, penzijskog i invalidskog osiguranja, prosvetom, preduzecima i drugim oblicima organizovanja za obavljanje delatnosti i usluga kao i gradjanima.
Crveni krst Nis, kao sastvarni deo CK Srbije saradjuje sa medjunarodnim organizacijama Crvenog krsta kao i socijalnim i humanitarnim organizacijama koje deluju na teritoriji grada Nisa, Republike Srbije ili u inostranstvu.
Kadrovski menadzment (opste karakteristike)
U funkcionalne menadzmente, pored proizvodnog, menadzmenta nabavki, prodaje i finansijskog menadzmenta, jako bitno mesto zauzima, kadrovski menadzment.
Ekonomisanje kadrovima i zaposlenima predstavlja najslozeniju ekonomiju kojom se menadzeri mogu baviti. Da bi u tome bili uspesni menadzeri moraju dobro poznavati ljude, a pre svega njihove karakteristike. Ljudi predstavljaju najkvalitetniji resurs jedne organizacije, tako da ce uspesnost te organizacije, zavisiti upravo od uspesnosti upravljanja ljudima.
Da bi upoznao coveka, menadzer mora da poznaje njegove karakteristicne osobine. Na ovo se cesto ne obraca velika paznja jer se smatra da je ljudski rod homogen i da medju nama ne mogu da postoje velike razlike jer “smo svi ljudi”. Praksa je pokazala da je ovakvo stanoviste neispravno i da je analiziranje ljudi kao resursa organizacije neophodno. Poznavanje ljudi od strane menadzera je obavezno jer u jednoj organizaciji, covek moze da se nadje u dvostrukoj ulozi. Jedna bi bila uloga pretpostavljenog u odnosu na svoje potcinjene, dok je druga uloga potcinjenog u odnosu na svoje pretpostavljene. U svakoj od tih uloga, covek ispoljava drugacije ponasanje.
Tri jako bitne karakteristike coveka, na koje menadzer mora obratiti paznju su sledece: 1. Covek kao interesno zivo bice, 2. Covek kao jedinstveno integralno bice i 3. Covek kao specificno i kontraverzno zivo bice.
Iz razloga sto funkcionise na principima interesa, smatra se da je covek interesno zivo bice. Ova tvrdnja se najbolje moze obijasniti sledecim primerom. Kada covek prodaje neku robu on ce se truditi da tu robu proda po sto vecoj ceni i na taj nacin sebi obezbedi sto bolju zaradu. U slucaju da se taj isti covek nadje u ulozi kupca, on ce nastojati da tu robu kupi po sto povoljnijoj ceni. Na ovom primeru vidimo razlicito ponasanje coveka, a sve u cilju obezbedjivanja svog interesa. Tako isto jedan covek koji se nadje u funkciji pretpostavljenog, on ce zastupati jedne stavove, dok ce u funkciji potcinjenog, taj isti covek zastupati dijametralno suprotne stavove.
Ukoliko covek u jednoj organizaciji ne vidi svoje interese i ostvarenje svojih ciljeva, on moze dejstvovati veoma pogubno i razorno za tu organizaciju. Dok sa druge strane, ukoliko su interesi coveka na pravi nacin regulisani, on moze organizaciju dovesti do prosperiteta. Uvek treba imati na umu da covek nece biti spreman da se zrtvuje za neke ciljeve u kojima ne nazire ostvarenje svojih interesa. Interes kao takav ne treba gledati kao nesto lose jer on moze i treba da predstavlja komponentu koja homogenizuje organizaciju.
Karakteristika coveka kao integralne celine proizilazi iz toga sto je covek jedinstvena i nedeljiva celina, a to svojstvo dobija rodjenjem, jos tacnije, samim zacecem. Ovo nas uci da je covek po svojim fizickim karakteristikama isti sa svakim drugim covekom, ali da se po intelektu i znanju kao jako bitnom resursu razlikuje od jednog do drugog. Jer kada neko ne zna, on ne zna na isti nacin, ali kada neko zna, on zna na drugaciji nacin u odnosu na drugog coveka.
