21-05-2010, 02:50 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadžmenta.
Ček kao hartija od vrednosti se kod nas dosta uspešno u praksi kao sredstvo plaćanja, ali i danas i pored savremenih načina plaćanja koji zamenjuju ček kao što su pre svega kreditne kartice, ček opstaje.
Limitirani bankarski ček koji se kod nas najviše koristi ostaje u upotrebi, ali će njegova naplata biti nešto drugačija kada svi trgovci budu imali fiskalne kase i kada počne primena poreza na dodatu vrednost.
“Ček se ukida” mogli smo da čujemo nekoliko puta ove godine, vest koja kod potrošača izaziva strah i paniku. Veći deo naših građana svoj skromni standard popravlja tako što u nekom od mini marketa robu pazari na odloženo plaćanje. Sem za bakaluk, čekovi dobro dođu i za druge potrepštine, školski pribor, odeću i obuću: uglavnom se se kupuju na tri rate. Stoga bi za većinu potrošača ukidanje čarobne hartije bilo udar na standard, jer to parče papira je čuvar krhkog socijalnog mira. Ipak, limitirani banakarski ček se neće ukinuti, ali će banke svoje komitente sve više inspirisati da plaćaju karticama, kako je to danas uobičajeno ne samo u zemljama Evropske unije, već i u većini onih koje prolaze tranziciju.Do promena u upotrebi limitiranog čeka doći će kada svi prometnici koje zakon obavezuje uvedu fiskalne kase. - Limitirani ček koji većina jedino i poznaje, ostaće u upotrebi. To odgovara bankarima, njihovim komitentima i svim drugim učesnicima u prometu.
Ovaj način plaćanja poznaju sve zemlje. U Francuskoj se, recimo, 36 odsto prometa obavlja tim putem. Plaćanje čekovima je veoma popularno i u SAD, mada su u toj zemlji kartice i “izmišljene” i ušle u masovniju upotrebu, pedesetih godina prošlog veka. Kod nas ova materija nije regulisana zakonom, ali, ako se zna koliko se čekovi na odloženo plaćanje dugo koriste, to je svakako odavno trebalo učiniti. Naši propisi predviđaju da se ček upotrebljen u mestu gde je i izdat naplaćuje u roku od osam dana, a u ako se radi o dva različita grada, onda je to 15 dana. Zato bi svi koji kupuju robu na kredit uz pomoć čekova trebalo da insistiraju da na njima ispune datume dospeća plaćanja. Tada im se ne bi dogodilo da trgovci sve naplate odjednom.
Pojam i uloga čeka
Ček je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac, transant daje bezuslovni nalog nekom licu, trasatu da korisniku čeka, remitentu isplati određenu svotu novca iz trasantovog pokrića kod trasata.
U našem pravnom sistemu trasat kod čeka može da bude samo bankarska organizacija, nasuprot menici kod koje trasat može da bude bilo koje fizičko ili pravno lice.
Ček je slično menici potekao odnosno razvio se u ranoj srednjevekovnoj trgovačkoj praksi pojedinih razvijenih zemalja kao što su: Italija, Holandija i Belgija.Čekovno pravo se počelo znatnije razvijati u XVIII veku kada su i doneti prvi propisi iz ove oblasti.Za ček najveću važnost za njegov razvoj imaju tri Ženevske konvencije iz 1931. godine kojima je unificirano čekovno pravo.Te konvencije su:Konvencija o jedinstvenom čekovnom zakonu, Konvencija o sukobu zakona o čeku i Konvencija o regulisanju pisanja teksta kod čeka.Kod nas je u skladu sa tim Ženevskim konvencijama čekovno pravo regulisano Zakonom o čeku.
Po svojoj pravnoj prirodi ček je veoma sličan menici, a to znači da spada u grupu poslova koji nastaju jednostranom izjavom volje.Opšta načela i principi meničnog prava primenjuje se i na ček ako to nije u suprotnosti sa specifičnostima čeka.Na osnovu toga najveći broj pravnih pravila i instituta meničnog prava javlja se i u čekovnom pravu, ili se primenjuju na shodan način kao što su: čekovna načela, čekovni elementi i jedan deo bitnoh elemenata čeka i slično.
Ček je strogo formalna hartija od vrednosti, tako da određena isprava, da bi se smatrala čekom mora sadržavati sve zakonom propisane sastojke i da bude označena kao ček.
Prema zakonu o čeku bitni elementi svakog čeka su:
•onačenje da je ta pismena isprava ček
•bzuslovni nalog za isplatu određene svote novca iz trasantovog pokrića kod trasata
•ime lica koje treba da isplati ček to jeste ime trasata
•msto plaćanja čeka
•datum i mesto izdavanja čeka
•potpis lica koje je izdalo ček, to jeste potpis trasanta
Ček kao hartija od vrednosti se kod nas dosta uspešno u praksi kao sredstvo plaćanja, ali i danas i pored savremenih načina plaćanja koji zamenjuju ček kao što su pre svega kreditne kartice, ček opstaje.
