24-05-2010, 10:37 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Мобинг је патолошка (непријатељска и неетичка) комуникација на радном месту,
коју систематски упућује једна или више особа углавном ка једној особи током мобинга изложеној психичком злостављању и стављеној у беспомоћну и безизлазну ситуацију где је задржана средствима константних активности мобинга. Активности мобинга су веома фреквентне (барем једном седмично) и одигравају се током дужег временског периода (најмање шест месеци). Због велике учестаности и дуготрајности непријатељског понашања ово малтретирање резултује великом менталном, психосоматском и социјалном патњом.
Реч мобинг, енглески "mobbing", је кованица од глагола "to mob" што значи простачки напасти, насрнути. Често се повезује и са рeчју "bully" (силеџија, насилник, злостављати, кињити).
Генерално, ради се о новодефинисаном, али одавно постојећем облику
злостављања на радном месту. У суштини подразумева стално нападање, понижавање, злостављање и изолацију, све до тачке када особа изложена мобингу једноставно више не може да функционише на радном месту, а све са крајњим циљем да се она потпуно елиминише, или да се једноставно прогласи параноичном или лудом. Ради се о злостављању које у главном није сексуално и расно мотивисано. Психијатри, али и многи други лекари, кажу да се са таквим проблемом већ дуго сусрећу, али да је он тек скоро добио и своју дијагнозу. Какве је размере у свету попримио мобинг говоре многи законски акти донесени у многим државама, претежно развијеним, који предвиђају санкције у случајевима мобинга. А његову распрострањеност илуструју и многа интерна правила у мултинационалним компанијама која спречавају мобинг. Нпр. немачки произвођач аутомобила Фолксваген је увео такво правило којим се мобинг спречава, чак и по цену отказа за оне који свој посао раде добро али неког на било који начин злостављају.
Жртва мобинга може постати свако, без обзира на пол, године живота, социјални статус, спољашњи изглед, степен образовања или професионалну позицију. Штавише, што је посао боље позициониран то је мобинг суптилнији. Иако истраживања и искуства показују да су мобингом подједнако угрожени и мушкарци и жене, при чему по правилу мушкарци злостављају мушкарце, а жене готово искључиво жене, стручњаци сматрају да су жене ипак за нијансу ризичнија група.
Као што је већ речено Мобинг је широко распрострањена појава чије се последице рефлектују на социјално окружење, радну средину и на појединца, па се проблем посматра са психолошког, медицинског, социјолошког и правног аспекта, а са циљем да се упозори на значајност проблема и његовог благовременог препознавања. Јер се мобинг може спречити перманентном примарном превенцијом, информисањем и едукацијом. Конкретним мерама као што су нпр. : лични тренинзи комуникацијских вештина, заштитно законодавство, организацијска политика, пракса која примењује Правилнике о раду који не толеришу злостављање.
Мобинг се дели на вертикални и хоризонтални. Према истраживањима 55% је вертикални, 45% хоризонтални мобинг.
Вертикални мобинг догађа се када претпостављени злоставља једног подређеног радника, или једног по једног док не уништи целу групу (зато се још назива и босинг ("bossing") или када једна група радника (подређених) злоставља претпостављеног (што седогађа у 5% случајева).
Хоризонтални мобинг одвија се између радника на једнаком положају у
хијерархијској организацији. Осећај угрожености, љубомора и завист могу да подстакну жељу да се елиминише неки колега (доскорашњи пријатељ) поготову ако постоји услов да његова елиминација води напретку у каријери. Често жртва ове врсте мобинга може бити радник који се истиче по квалитету и преданости послу и радним задацима. Хоризонтални мобинг је и кад читава група радника због унутрашњих проблема, напетости и љубоморе, изабере једног радника, жртву, на којој желе доказати да су снажни и способнији.
Врсте напада
Индентификација непријатељских активности тј. мобинг напада је резултат разумевања структуре процеса мобинга. Очигледно је да ове активности, иако употребљиване у негативном контексту кад је у питању мобинг, немају увек саме по себи чисто негативан карактер. Оне чине велики опсег нормалних интерактивних понашања. Ипак, ако су кориштене учестано и током дугог временског периода у намери да узнемиравају и муче, њихова садржина и значење се мења, потом претварајући се у опасно оружије комуникације. Систематична употреба непријатељских активности у оваквој врсти интеракције активира развој веома стереотипног правца мобинг процеса. Захваљујући овој концептуализацији, типологија напада (непријатељских активности) се може поделити у пет категорија у зависности од ефекта који имају на жртву.
Категорије напада су: напад на могућност адекватног комуницирања, напад на могућност одржавања социјалних односа, напад на личну репутацију, напад на квалитет професионалног рада и напад на физичко здравље.
Напад на могућност адекватног комуницирања означава ситуацију када
надређени или колеге ограничавају могућност изражавања жртве. Жртва се прекида или игнорише у разговору, одбијају се и вербални и невербални контакти са жртвом,избегавају се погледи и сл.
