05-05-2010, 10:34 PM
Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.
Biznis plan predstavlja glavni rezultat operativnog planiranja. Posredstvom biznis plana ostvaruje se veza između strategije i izvršenja. Preko biznis plana i njegovog rebalansa, preduzeće je u prilici da kontinualno primenjuje strategiju. Operatino planiranje čini biznis plan kao i proces njegovog donošenja. Biznis plan je rezultat operativnog planiranja, ono predstavlja skup upravljačkih odluka o tome šta preduzeće treba da radi, kako bi se primenila strategija koja treba da omogući ostvarenje definisanih ciljeva.
Sva preduzeća imaju neku formu biznis plana. Veličina biznis plana i složenosti metodologije za njegovo formulisanje su dobri indikatori veličine i složenosti preduzeća.
Kod malih preduzeća suštinu operativnog planiranja čine odluke: o nivou zaliha, cenama, stepenu korišćenja kapaciteta i gotovinskom toku. Strategija nije detaljno formulisana, a operativno planiranje se bazira na ekstrapolaciji trendova korigovanih kratkoročnim informacijama o prodaji i likvidnosti.
ULOGA, KORISNICI I FORMA
Osnovna uloga biznis plana je određivanje nedvosmislene i precizne orijentacije za vođenje poslova u kratkom roku. Obično se odnosi za period od godinu dana s tim da se aktuelizira na kvadratnoj i mesečnoj osnovi. Biznis plan ima i druge uloge tj. potrebe drugih interesnih grupa sa uvidom u to kako se namere preduzeća ostvaruju. Postoje dve grupe biznis plana: unutrašnji i spoljnji.
Za unutrašnje korisnike je bitno što dolazi do poboljšanja performansi identifikovanja jakih i slabih mesta u strategiji; preko tabela se omogućava poređenje sa ostvarenjima, tako elementi biznis plana predstavljaju prepoznatljiv standard kontrole; dobra je osnova za merenje uspeha menadžerskog tima; sam biznis plan i njegova upotreba predstavljaju sredstvo edukacije, harmonizacije interesa zaposlenih i motivacije ključnih eksperata.
Postoji nekoliko koristi za spoljne korisnike: preko biznis plana se upoznaju sa ciljevima, strukturom biznisa, specifičnostima biznis modela i projektovanim performansama. Zainteresovane strane su investitori, strateški partneri; on je osnova baze na kojoj banke odobravaju kredite.
1.Organizacija planiranja je u nadležnosti najvišeg menadžerskog nivoa.
2.Dijagnoza stanja je procena internih mogućnosti u smislu jakih i slabih strana; procena eksternih mogućnosti, pretnje i šanse i njihov uticaj na buduće performanse.
3.Definisanje ciljeva – Postavlja se dijagnoza stanja šta je do sad urađeno kao i adekvatnost postavljene strategije. Vrši se identifikacija neophodnih poboljšanja i korekcija standarda kontrole.
4.Izrada ne finansijskih planova – Proces izrade biznis plana započinje izradom plana marketiga, njegovi elementi su:
-Količina prodaje
-Vrednost prodaje
-Troškovi
-Profitabilnost
Biznis plan predstavlja glavni rezultat operativnog planiranja. Posredstvom biznis plana ostvaruje se veza između strategije i izvršenja. Preko biznis plana i njegovog rebalansa, preduzeće je u prilici da kontinualno primenjuje strategiju. Operatino planiranje čini biznis plan kao i proces njegovog donošenja. Biznis plan je rezultat operativnog planiranja, ono predstavlja skup upravljačkih odluka o tome šta preduzeće treba da radi, kako bi se primenila strategija koja treba da omogući ostvarenje definisanih ciljeva.
Sva preduzeća imaju neku formu biznis plana. Veličina biznis plana i složenosti metodologije za njegovo formulisanje su dobri indikatori veličine i složenosti preduzeća.
Kod malih preduzeća suštinu operativnog planiranja čine odluke: o nivou zaliha, cenama, stepenu korišćenja kapaciteta i gotovinskom toku. Strategija nije detaljno formulisana, a operativno planiranje se bazira na ekstrapolaciji trendova korigovanih kratkoročnim informacijama o prodaji i likvidnosti.
ULOGA, KORISNICI I FORMA
Osnovna uloga biznis plana je određivanje nedvosmislene i precizne orijentacije za vođenje poslova u kratkom roku. Obično se odnosi za period od godinu dana s tim da se aktuelizira na kvadratnoj i mesečnoj osnovi. Biznis plan ima i druge uloge tj. potrebe drugih interesnih grupa sa uvidom u to kako se namere preduzeća ostvaruju. Postoje dve grupe biznis plana: unutrašnji i spoljnji.
Za unutrašnje korisnike je bitno što dolazi do poboljšanja performansi identifikovanja jakih i slabih mesta u strategiji; preko tabela se omogućava poređenje sa ostvarenjima, tako elementi biznis plana predstavljaju prepoznatljiv standard kontrole; dobra je osnova za merenje uspeha menadžerskog tima; sam biznis plan i njegova upotreba predstavljaju sredstvo edukacije, harmonizacije interesa zaposlenih i motivacije ključnih eksperata.
Postoji nekoliko koristi za spoljne korisnike: preko biznis plana se upoznaju sa ciljevima, strukturom biznisa, specifičnostima biznis modela i projektovanim performansama. Zainteresovane strane su investitori, strateški partneri; on je osnova baze na kojoj banke odobravaju kredite.
1.Organizacija planiranja je u nadležnosti najvišeg menadžerskog nivoa.
2.Dijagnoza stanja je procena internih mogućnosti u smislu jakih i slabih strana; procena eksternih mogućnosti, pretnje i šanse i njihov uticaj na buduće performanse.
3.Definisanje ciljeva – Postavlja se dijagnoza stanja šta je do sad urađeno kao i adekvatnost postavljene strategije. Vrši se identifikacija neophodnih poboljšanja i korekcija standarda kontrole.
4.Izrada ne finansijskih planova – Proces izrade biznis plana započinje izradom plana marketiga, njegovi elementi su:
-Količina prodaje
-Vrednost prodaje
-Troškovi
-Profitabilnost