21-08-2011, 07:36 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadžment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetništvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Облици императива заједничке радње и еквиваленти
I У руском језику постоје облици императива заједничке радње (ИЗР) који означавају побуду на вршење радње у којој има намеру да учествује и сам говорник. Понекад их називају императивним облицима 1. л. плурала. По правилу, облик заједничке радње се не употрбљава са субјектом – заменицом мы. Узрок је што “отсутствие местоименного подлежащего обычно означает, что конструкция – императивная, его наличие – что конструкция индикативная”.
Специфичност облика плурала глагола састоји се у томе што се њима у првом лицу означава “не то, что действие производит “много” “я”, но то, что его производят “я и другие (или другой)”. Отуда и веома често у овим облицима као да се укрштају два модална значења: императивно и индикативно. У индикативним облицима са императривним значењем лични субјекат радње глаголских облика 1. л. плурала може бити означен формулом “ЈА + Х”, где је ЈА константна сема адресантне припадности радње, а Х – променљива сема скупа која се у контексту конкретизује као попратни објекат (или група субјеката) у неадресантној функцији.
II Овде су издвојени неки примери 1. л. плурала будућег простог са значењем позива -предлога на вршење заједничке радње и одговарајући еквиваленти у српском језику:
1. - "Этому не бывать! - вскричал я, схватив ее за руку, ты меня любишь; я готов на все. Пойдем, кинемся в ногу к твоим родителям.” (П. ; Капитанская дочка)
- “Неће тако бити! – викнем ја и ухватим је за руку. Ти ме волиш и ја сам спреман на
све. Хајде да паднемо пред ноге твојим родитељима.” (П., Капетанова кћи)
2. Соня: Ну, мир, мир! Забудем! (Ч., Дяда Ваня)
Соња: Мир, мир! Заборавимо то! (Ч., Ујка Вања)
3. - Григорий Константинович, зайдем на медпункт, рядом ... (А. Р.)
- Григорије Константивовичу, хајдемо у амбуланту, ту је ... (А.Р.)...
Облици императива заједничке радње и еквиваленти
I У руском језику постоје облици императива заједничке радње (ИЗР) који означавају побуду на вршење радње у којој има намеру да учествује и сам говорник. Понекад их називају императивним облицима 1. л. плурала. По правилу, облик заједничке радње се не употрбљава са субјектом – заменицом мы. Узрок је што “отсутствие местоименного подлежащего обычно означает, что конструкция – императивная, его наличие – что конструкция индикативная”.
Специфичност облика плурала глагола састоји се у томе што се њима у првом лицу означава “не то, что действие производит “много” “я”, но то, что его производят “я и другие (или другой)”. Отуда и веома често у овим облицима као да се укрштају два модална значења: императивно и индикативно. У индикативним облицима са императривним значењем лични субјекат радње глаголских облика 1. л. плурала може бити означен формулом “ЈА + Х”, где је ЈА константна сема адресантне припадности радње, а Х – променљива сема скупа која се у контексту конкретизује као попратни објекат (или група субјеката) у неадресантној функцији.
II Овде су издвојени неки примери 1. л. плурала будућег простог са значењем позива -предлога на вршење заједничке радње и одговарајући еквиваленти у српском језику:
1. - "Этому не бывать! - вскричал я, схватив ее за руку, ты меня любишь; я готов на все. Пойдем, кинемся в ногу к твоим родителям.” (П. ; Капитанская дочка)
- “Неће тако бити! – викнем ја и ухватим је за руку. Ти ме волиш и ја сам спреман на
све. Хајде да паднемо пред ноге твојим родитељима.” (П., Капетанова кћи)
2. Соня: Ну, мир, мир! Забудем! (Ч., Дяда Ваня)
Соња: Мир, мир! Заборавимо то! (Ч., Ујка Вања)
3. - Григорий Константинович, зайдем на медпункт, рядом ... (А. Р.)
- Григорије Константивовичу, хајдемо у амбуланту, ту је ... (А.Р.)...