Напад на могућност одржавања социјалних односа значи изолацију жртве. Нико
Мобинг је патолошка (непријатељска и неетичка) комуникација на радном месту,
коју систематски упућује једна или више особа углавном ка једној особи током мобинга изложеној психичком злостављању и стављеној у беспомоћну и безизлазну ситуацију где је задржана средствима константних активности мобинга. Активности мобинга су веома фреквентне (барем једном седмично) и одигравају се током дужег временског периода (најмање шест месеци). Због велике учестаности и дуготрајности непријатељског понашања ово малтретирање резултује великом менталном, психосоматском и социјалном патњом.
Реч мобинг, енглески "mobbing", је кованица од глагола "to mob" што значи простачки напасти, насрнути. Често се повезује и са рeчју "bully" (силеџија, насилник, злостављати, кињити).
Генерално, ради се о новодефинисаном, али одавно постојећем облику
злостављања на радном месту. У суштини подразумева стално нападање, понижавање, злостављање и изолацију, све до тачке када особа изложена мобингу једноставно више не може да функционише на радном месту, а све са крајњим циљем да се она потпуно елиминише, или да се једноставно прогласи параноичном или лудом. Ради се о злостављању које у главном није сексуално и расно мотивисано. Психијатри, али и многи други лекари, кажу да се са таквим проблемом већ дуго сусрећу, али да је он тек скоро добио и своју дијагнозу. Какве је размере у свету попримио мобинг говоре многи законски акти донесени у многим државама, претежно развијеним, који предвиђају санкције у случајевима мобинга. А његову распрострањеност илуструју и многа интерна правила у мултинационалним компанијама која спречавају мобинг. Нпр. немачки произвођач аутомобила Фолксваген је увео такво правило којим се мобинг спречава, чак и по цену отказа за оне који свој посао раде добро али неког на било који начин злостављају.
Жртва мобинга може постати свако, без обзира на пол, године живота, социјални статус, спољашњи изглед, степен образовања или професионалну позицију. Штавише, што је посао боље позициониран то је мобинг суптилнији. Иако истраживања и искуства показују да су мобингом подједнако угрожени и мушкарци и жене, при чему по правилу мушкарци злостављају мушкарце, а жене готово искључиво жене, стручњаци сматрају да су жене ипак за нијансу ризичнија група.
Као што је већ речено Мобинг је широко распрострањена појава чије се последице рефлектују на социјално окружење, радну средину и на појединца, па се проблем посматра са психолошког, медицинског, социјолошког и правног аспекта, а са циљем да се упозори на значајност проблема и његовог благовременог препознавања. Јер се мобинг може спречити перманентном примарном превенцијом, информисањем и едукацијом. Конкретним мерама као што су нпр. : лични тренинзи комуникацијских вештина, заштитно законодавство, организацијска политика, пракса која примењује Правилнике о раду који не толеришу злостављање.
Мобинг се дели на вертикални и хоризонтални. Према истраживањима 55% је вертикални, 45% хоризонтални мобинг.
Вертикални мобинг догађа се када претпостављени злоставља једног подређеног радника, или једног по једног док не уништи целу групу (зато се још назива и босинг ("bossing") или када једна група радника (подређених) злоставља претпостављеног (што седогађа у 5% случајева).
Хоризонтални мобинг одвија се између радника на једнаком положају у
хијерархијској организацији. Осећај угрожености, љубомора и завист могу да подстакну жељу да се елиминише неки колега (доскорашњи пријатељ) поготову ако постоји услов да његова елиминација води напретку у каријери. Често жртва ове врсте мобинга може бити радник који се истиче по квалитету и преданости послу и радним задацима. Хоризонтални мобинг је и кад читава група радника због унутрашњих проблема, напетости и љубоморе, изабере једног радника, жртву, на којој желе доказати да су снажни и способнији.
Врсте напада
Индентификација непријатељских активности тј. мобинг напада је резултат разумевања структуре процеса мобинга. Очигледно је да ове активности, иако употребљиване у негативном контексту кад је у питању мобинг, немају увек саме по себи чисто негативан карактер. Оне чине велики опсег нормалних интерактивних понашања. Ипак, ако су кориштене учестано и током дугог временског периода у намери да узнемиравају и муче, њихова садржина и значење се мења, потом претварајући се у опасно оружије комуникације. Систематична употреба непријатељских активности у оваквој врсти интеракције активира развој веома стереотипног правца мобинг процеса. Захваљујући овој концептуализацији, типологија напада (непријатељских активности) се може поделити у пет категорија у зависности од ефекта који имају на жртву.
Категорије напада су: напад на могућност адекватног комуницирања, напад на могућност одржавања социјалних односа, напад на личну репутацију, напад на квалитет професионалног рада и напад на физичко здравље.
Напад на могућност адекватног комуницирања означава ситуацију када
надређени или колеге ограничавају могућност изражавања жртве. Жртва се прекида или игнорише у разговору, одбијају се и вербални и невербални контакти са жртвом,избегавају се погледи и сл.
Напад на могућност одржавања социјалних односа значи изолацију жртве. Нико