Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Stoicizam - filozofija sudbine
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.

Kako po predmetu tako i po metodu i po rezultatima svojim, grčki filozofski sistemi često se toliko između sebe razlikuju, a s druge strane imaju toliko srodnoga sa negrčkim filozofskim sistemima, da je jedva moguće naći kakvu crtu ili obeležje, kojim bi se mogla karakterisati celokupna grčka filozofija. Pa opet, mora se priznati da svi grčki filozofski sistemi, baš i oni, koji su najdalje jedan od drugoga imaju nečega zajedničkog, srodnog. Ali, ta srodnost nije u kakvim zajedničkim nepromenljivim crtama – takvih crta nema – već u opštem izrazu celine, u duhu kojim su prožmati svi filozofski sistemi grčki. To se vidi posebno onda, kada se grčka filozofija uporedi sa drugim negrčkim filozofijama.
Tako ako uporedimo grčku filozofiju sa špekulacijom starih istočnih naroda videćemo da se one bitno ne razlikuju. Istočnjačka špekulacija, kojom su se bavili isključivo sveštenici, koja je bila monopol sveštenika, razvial se neposredno i isključno iz religije, a njen pravac i sadržina bili su neprestano u potpunoj, ropskoj zavisnosti od religioznih dogama. Nigde na Istoku ne nalazimo onu slobodu mišljenja koja je conditio sine qua non filozofije u pravom smislu reči, i kojom se odlikuju svi filozofi grčki, počev od Talesa.
Grci su bili prvi, koji su pokušali da potraže jedno objašnjenje sveta nezavisno do religioznih dogama i mitoloških tradicija, naslanjajući se jedino na svoj razum. Već taj formalni karakter dovoljan je, pa da se uvidi razlika grčke filozofije od istočnjačke špekulacije da i ne pominjemo ogromnu materijalnu razliku koja postoji između njih, razliku u samoj sadržini.....

Zadaci i podela filozofije

Bitni cilj filozofije, po stojičarima, je moralni život čovekov. Filozofija je veština, veština vrline. Sama fizika, koja zauzima u stoicizmu, vrlo ugledno mesto, potrebna je jedino kao sredstvo koje će čoveku pomoći da oceni šta je dobro a šta zlo, šta treba da čini a šta treba da izbegava.
Filozofija ima da povede čoveka putem vrline. Ali po stojičarima, vrlina je u delatnosti koja je saobrazna razumu, a razum je saobrazno ono što se slaže sa prirodom čoveka i stvari. Prema tome, vrlina se sastoji u tome, da se čovek potčini, saobrazi zakonima celine, opštoj uredbi sveta, a to može, razume se, učiniti samo onda, ako su mu taj poredak i ti zakoni poznati. Iz praktičnog zadatka filozofije potiče, dakle, neposredno i njen naučni karakter. I ako je dakle vrlina krajnji cilj, naučno znanje je potrebno kao sredstvo.
Pa i dialektika i logika je potrebna, jer nam pomaže da nađemo istinu i izbegnemo zabludu. Prema tome, stojička filozofija, poret etike obuhvata još i:
- logiku i
- fiziku.

S A D R Ž A J:

UVOD 3
1 Stoicizam – filozofija sudbine 4
1.1 Osnivanje stoičke škole 4
1.2 Zadaci i podela filozofije 4
1.3 Logika 5
1.4 Fizika 6
1.5 Etika 10

ZAKLJUČAK 12
LITERATURA 13

Referentni URL