Limitirani bankarski ček koji se kod nas najviše koristi ostaje u upotrebi, ali će njegova naplata biti nešto drugačija kada svi trgovci budu imali fiskalne kase i kada počne primena poreza na dodatu vrednost.
“Ček se ukida” mogli smo da čujemo nekoliko puta ove godine, vest koja kod potrošača izaziva strah i paniku. Veći deo naših građana svoj skromni standard popravlja tako što u nekom od mini marketa robu pazari na odloženo plaćanje. Sem za bakaluk, čekovi dobro dođu i za druge potrepštine, školski pribor, odeću i obuću: uglavnom se se kupuju na tri rate. Stoga bi za većinu potrošača ukidanje čarobne hartije bilo udar na standard, jer to parče papira je čuvar krhkog socijalnog mira. Ipak, limitirani banakarski ček se neće ukinuti, ali će banke svoje komitente sve više inspirisati da plaćaju karticama, kako je to danas uobičajeno ne samo u zemljama Evropske unije, već i u većini onih koje prolaze tranziciju.Do promena u upotrebi limitiranog čeka doći će kada svi prometnici koje zakon obavezuje uvedu fiskalne kase. - Limitirani ček koji većina jedino i poznaje, ostaće u upotrebi. To odgovara bankarima, njihovim komitentima i svim drugim učesnicima u prometu.
Ovaj način plaćanja poznaju sve zemlje. U Francuskoj se, recimo, 36 odsto prometa obavlja tim putem. Plaćanje čekovima je veoma popularno i u SAD, mada su u toj zemlji kartice i “izmišljene” i ušle u masovniju upotrebu, pedesetih godina prošlog veka. Kod nas ova materija nije regulisana zakonom, ali, ako se zna koliko se čekovi na odloženo plaćanje dugo koriste, to je svakako odavno trebalo učiniti. Naši propisi predviđaju da se ček upotrebljen u mestu gde je i izdat naplaćuje u roku od osam dana, a u ako se radi o dva različita grada, onda je to 15 dana. Zato bi svi koji kupuju robu na kredit uz pomoć čekova trebalo da insistiraju da na njima ispune datume dospeća plaćanja. Tada im se ne bi dogodilo da trgovci sve naplate odjednom.
Pojam i uloga čeka
Ček je hartija od vrednosti po naredbi kojom njen izdavalac, transant daje bezuslovni nalog nekom licu, trasatu da korisniku čeka, remitentu isplati određenu svotu novca iz trasantovog pokrića kod trasata.
U našem pravnom sistemu trasat kod čeka može da bude samo bankarska organizacija, nasuprot menici kod koje trasat može da bude bilo koje fizičko ili pravno lice.
Ček je slično menici potekao odnosno razvio se u ranoj srednjevekovnoj trgovačkoj praksi pojedinih razvijenih zemalja kao što su: Italija, Holandija i Belgija.Čekovno pravo se počelo znatnije razvijati u XVIII veku kada su i doneti prvi propisi iz ove oblasti.Za ček najveću važnost za njegov razvoj imaju tri Ženevske konvencije iz 1931. godine kojima je unificirano čekovno pravo.Te konvencije su:Konvencija o jedinstvenom čekovnom zakonu, Konvencija o sukobu zakona o čeku i Konvencija o regulisanju pisanja teksta kod čeka.Kod nas je u skladu sa tim Ženevskim konvencijama čekovno pravo regulisano Zakonom o čeku.
Po svojoj pravnoj prirodi ček je veoma sličan menici, a to znači da spada u grupu poslova koji nastaju jednostranom izjavom volje.Opšta načela i principi meničnog prava primenjuje se i na ček ako to nije u suprotnosti sa specifičnostima čeka.Na osnovu toga najveći broj pravnih pravila i instituta meničnog prava javlja se i u čekovnom pravu, ili se primenjuju na shodan način kao što su: čekovna načela, čekovni elementi i jedan deo bitnoh elemenata čeka i slično.
Ček je strogo formalna hartija od vrednosti, tako da određena isprava, da bi se smatrala čekom mora sadržavati sve zakonom propisane sastojke i da bude označena kao ček.
Prema zakonu o čeku bitni elementi svakog čeka su:
•onačenje da je ta pismena isprava ček
•bzuslovni nalog za isplatu određene svote novca iz trasantovog pokrića kod trasata
•ime lica koje treba da isplati ček to jeste ime trasata
•msto plaćanja čeka
•datum i mesto izdavanja čeka
•potpis lica koje je izdalo ček, to jeste potpis trasanta