19-05-2010, 07:39 PM
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz istorije.
После рата са Пољском, Немачка је свој поглед усмерила ка Западу. Немачки први план је предвиђао пробој кроз Белгију и делимично кроз јужну Холандију у месецу октобру. План је добио назив “Гелб”. Полазило се од тога да ће тежиште борби бити на белгијској територији. Немци су очекивали да ће француске и британске дивизије ући у Белгију са југа чим немачке трупе буду прешле границу. Штабови још нису разрадили ову наредбу када је 29. октобра дошла промена заповести за извршење плана “Гелб”, у којој је и северна Француска узета у разматрање као потенцијално бојиште. Циљ је био да се укључи што више савезничких снага северно од реке Соме. Хитлер је затим за дан када ће почети офанзива на Западу одредио 12. новембар, уколико време то дозволи, јер је авијацији било неопходно ведро небо а тенковима сува земља.
У ноћи између 5. и 6. новембра су немачке дивизије кренуле да дуж холандске и белгијске границе да заузму своје полазне положаје. Време је, међутим, било неповољно и датум напада је одложен за петнести. Укупно је овај датум до 10. маја померан ни мање ни више него осамнаест пута. 10. јануара је јављено да ће временске прилике после 12. бити повољне. Хитлер је за напад одредио 17. јануар. Међутим, тог истог 10. јануара један мали немачки авион принудно је слетео на белгијску територију. У њему се налазио немачки мајор који је кренуо на саветовање Генералштаба у Келну и који је са собом носио документа плана “Гелб”. Покушао је да спали папире, али му је то само делимично успело. Из остатака је могао да се реконструише план напада. Напад је зато поново померен и то за 30. јануар. Дошло је поново до неких промена у плану. Одлучено је да се ипак заузме цела Холандија, а не само један њен део како је то прво било планирано. План који је донет по овој одлуци изведен је 10. маја 1940.
После рата са Пољском, Немачка је свој поглед усмерила ка Западу. Немачки први план је предвиђао пробој кроз Белгију и делимично кроз јужну Холандију у месецу октобру. План је добио назив “Гелб”. Полазило се од тога да ће тежиште борби бити на белгијској територији. Немци су очекивали да ће француске и британске дивизије ући у Белгију са југа чим немачке трупе буду прешле границу. Штабови још нису разрадили ову наредбу када је 29. октобра дошла промена заповести за извршење плана “Гелб”, у којој је и северна Француска узета у разматрање као потенцијално бојиште. Циљ је био да се укључи што више савезничких снага северно од реке Соме. Хитлер је затим за дан када ће почети офанзива на Западу одредио 12. новембар, уколико време то дозволи, јер је авијацији било неопходно ведро небо а тенковима сува земља.
У ноћи између 5. и 6. новембра су немачке дивизије кренуле да дуж холандске и белгијске границе да заузму своје полазне положаје. Време је, међутим, било неповољно и датум напада је одложен за петнести. Укупно је овај датум до 10. маја померан ни мање ни више него осамнаест пута. 10. јануара је јављено да ће временске прилике после 12. бити повољне. Хитлер је за напад одредио 17. јануар. Међутим, тог истог 10. јануара један мали немачки авион принудно је слетео на белгијску територију. У њему се налазио немачки мајор који је кренуо на саветовање Генералштаба у Келну и који је са собом носио документа плана “Гелб”. Покушао је да спали папире, али му је то само делимично успело. Из остатака је могао да се реконструише план напада. Напад је зато поново померен и то за 30. јануар. Дошло је поново до неких промена у плану. Одлучено је да се ипак заузме цела Холандија, а не само један њен део како је то прво било планирано. План који је донет по овој одлуци изведен је 10. маја 1940.