24-05-2010, 10:58 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Savremeno tržišno poslovanje se odlikuje mnoštvom inovacija, novih formi poslovanja, novih vidova poslovne prakse i organizacije. Lizing, iako vekovima prisutan, tek u poslednjem veku dobija na značaju i definitivno se smatra tržišnom inovacijom, pored franšizinga, faktoringa, forfetinga.
Smisao lizinga odslikava se u Aristotelovoj tvrdnji: "Istinsko bogatstvo nije u vlasništvu nad imovinom, već u pravu da se ona koristi". Preduzeće ili preduzetnik ne moraju posedovati određeno sredstvo da bi ostvarivali profit. Dovoljno je raspolagati pravom korišćenja tog sredstva tokom određenog vremenskog perioda.
Lizing aranžmani omogućavaju pravnim i fizičkim licima jednostavniji, brži i jeftiniji način nabavke opreme, naročito u uslovima nedostatka sopstvenog kapitala, nedovoljno povoljnih bankarskih kredita, nefunkcionisanja pravne države, kao i zbog postojanja poreskih olakšica. Korisnicima lizinga ti aranžmani obezbeđuju finansiranje kupovine sa pravom korišćenja predmeta lizinga do isteka ugovora, a pravo svojine prenosi se na korisnika tek po isplati poslednje rate.
Lizing se može definisati kao pisani ugovor između dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i daje je na korišćenje primaocu lizinga na određeni vremenski period, dok je korisnik lizinga zauzvrat dužan da davaocu vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru.
Osnovni princip lizing poslovanja je:
Davalac lizinga zadržava pravno vlasništvo nad predmetom lizinga, dok primalac lizinga stiče ekonomsko vlasništvo.
ISTORIJAT I RAZVOJ LIZINGA
Iako može izgledati da je lizing jedan od novijih metoda finansiranja, prvi slučajevi praktične primene odigrali su se u davnoj prošlosti.
Sama reč lizing (leasing) potiče od engleske reči "to lease", što u prevodu znači "dati pod zakup, najam". U Egiptu, oko 3.000 godina pre nove ere, u vreme vladavine Tintesa i Menesa, pojavili su se prvi oblici davanja stvari pod zakup i smatra se da je to i bio nastanak lizinga.
Pronađeni su i dokazi da su 2.000 p.n.e. Vavilonci primenili jednu vrstu lizinga za čamce i stoku. Jedan od prvih teoretskih opisa lizinga pronađen je u rimskim pravnim spisima.
Kroz istoriju su se, naravno, stvari i dalje davale pod zakup, ali se lizing u današnjem smislu reči javlja tek krajem XIX veka u Americi. Tamo, na primer, Bell-Telephone Company, počevši od 1877. godine, nije prodavala telefone već ih je davala na korišćenje u obliku lizinga.
U XX veku lizing je počeo da se prenosi iz Amerike u druge zemlje: Kanadu, Japan, Englesku, Nemačku, Švajcarsku... Svakako, zemlje sa razvijenijom tržišnom privredom su ga posebno brzo usavršavale.
Prvu pravu kompaniju za finansijski lizing osnovao je Henri Šofeld 1952. godine u SAD. Kompanija je osnovana sa ciljem da realizuje jednu konkretnu transakciju u domenu železničkog transporta. Navedenom transakcijom demonstrirana je ekonomska efikasnost finansijskog lizinga pa je Šofeld odlučio da nastavi poslovanje i osnuje američku lizing kompaniju “United States Leasing Corp.” (koja se danas zove - “United States Leasing International Inc.”).
Razvoj finansijskog lizinga u Evropi počeo je krajem 50-tih i početkom 60-tih godina prošlog veka. Nekoliko faktora je podstaklo brz razvoj finansijskog lizinga u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Tehnološki napredak stvorio je kod preduzeća potrebu da obnove sopstvena stalna sredstva, a finansijski lizing je pružio neophodni mehanizam pribavljanja stalnih sredstava pod povoljnijim uslovima nego što je to slučaj pri kupovini opreme.
U isto vreme, 50-tih godina prošlog veka došlo je do razvoja tržišta finansijskih usluga i značajnije ponude zajmova uz niske kamatne stope, što je poslužilo kao način obuzdavanja inflacije i cena roba. Navedeni faktori, u kombinaciji s povoljnim poreskim stopama za poslove lizinga, doprineli su atraktivnosti finansijskog lizinga za lizing kompanije. Povećanje broja lizing kompanija stimulisao je dalji razvoj sektora finansijskog lizinga u celini.