Specificnost coveka se ogleda u tome sto je on jedino zivo bice koje govori i koje komunicira sa drugima. Pored toga, covek je i najkontroverznije zivo bice jer za razliku od ostalih zivih bica jedino je covek taj koji moze svesno da unistava svoju vrstu svojom zavidnoscu, ljubomorom i zlobom u odnosu na druge ljude. Covek ce uvek tesko da podnese svoj poraz, a o uspehu drugih ce vrlo retko pohvalno da se izrazi.
Iz do sada navedenog, primecujemo da je neophodno da menadzeri kao rukovodioci moraju da poznaju karakteristike coveka, da bi mogli njime da upravljaju na pravi nacin. A to ce se najbolje ostvariti ako se poznaju zelje, motivi, interesi i sklonosti nekoga.
Crveni krst Nis je humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija osnovana za teritoriju grada Nisa i sastavni je deo Crvenog krsta Srbije. Ima polozaj organizacije koja pomaze nadleznim organima grada Nisa i svim opstinama na teritoriji grada u humanitarnoj oblasti. Osnovan je 19. januara 1878. godine.
Crveni krst Nis je pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrdjenim zakonom i Statutom.
Crveni krst ima za cilj da olaksava ljudsku patnju, sa zadatkom da pruza pomoc ugrozenim licima u slucaju ratnih sukoba, prirodnih, ekoloskih ili drugih nesereca radi spasavanja zivota i zdravlja ljudi i sirenju znanja o Medjunarodnom humanitarnom pravu i u slucaju stanja potreba za socijalnom zastitom i zbrinjavanjem, kao i sa zadatkom preventivnog delovanja i prosvecivanja gradjana u oblasti zdravstvene i socijalne zastite i unapredjenja humanitarnih odnosa drustva.
U ostvarivanju svojih ciljeva i zadataka Crveni krst vrsi javna ovlascenja poverena Zakonom i to: pokretanje, organizovanje i sprovodjenje redovnih i vanrednih akcija solidarnosti za pomoc ugrozenim licima i zrtvama prirodnih, ekoloskih i drugih nesreca, oruzanih sukoba; organizuje prikupljanje i dostavljanje pomoci ugrozenima; ucestvuje u zastiti i spasavanju stanovnistva; ucestvuje u prihvatanju i smestaju evakuisanog stanovnistva, izbeglica i raseljenih lica; obavlja i druge poslove koje proizilaze iz odredaba Zenevskih konvencija i drugih medjunarodnih ugovora.
Crveni krst Nis moze se baviti privrednom i usluznom delatnoscu u skladu sa Zakonom i Statutom i to: izdavanje knjiga i brosura , muzickih knjiga i drugih publikacija; izdavanje novina; izdavanje casopisa i slicnih periodicnih magazina; ostala izdavacka delatnost; knjigovezacki i zavrsni radovi; ostale aktivnosti u vezi sa stampom; trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama; ostala trgovina u prodavnicama mesovite robe; trgovina na malo vocem i povrcem; trgovina na malo mesom i prozivodima od mesa; trgovina na malo hlebom, kolacima, slatkisima, mlecnim prozivodima kao i kozmetickim proizvodima; trgovina na malo namestajem i opremom za osvetljenje, aparatima za domacinstvo, radio i tv uredjajima; decija , omladinska i radnicka odmaralista; restorani.
U vrsenju javnih ovlascenja, sprovodjenju programa, kao i pruzanju usluga, Crveni krst Nis saradjuje sa nadleznim drzavnim organima, organima lokalne samouprave kao i sa organizacijama koje deluju u oblasti socijalne i zdravstvene zastite, penzijskog i invalidskog osiguranja, prosvetom, preduzecima i drugim oblicima organizovanja za obavljanje delatnosti i usluga kao i gradjanima.
Crveni krst Nis, kao sastvarni deo CK Srbije saradjuje sa medjunarodnim organizacijama Crvenog krsta kao i socijalnim i humanitarnim organizacijama koje deluju na teritoriji grada Nisa, Republike Srbije ili u inostranstvu.
Kadrovski menadzment (opste karakteristike)
U funkcionalne menadzmente, pored proizvodnog, menadzmenta nabavki, prodaje i finansijskog menadzmenta, jako bitno mesto zauzima, kadrovski menadzment.
