24-05-2010, 10:56 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Oznaka za funtu (simbol [£] ; sifra GBP (Great Britain Pound) ), podeljena sa 100, cini penny, i predstavlja oficijelnu valutu Velike Britanije.
Puno ime kovanice funte uglavnom se koristi u formalnom kontekstu, takodje kada je potrebno razlikovati novcanu vrednost koja se koristi u Velikoj Britaniji od drugih koji nose isti naziv. Ime valute – ali ne i imena njenih jedinica ponekad se koristi skracenom recju „sterling“ (najcesce na veleprodajnim finansijskim trzistima) ili „ naplata prihvacena u kovanicama“; ali nikad u upotrebi „ Ovo vredi pet sterlinga“ (kao naziv valute). Termin the British Pound je najcesce koriscen u manje formalnom kontekstu iako on nije zakonski naziv za ovu valutu. Sleng tj. Termin je quid . Znak novca u optiaju je znak funte. U pravom znacenju sa dve poprecne crtice kasnije sa jednom.
Simbol funte potice od slova [α] i skracenice LSD – librae, solidi, denarii, koje se koriste za funtu ; silinzi i peniji su originalni dvodecimalni novcani sistem. Simbol [α] potice od reci libra koja je za Rimljane bila osnovna jedinica za tezinu, i odnosila se na terazije tj. ravnotezu.
Po ISO standardu 4217 sifra novca za funtu je GBP, medjutim medju stanovnistvom se cesto moze uociti i oznaka UKP koja je netacna.
Akcijama se najcesce trguje u penijima, pa brokeri mogu koristiti i naziv pence sterling (sa oznakom po ISO standardu GBX a ponekad i samo GBP) kada odredjuje cene akcija.
Prateci usvajanje evra, odnosno evropske nacionalne valute, od strane nekoliko evropskih zemalja „sterling“ je postala najstarija svetska valuta koja se jos uvek upotrebljava i trenutno zauzima trece mesto globalnih novcanih rezervi posle americkog dela i evra.
Kovanice funte su cetvrta po redu valuta koja se upotrebljava u trgovini na inostranim menjackim trzistima (posle dolara, evra i jena).
Sve od perioda desetkovanja (razlaganja) 1971. funta je bila podeljena na sto penija. Prioritet desetkovanja funte je bilo njeno razlaganje na dvadeset silinga a svaki siling je odgovarao dvanest penija, praveci ukupnu vrednost od dvestotinecetrdeset penija po funti. Simbol za siling koriscen je od latinske reci solidus. U vreme desetkovanja funte najmanja novcana jedinica je bila peni iako su i manje vrednosti od penija bile proizvodjene u proslosti.
Posle ovog perioda vrednost funte je ostala nepromenjena ali sada deljena na sto penija umesto na dvestotinecetrdeset srtanih nacina.
Zakoni legalnog tendera
Zakoni legalnog tendera su na jedinstven nacin postavljeni u Velikoj Britaniji, prema kovanici novca, inace legalni tender znaci „Poverilac ne moze uspesno da bude tuzen za neplacanja ukoliko plati na sudu legalnog tendera“. To ne znaci da svaka uobicajena transakcija mora da bude na legalnom tenderu ili u okviru zakona. Obe strane su slobodne da prihvate bilo koji nacin placanja bilo legalnim tenderom ili po sopstvenim zeljama.
Da bi se ispunili, prema strogim pravilima vlade, na postojecem legalnom tenderu, potrebno je na primer, ponuditi tacni iznos duga (obaveze) jer promena ne moze biti zahtevana.
U Engleskoj i Velsu obveznice izdate od strane Centralne Banke Engleske (Bank of England), su legalni tender sto znaci da trebaju biti prihvacene kao isplata duga, ali i ne moraju. Duznik (debter) moze imati dobru odbranu na sudu ukoliko ne plati dug.
U Skotskoj i Severnoj Irskoj obveznice ne pripadaju legalnom tenderu a sve banke koje ih izdaju to cine u formi svojih sopstvenih obaveznih obveznica (Bank of Ireland, First Thrust Bank, Northern Bank, Ulster Bank).
Britanska funta ima razliciti dizajn na suprotnoj strani novcica koji se menja tokom godine.
Istorijski razvoj i nastanak
Anglosaksonski period
U Anglosaksonskom periodu mali srebrni novcici poznati kao sceats su korisceni u trgovini. Kralj Ofa od Mersije (790 p.n.e.) predstavio je „srebrno pero“ kao novac, dok je 1526. standardni novcic promenjen u trojansku funtu.
Nastanak srebrnog penija – „sterling“
Kao jedinica novca u opticaju, termin funta odnosila se na novcic od cistog srebra koji je doneo britanski kralj Henri II 1158.
Sam termin sterling nastaje kasnije upravo iz navedenog, i potice od francuske reci „esterlin“ kojem se kasnije menja naziv u termin na starom engleskom jeziku „stiere“ (cvrst, ostar, nepromenljiv) .