Koncept finansijskih lizinga je 70-tih godina prošlog veka usvojen u zemljama u razvoju Azije, Južne Amerike i Afrike, a 80-te je obeležilo širenje navedenog koncepta na svetskom nivou. Danas lizing predstavlja efikasan finansijski instrument za pribavljanje i obnavljanje stalnih sredstava kako za mala i srednja preduzeća, tako i za finansiranje milionskih dolarskih transakcija u domenu transporta (na primer, lizing aviona), u vađenju nafte (lizing naftnih izvora) i drugde.
Cross-border lizing
Lizing transakcija se vodi kao cross-border lizing transakcija ako davalac zakupa (lizing kompanija) i primalac lizinga imaju sedišta u različitim pravosudnim sistemima. U takvom slučaju, zemlja sedišta dobavljača nema nikakav značaj. Najsloženije cross-border lizing transakcije mogu da obuhvate neograničen broj zemalja učesnica.
Prve cross-border lizing transakcije realizovale su američke lizing kompanije 50-tih godina. Različiti tipovi opreme proizvedene u SAD su u skladu sa ugovorima o cross-border lizingu prebacivani u druge zemlje. U takvim slučajevima davalac lizinga ostvarivao je pravo na ubrzanu amortizaciju predmeta lizinga i dobijanje određenih poreskih beneficija po osnovu ulaganja, te su na taj način smanjivani troškovi cross-border lizinga za primaoce lizinga sa sedištima u drugim zemljama. Kasnije su britanske i evropske firme počele da primenjuju ovu praksu, koja je trenutno široko rasprostranjena u Aziji.
Prednost cross-border lizing transakcija je u poreskim olakšicama koje su dostupne u određenim zemljama. Na ovu vrstu lizing transakcije može se gledati i kao na izvoz poreskih beneficija iz zemlje davaoca lizinga u zemlju primaoca lizinga. Cross-border lizing transakcije takođe služe i kao popularan mehanizam za prodaju opreme proizvedene u zemlji davaoca lizinga.
Navedeni mehanizmi prodaje su prilično ekonomični za proizvođače jer im omogućavaju realizaciju transakcija koje se praktično u potpunosti finansiraju putem lizinga. Zauzvrat, primaoci lizinga takođe ostvaruju prednosti jer je u zemlji davaoca lizinga moguće obezbediti finansiranje posla uz nižu kamatnu stopu nego u zemlji primaoca lizinga, što se naravno odslikava i u troškovima transakcije.
Međutim, postoji značajan nivo rizika u vezi cross-border lizing transakcija, koji moraju biti razmotreni pre ulaska u takav posao: rizik vezan za različite pravosudne sisteme, rizik dvostrukog oporezivanja, pogrešna procena kreditnog rizika, politički rizik, valutni rizik, itd.
Kod nas se lizing javlja od sredine XX veka i to prvo u vidu uzimanja u zakup elektronskih uređaja. Od sedamdesetih godina na dalje lizing poslovi su se počeli široko upražnjavati, obuhvatajući mnoštvo objekata, najpre investicionu opremu, pa zatim i proizvode za stanovništvo. Danas, što zbog stranih firmi koje nastupaju na našem tržištu, što zbog povećane tržišne orijentacije domaćih firmi, poslovi lizinga su u naglom razvoju.
DEFINICIJA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE LIZINGA
Lizing je ugovor kojim se jedna strana obavezuje da će drugoj strani predati predmet lizinga na korišćenje, na određeni vremenski period, dok se druga strana obavezuje da će za to platiti odgovarajuću naknadu. Iz ove definicije se na prvi pogled može zaključiti da lizing nije ništa drugo do običan zakup stvari i u tom slučaju se možemo zapitati zašto onda ekonomisti komplikuju stvari i koriste strane reči, kada postoji vrlo jednostavna srpska reč – zakup. Odgovor leži u činjenici da je lizing zapravo mnogo više od običnog zakupa.
Lizing je kompleksna mešavina pravnih poslova: zakupa, kupoprodaje sa pravom zadržavanja prava svojine, ugovora o delu, kreditiranju, pružanju specijalizovanih usluga, ugovora o obučavanju kadrova i još mnogo toga. Ugovorom o lizingu se preduzeća ili obični građani, umesto da kupe kompjutere, uređaje, automobile, ili neku drugu opremu i samim tim plate njihovu punu cenu, obraćaju proizvođaču ili specijalizovanom lizing preduzeću da im tu opremu da u zakup, za određeni period u kome će plaćati ugovoreni iznos u ratama, s tim da oni stiču pravo da tu opremu koriste do ugovorenog roka i da je posle toga eventualno otkupe. Davalac lizinga može biti ili direktno proizvođač, ili specijalizovana kompanija koja uzima opremu od
Savremeno tržišno poslovanje se odlikuje mnoštvom inovacija, novih formi poslovanja, novih vidova poslovne prakse i organizacije. Lizing, iako vekovima prisutan, tek u poslednjem veku dobija na značaju i definitivno se smatra tržišnom inovacijom, pored franšizinga, faktoringa, forfetinga.
