18-04-2010, 02:10 PM
UVOD
Zalihe predstavljaju značajan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeća i one za sebe vežu veliki deo novčanih ulaganja. Da ta ulaganja ne bi bila neopravdano visoka, zalihama se treba od strane menadžmenta preduzeća efikasno upravljati. Zalihe mogu biti u obliku: sirovina i materijala, nedovršene proizvodnje, poluproizvodnje i gotovih proizvoda.
Za zalihe poluproizvoda je karakteristično da su iste nužne između različitih perioda (etapa) proizvodnje, jer se putem njih omogućava efikasnije realizovanje proizvodnih programa. Ukoliko ne bi bilo ovih zaliha u preduzeću, tada bi trebalo u svakoj etapi proizvodnje čekati da se kompletira deo prethodne proizvodnje. Da bi se izbegli zastoji (prazni hodovi) u proizvodnji, preduzeće se opredeljuje da drži ovaj vid zaliha bez obzira na tezaurizaciju novca i trenutni finansijski efekt. Zalihe sirovina i repromaterijala stvaraju uslove za fleksibilniji rad preduzeća, posebno u delu njihove nabavke.
Na menadžmentu preduzeća je da iskoristi sve moguće prednosti finansijske funkcije u odnosu na pribavljanje sirovina i repromaterijala (niže nabavne cene, količinske rabate, duže rokove plaćanja i sl.). Zalihe gotovih proizvoda omogućavaju preduzeću fleksibilnost u delu njegovog proizvodnog programa, prodajne funkcije, marketing funkcije i likvidnosti preduzeća.
Održavanjem povećanog nivoa zaliha u preduzeću, stvaraju se uslovi za ekonomičniju nabavku i profitabilniju prodaju. Koliki će biti povećan nivo zaliha u preduzeću, zavisi od: a) troškova držanja zaliha, b) troškova pribavljanja zaliha, c) manipulativnih troškova sa zalihama, (d) vremena povrata kapitala vezanog u zalihama. Povećanje nivoa zaliha je opravdano sve dok nastale uštede premašuju ukupne troškove držanja dodatnih zaliha. Upravljanje zalihama predstavlja multifunkcionalni problem jer se odlukama finansijske, prodajne, proizvodne i nabavne funkcije može upravljati sa pojedinačnim i ukupnim zalihama preduzeća.
1. KLASIFIKACIJA ZALIHA
Zalihe su roba koja se nalazi u skladištima firme. Ta roba obično pripada samoj firmi i u najvećem broju slučajeva, posle nekretnina i proizvodnih mašina, predstavlja njenu najznačajniju imovinu. Postoje preduzeća u kojima su upravo zalihe najvredniji deo imovine.
Vrste zaliha
• sirovine i materijali koji se koriste za proizvodnju
• rezervni delovi
• energenti
• poluproizvodi
• gotovi proizvodi
ABC analiza
Ova analiza kategoriše proizvode prema važnosti. Važnost može biti po cash flow, vremenu, količini, troškovima ili profitabilnosti i sl. Često se naziva i Paretov zakon –“8020”, što znači 80% zahteva dolazi od 20% korisnika. Kriva se još naziva Lawrenceova kriva.
Zalihe predstavljaju značajan deo ukupnih poslovnih sredstava preduzeća i one za sebe vežu veliki deo novčanih ulaganja. Da ta ulaganja ne bi bila neopravdano visoka, zalihama se treba od strane menadžmenta preduzeća efikasno upravljati. Zalihe mogu biti u obliku: sirovina i materijala, nedovršene proizvodnje, poluproizvodnje i gotovih proizvoda.
Za zalihe poluproizvoda je karakteristično da su iste nužne između različitih perioda (etapa) proizvodnje, jer se putem njih omogućava efikasnije realizovanje proizvodnih programa. Ukoliko ne bi bilo ovih zaliha u preduzeću, tada bi trebalo u svakoj etapi proizvodnje čekati da se kompletira deo prethodne proizvodnje. Da bi se izbegli zastoji (prazni hodovi) u proizvodnji, preduzeće se opredeljuje da drži ovaj vid zaliha bez obzira na tezaurizaciju novca i trenutni finansijski efekt. Zalihe sirovina i repromaterijala stvaraju uslove za fleksibilniji rad preduzeća, posebno u delu njihove nabavke.
Na menadžmentu preduzeća je da iskoristi sve moguće prednosti finansijske funkcije u odnosu na pribavljanje sirovina i repromaterijala (niže nabavne cene, količinske rabate, duže rokove plaćanja i sl.). Zalihe gotovih proizvoda omogućavaju preduzeću fleksibilnost u delu njegovog proizvodnog programa, prodajne funkcije, marketing funkcije i likvidnosti preduzeća.
Održavanjem povećanog nivoa zaliha u preduzeću, stvaraju se uslovi za ekonomičniju nabavku i profitabilniju prodaju. Koliki će biti povećan nivo zaliha u preduzeću, zavisi od: a) troškova držanja zaliha, b) troškova pribavljanja zaliha, c) manipulativnih troškova sa zalihama, (d) vremena povrata kapitala vezanog u zalihama. Povećanje nivoa zaliha je opravdano sve dok nastale uštede premašuju ukupne troškove držanja dodatnih zaliha. Upravljanje zalihama predstavlja multifunkcionalni problem jer se odlukama finansijske, prodajne, proizvodne i nabavne funkcije može upravljati sa pojedinačnim i ukupnim zalihama preduzeća.
1. KLASIFIKACIJA ZALIHA
Zalihe su roba koja se nalazi u skladištima firme. Ta roba obično pripada samoj firmi i u najvećem broju slučajeva, posle nekretnina i proizvodnih mašina, predstavlja njenu najznačajniju imovinu. Postoje preduzeća u kojima su upravo zalihe najvredniji deo imovine.
Vrste zaliha
• sirovine i materijali koji se koriste za proizvodnju
• rezervni delovi
• energenti
• poluproizvodi
• gotovi proizvodi
ABC analiza
Ova analiza kategoriše proizvode prema važnosti. Važnost može biti po cash flow, vremenu, količini, troškovima ili profitabilnosti i sl. Često se naziva i Paretov zakon –“8020”, što znači 80% zahteva dolazi od 20% korisnika. Kriva se još naziva Lawrenceova kriva.