Oznaka za funtu (simbol [£] ; sifra GBP (Great Britain Pound) ), podeljena sa 100, cini penny, i predstavlja oficijelnu valutu Velike Britanije.
Puno ime kovanice funte uglavnom se koristi u formalnom kontekstu, takodje kada je potrebno razlikovati novcanu vrednost koja se koristi u Velikoj Britaniji od drugih koji nose isti naziv. Ime valute – ali ne i imena njenih jedinica ponekad se koristi skracenom recju „sterling“ (najcesce na veleprodajnim finansijskim trzistima) ili „ naplata prihvacena u kovanicama“; ali nikad u upotrebi „ Ovo vredi pet sterlinga“ (kao naziv valute). Termin the British Pound je najcesce koriscen u manje formalnom kontekstu iako on nije zakonski naziv za ovu valutu. Sleng tj. Termin je quid . Znak novca u optiaju je znak funte. U pravom znacenju sa dve poprecne crtice kasnije sa jednom.
Simbol funte potice od slova [α] i skracenice LSD – librae, solidi, denarii, koje se koriste za funtu ; silinzi i peniji su originalni dvodecimalni novcani sistem. Simbol [α] potice od reci libra koja je za Rimljane bila osnovna jedinica za tezinu, i odnosila se na terazije tj. ravnotezu.
Po ISO standardu 4217 sifra novca za funtu je GBP, medjutim medju stanovnistvom se cesto moze uociti i oznaka UKP koja je netacna.
Akcijama se najcesce trguje u penijima, pa brokeri mogu koristiti i naziv pence sterling (sa oznakom po ISO standardu GBX a ponekad i samo GBP) kada odredjuje cene akcija.
Prateci usvajanje evra, odnosno evropske nacionalne valute, od strane nekoliko evropskih zemalja „sterling“ je postala najstarija svetska valuta koja se jos uvek upotrebljava i trenutno zauzima trece mesto globalnih novcanih rezervi posle americkog dela i evra.
Kovanice funte su cetvrta po redu valuta koja se upotrebljava u trgovini na inostranim menjackim trzistima (posle dolara, evra i jena).
Sve od perioda desetkovanja (razlaganja) 1971. funta je bila podeljena na sto penija. Prioritet desetkovanja funte je bilo njeno razlaganje na dvadeset silinga a svaki siling je odgovarao dvanest penija, praveci ukupnu vrednost od dvestotinecetrdeset penija po funti. Simbol za siling koriscen je od latinske reci solidus. U vreme desetkovanja funte najmanja novcana jedinica je bila peni iako su i manje vrednosti od penija bile proizvodjene u proslosti.
Posle ovog perioda vrednost funte je ostala nepromenjena ali sada deljena na sto penija umesto na dvestotinecetrdeset srtanih nacina.
Zakoni legalnog tendera
Zakoni legalnog tendera su na jedinstven nacin postavljeni u Velikoj Britaniji, prema kovanici novca, inace legalni tender znaci „Poverilac ne moze uspesno da bude tuzen za neplacanja ukoliko plati na sudu legalnog tendera“. To ne znaci da svaka uobicajena transakcija mora da bude na legalnom tenderu ili u okviru zakona. Obe strane su slobodne da prihvate bilo koji nacin placanja bilo legalnim tenderom ili po sopstvenim zeljama.
Da bi se ispunili, prema strogim pravilima vlade, na postojecem legalnom tenderu, potrebno je na primer, ponuditi tacni iznos duga (obaveze) jer promena ne moze biti zahtevana.
U Engleskoj i Velsu obveznice izdate od strane Centralne Banke Engleske (Bank of England), su legalni tender sto znaci da trebaju biti prihvacene kao isplata duga, ali i ne moraju. Duznik (debter) moze imati dobru odbranu na sudu ukoliko ne plati dug.
U Skotskoj i Severnoj Irskoj obveznice ne pripadaju legalnom tenderu a sve banke koje ih izdaju to cine u formi svojih sopstvenih obaveznih obveznica (Bank of Ireland, First Thrust Bank, Northern Bank, Ulster Bank).
Britanska funta ima razliciti dizajn na suprotnoj strani novcica koji se menja tokom godine.
Istorijski razvoj i nastanak
Anglosaksonski period
U Anglosaksonskom periodu mali srebrni novcici poznati kao sceats su korisceni u trgovini. Kralj Ofa od Mersije (790 p.n.e.) predstavio je „srebrno pero“ kao novac, dok je 1526. standardni novcic promenjen u trojansku funtu.
Nastanak srebrnog penija – „sterling“
Kao jedinica novca u opticaju, termin funta odnosila se na novcic od cistog srebra koji je doneo britanski kralj Henri II 1158.
Sam termin sterling nastaje kasnije upravo iz navedenog, i potice od francuske reci „esterlin“ kojem se kasnije menja naziv u termin na starom engleskom jeziku „stiere“ (cvrst, ostar, nepromenljiv) .