Smisao lizinga odslikava se u Aristotelovoj tvrdnji: "Istinsko bogatstvo nije u vlasništvu nad imovinom, već u pravu da se ona koristi". Preduzeće ili preduzetnik ne moraju posedovati određeno sredstvo da bi ostvarivali profit. Dovoljno je raspolagati pravom korišćenja tog sredstva tokom određenog vremenskog perioda.
Lizing aranžmani omogućavaju pravnim i fizičkim licima jednostavniji, brži i jeftiniji način nabavke opreme, naročito u uslovima nedostatka sopstvenog kapitala, nedovoljno povoljnih bankarskih kredita, nefunkcionisanja pravne države, kao i zbog postojanja poreskih olakšica. Korisnicima lizinga ti aranžmani obezbeđuju finansiranje kupovine sa pravom korišćenja predmeta lizinga do isteka ugovora, a pravo svojine prenosi se na korisnika tek po isplati poslednje rate.
Lizing se može definisati kao pisani ugovor između dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovoj transakciji davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i daje je na korišćenje primaocu lizinga na određeni vremenski period, dok je korisnik lizinga zauzvrat dužan da davaocu vrši periodična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru.
Osnovni princip lizing poslovanja je:
Davalac lizinga zadržava pravno vlasništvo nad predmetom lizinga, dok primalac lizinga stiče ekonomsko vlasništvo.
ISTORIJAT I RAZVOJ LIZINGA
Iako može izgledati da je lizing jedan od novijih metoda finansiranja, prvi slučajevi praktične primene odigrali su se u davnoj prošlosti.
Sama reč lizing (leasing) potiče od engleske reči "to lease", što u prevodu znači "dati pod zakup, najam". U Egiptu, oko 3.000 godina pre nove ere, u vreme vladavine Tintesa i Menesa, pojavili su se prvi oblici davanja stvari pod zakup i smatra se da je to i bio nastanak lizinga.
Pronađeni su i dokazi da su 2.000 p.n.e. Vavilonci primenili jednu vrstu lizinga za čamce i stoku. Jedan od prvih teoretskih opisa lizinga pronađen je u rimskim pravnim spisima.
Kroz istoriju su se, naravno, stvari i dalje davale pod zakup, ali se lizing u današnjem smislu reči javlja tek krajem XIX veka u Americi. Tamo, na primer, Bell-Telephone Company, počevši od 1877. godine, nije prodavala telefone već ih je davala na korišćenje u obliku lizinga.
U XX veku lizing je počeo da se prenosi iz Amerike u druge zemlje: Kanadu, Japan, Englesku, Nemačku, Švajcarsku... Svakako, zemlje sa razvijenijom tržišnom privredom su ga posebno brzo usavršavale.
Prvu pravu kompaniju za finansijski lizing osnovao je Henri Šofeld 1952. godine u SAD. Kompanija je osnovana sa ciljem da realizuje jednu konkretnu transakciju u domenu železničkog transporta. Navedenom transakcijom demonstrirana je ekonomska efikasnost finansijskog lizinga pa je Šofeld odlučio da nastavi poslovanje i osnuje američku lizing kompaniju “United States Leasing Corp.” (koja se danas zove - “United States Leasing International Inc.”).
Razvoj finansijskog lizinga u Evropi počeo je krajem 50-tih i početkom 60-tih godina prošlog veka. Nekoliko faktora je podstaklo brz razvoj finansijskog lizinga u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Tehnološki napredak stvorio je kod preduzeća potrebu da obnove sopstvena stalna sredstva, a finansijski lizing je pružio neophodni mehanizam pribavljanja stalnih sredstava pod povoljnijim uslovima nego što je to slučaj pri kupovini opreme.
U isto vreme, 50-tih godina prošlog veka došlo je do razvoja tržišta finansijskih usluga i značajnije ponude zajmova uz niske kamatne stope, što je poslužilo kao način obuzdavanja inflacije i cena roba. Navedeni faktori, u kombinaciji s povoljnim poreskim stopama za poslove lizinga, doprineli su atraktivnosti finansijskog lizinga za lizing kompanije. Povećanje broja lizing kompanija stimulisao je dalji razvoj sektora finansijskog lizinga u celini.