Ekonomisanje kadrovima i zaposlenima predstavlja najslozeniju ekonomiju kojom se menadzeri mogu baviti. Da bi u tome bili uspesni menadzeri moraju dobro poznavati ljude, a pre svega njihove karakteristike. Ljudi predstavljaju najkvalitetniji resurs jedne organizacije, tako da ce uspesnost te organizacije, zavisiti upravo od uspesnosti upravljanja ljudima.
Da bi upoznao coveka, menadzer mora da poznaje njegove karakteristicne osobine. Na ovo se cesto ne obraca velika paznja jer se smatra da je ljudski rod homogen i da medju nama ne mogu da postoje velike razlike jer “smo svi ljudi”. Praksa je pokazala da je ovakvo stanoviste neispravno i da je analiziranje ljudi kao resursa organizacije neophodno. Poznavanje ljudi od strane menadzera je obavezno jer u jednoj organizaciji, covek moze da se nadje u dvostrukoj ulozi. Jedna bi bila uloga pretpostavljenog u odnosu na svoje potcinjene, dok je druga uloga potcinjenog u odnosu na svoje pretpostavljene. U svakoj od tih uloga, covek ispoljava drugacije ponasanje.
Tri jako bitne karakteristike coveka, na koje menadzer mora obratiti paznju su sledece: 1. Covek kao interesno zivo bice, 2. Covek kao jedinstveno integralno bice i 3. Covek kao specificno i kontraverzno zivo bice.
Iz razloga sto funkcionise na principima interesa, smatra se da je covek interesno zivo bice. Ova tvrdnja se najbolje moze obijasniti sledecim primerom. Kada covek prodaje neku robu on ce se truditi da tu robu proda po sto vecoj ceni i na taj nacin sebi obezbedi sto bolju zaradu. U slucaju da se taj isti covek nadje u ulozi kupca, on ce nastojati da tu robu kupi po sto povoljnijoj ceni. Na ovom primeru vidimo razlicito ponasanje coveka, a sve u cilju obezbedjivanja svog interesa. Tako isto jedan covek koji se nadje u funkciji pretpostavljenog, on ce zastupati jedne stavove, dok ce u funkciji potcinjenog, taj isti covek zastupati dijametralno suprotne stavove.
Ukoliko covek u jednoj organizaciji ne vidi svoje interese i ostvarenje svojih ciljeva, on moze dejstvovati veoma pogubno i razorno za tu organizaciju. Dok sa druge strane, ukoliko su interesi coveka na pravi nacin regulisani, on moze organizaciju dovesti do prosperiteta. Uvek treba imati na umu da covek nece biti spreman da se zrtvuje za neke ciljeve u kojima ne nazire ostvarenje svojih interesa. Interes kao takav ne treba gledati kao nesto lose jer on moze i treba da predstavlja komponentu koja homogenizuje organizaciju.
Karakteristika coveka kao integralne celine proizilazi iz toga sto je covek jedinstvena i nedeljiva celina, a to svojstvo dobija rodjenjem, jos tacnije, samim zacecem. Ovo nas uci da je covek po svojim fizickim karakteristikama isti sa svakim drugim covekom, ali da se po intelektu i znanju kao jako bitnom resursu razlikuje od jednog do drugog. Jer kada neko ne zna, on ne zna na isti nacin, ali kada neko zna, on zna na drugaciji nacin u odnosu na drugog coveka.
Specificnost coveka se ogleda u tome sto je on jedino zivo bice koje govori i koje komunicira sa drugima. Pored toga, covek je i najkontroverznije zivo bice jer za razliku od ostalih zivih bica jedino je covek taj koji moze svesno da unistava svoju vrstu svojom zavidnoscu, ljubomorom i zlobom u odnosu na druge ljude. Covek ce uvek tesko da podnese svoj poraz, a o uspehu drugih ce vrlo retko pohvalno da se izrazi.
Iz do sada navedenog, primecujemo da je neophodno da menadzeri kao rukovodioci moraju da poznaju karakteristike coveka, da bi mogli njime da upravljaju na pravi nacin. A to ce se najbolje ostvariti ako se poznaju zelje, motivi, interesi i sklonosti nekoga.