Koncept finansijskih lizinga je 70-tih godina prošlog veka usvojen u zemljama u razvoju Azije, Južne Amerike i Afrike, a 80-te je obeležilo širenje navedenog koncepta na svetskom nivou. Danas lizing predstavlja efikasan finansijski instrument za pribavljanje i obnavljanje stalnih sredstava kako za mala i srednja preduzeća, tako i za finansiranje milionskih dolarskih transakcija u domenu transporta (na primer, lizing aviona), u vađenju nafte (lizing naftnih izvora) i drugde.
Cross-border lizing
Lizing transakcija se vodi kao cross-border lizing transakcija ako davalac zakupa (lizing kompanija) i primalac lizinga imaju sedišta u različitim pravosudnim sistemima. U takvom slučaju, zemlja sedišta dobavljača nema nikakav značaj. Najsloženije cross-border lizing transakcije mogu da obuhvate neograničen broj zemalja učesnica.
Prve cross-border lizing transakcije realizovale su američke lizing kompanije 50-tih godina. Različiti tipovi opreme proizvedene u SAD su u skladu sa ugovorima o cross-border lizingu prebacivani u druge zemlje. U takvim slučajevima davalac lizinga ostvarivao je pravo na ubrzanu amortizaciju predmeta lizinga i dobijanje određenih poreskih beneficija po osnovu ulaganja, te su na taj način smanjivani troškovi cross-border lizinga za primaoce lizinga sa sedištima u drugim zemljama. Kasnije su britanske i evropske firme počele da primenjuju ovu praksu, koja je trenutno široko rasprostranjena u Aziji.
Prednost cross-border lizing transakcija je u poreskim olakšicama koje su dostupne u određenim zemljama. Na ovu vrstu lizing transakcije može se gledati i kao na izvoz poreskih beneficija iz zemlje davaoca lizinga u zemlju primaoca lizinga. Cross-border lizing transakcije takođe služe i kao popularan mehanizam za prodaju opreme proizvedene u zemlji davaoca lizinga.
Navedeni mehanizmi prodaje su prilično ekonomični za proizvođače jer im omogućavaju realizaciju transakcija koje se praktično u potpunosti finansiraju putem lizinga. Zauzvrat, primaoci lizinga takođe ostvaruju prednosti jer je u zemlji davaoca lizinga moguće obezbediti finansiranje posla uz nižu kamatnu stopu nego u zemlji primaoca lizinga, što se naravno odslikava i u troškovima transakcije.
Međutim, postoji značajan nivo rizika u vezi cross-border lizing transakcija, koji moraju biti razmotreni pre ulaska u takav posao: rizik vezan za različite pravosudne sisteme, rizik dvostrukog oporezivanja, pogrešna procena kreditnog rizika, politički rizik, valutni rizik, itd.
Kod nas se lizing javlja od sredine XX veka i to prvo u vidu uzimanja u zakup elektronskih uređaja. Od sedamdesetih godina na dalje lizing poslovi su se počeli široko upražnjavati, obuhvatajući mnoštvo objekata, najpre investicionu opremu, pa zatim i proizvode za stanovništvo. Danas, što zbog stranih firmi koje nastupaju na našem tržištu, što zbog povećane tržišne orijentacije domaćih firmi, poslovi lizinga su u naglom razvoju.
DEFINICIJA I OSNOVNE KARAKTERISTIKE LIZINGA
Lizing je ugovor kojim se jedna strana obavezuje da će drugoj strani predati predmet lizinga na korišćenje, na određeni vremenski period, dok se druga strana obavezuje da će za to platiti odgovarajuću naknadu. Iz ove definicije se na prvi pogled može zaključiti da lizing nije ništa drugo do običan zakup stvari i u tom slučaju se možemo zapitati zašto onda ekonomisti komplikuju stvari i koriste strane reči, kada postoji vrlo jednostavna srpska reč – zakup. Odgovor leži u činjenici da je lizing zapravo mnogo više od običnog zakupa.
Lizing je kompleksna mešavina pravnih poslova: zakupa, kupoprodaje sa pravom zadržavanja prava svojine, ugovora o delu, kreditiranju, pružanju specijalizovanih usluga, ugovora o obučavanju kadrova i još mnogo toga. Ugovorom o lizingu se preduzeća ili obični građani, umesto da kupe kompjutere, uređaje, automobile, ili neku drugu opremu i samim tim plate njihovu punu cenu, obraćaju proizvođaču ili specijalizovanom lizing preduzeću da im tu opremu da u zakup, za određeni period u kome će plaćati ugovoreni iznos u ratama, s tim da oni stiču pravo da tu opremu koriste do ugovorenog roka i da je posle toga eventualno otkupe. Davalac lizinga može biti ili direktno proizvođač, ili specijalizovana kompanija koja uzima opremu od