Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

Puna verzija: Poslovna etika u informatickom drustvu
Trenutno pregledate Lite verziju foruma. Pogledajte punu verziju sa odgovarajućim oblikovanjima.
Sadržaj




Uvod ................................................................................................... 3

Programeri (kompjuterski stručnjaci) i profesionalna odgovornost ........... 4

ICT i ljudske vrednosti ............................................................................... 4

Ljudski odnosi ............................................................................................ 4

Privatnost i anonimnost .............................................................................. 5

Intelektualna svojina i autorstvo ................................................................ 6

Rad ............................................................................................................. 6

Socijalna pravda ......................................................................................... 7

Vlada i demokratija .................................................................................... 7

Kompjuterska revolucija ............................................................................ 8

Globalni karakter etike u kompjuterskoj eri .............................................. 9

Zaključak .................................................................................................. 12

Literatura .................................................................................................. 13





UVOD


Moćne tehnologije uzrokuju duboke društvene posledice. Uzmimo na primer uticaj tehnologije na poljoprivredu, štamparstvo i industrializaciju. Svaka od navedenih tehnologija, kada su razvijene, dovele su do socijalne i etičke revolucije. Informacione i komunikaciona tehnologija (ICT) ne predstavljaju izuzetak:

Računarska tehnologija je najmoćnija i najfleksibilnija tehnologija ikada smišljena. Upravo iz ovog razloga, računarstavo je promenilo sve: gde i kako radimo, gde i kako učimo, kupujemo, glasamo, koristimo medicinske usluge, provodimo slobodno vreme, ratujemo, družimo se, vodimo ljubav.

Stoga, informatička revolucija nije samo tehnološka: ona je duboko socijalna i etička.

Razlog zašto je ICT toliko moćna je odlično objasnio Džejms Mur u knjizi «Šta je kompjuterska etika?». Kompjuterska tehnologija je, po Muru, univerzalni alat zato što je logički promenljiv i stoga može biti oblikovan za izvršavanje bilo kog zadatka. U industijalizovanim državama ovaj univerzalni alat je promenio mnoge oblike života, kao što su bankarstvo, trgovina, zaposlenje, medicina, državna odbrana, transport, zabava. ICT je time duboko uticao – i dobro i loše – na društveni i porodični život, obrazovanje, slobodu, demokratiju... Jasno je da političati, biznismeni i idustrijalci, profesori, sociolozi, u stvari svaki građanin, mora imati veliko interesovanje za socijalne i etičke promene prouzrokovane informatičkim i komunikacionim tehnologijama.




Programeri (kompjuterski stručnjaci)
i profesionalna odgovornost



Programeri i njihove profesionalne organizacije su odavno prepoznale značaj socijalnih i etičkih implikacija prouzrokovanih ICT-om. Počevši od 1970. godine pa na ovamo, veliki broj profesionalnih organizacija (udruženja) je utvrdilo niz kodova i moralnih obaveza, profesionalnih postulata, uslova i akreditovanja kako bi pomogli profesionalcima iz oblasti informatike i računarstva da na najbolji mogući način razumeju i prihvate svoje specifične etičke odgovornosti. Ove profesionalne direktive su zastupljene u svim nastavnim planovima informatičkih i rašunarskih škola. Jasno je da profesionalne organizacije iz oblasti kompjuterskih nauka prepoznaju i insistiraju na standardizaciji profesionalne odgovornosti svojih članova.

ICT i ljudske vrednosti

Danas, u prvim godinama informacionog doba, dugoročni socijalni i etički uticaju ICT-a su još uvek nepoznati. Brze promene tehnologija onemogućavaju bilo kakva predviđanja vezana za njima izazvane socijalne posledice. Nova socijalno-etička politika informacionog doba mora popunjavati novonastale vakuume prouzrokovane eksponencijalnim razvitkom tehnologija. Popunjavanje ovih vakuuma je kompleksan socijalni proces koji podrazumeva učešće individua, organizacija, vlada, i najzad, celog sveta.


Ljudski odnosi

Uzmimo na primer uticaj informatičkih i komunikacijskih tehnologija na ljudske odnose. Na koji način na porodicu i prijateljstva utiče pojava mobilnih telefona, palm-top i lap-top kompjutera, telekomunikacija u firmama i školama, virtual-reality konferencije, cybersex-a? Da li će efikasnost i pogodnost ICT-a dovesti do smanjenja radnih sati i više kvalitetnog vremena provedenog sa porodicom i prijateljima? Ili će dovesti do anksioznog života bez predaha? Da li će se ljudi izolovati, svako ispred svog kompjuterskog monitora, ostvarujući nova prijateljstva u virtuelnim zajednicama u virtuelnom prostoru, gradeći odnose koji se nikad neće preneti na realni ovozemaljski prostor/vreme? Koliko ispunjavajući i istinski takav odnos može biti, i da li će on poroditi bolji, ispunjeniji odnos u realnom svetu? Šta ovo sve znači za samoostvarivanje i satisfakciju u životu jedne jedinke? Koja politika, zakoni, pravila, direktive trebaju biti postavljene? I ko treba da ih postavi?

Privatnost i anonimnost


Jedna od najstarijih tema vezanih za kompjutersku etiku, a koja je pobudila interesovanje javnosti, jeste tema privatnosti. Sredinom šezdesetih godina, američka vlada je napravila veliku datoteku informacija o civilnom stanovništvu (podaci o popisu, plaćanju poreza, služenju vojnog roka, socijalnoj pomoći...) . Američki Kongres je naložio da se svakom građaninu dodeli indentifikacioni broj kako bi Vlada prikupila podatke o građanima i klasifikovala ih po datim brojevima. Javni protest protiv Vlade Velikog Brata, naterala je Kongres da povuče ovaj plan i navela američkog predsednika da oformi odbore koji će se bavili propagiranjem politke privatnosti. Godine 1970. prvi zakoni o kompjuterskoj privatnosti su izglasani u SAD. Od tada, teme vezane za kompjutersku i informatičku privatnost su u žiži javnog interesovanja.

Lakoća i efkasnost kojom se pomoću kompjutera i kompjuterskih mreža mogu prikupiti, čuvati, upoređivati, pretraživati i deliti lične informacije, navela je da komjuterske tehnologije dobiju specijalan tretman naročito od strane institucija kojima je važna sigurnost podataka (npr. medcinski arhivi), a koje žele da se zaštite od širenja podataka u javnosti ili potencijalnih ugrožavanja podataka.

Raznovrsnost tema vezanih za privatnost prouzrokovanih kompjuterskim tehnologijama, u kombinaciji sa stavom mnogih mislilaca da je privatnost od ključnog značaja za ljudski identitet i autonomiju, navelo je filozofe i druge mislioce da preispitaju sam koncept privatnosti. Na primer, mnogi naučnici su definisali teoriju privatnosti kao ‚‚kontrolu nad ličnim informacijama‚‚. Sa druge strane filozofi Mur i Tavani imaju stav da je definicija ‚‚kontrola nad ličnim informacijama‚‚ nedovoljna da bi se uspostavila i zaštitila privatnost, i tvrde da je ‚‚koncept privatnosti najbolje definisati kao zabranu pristupa informacijama, a ne samo kontroli‚‚. Pored ovog, Nisenbaum tvrdi da treba uzeti u obzir i privatnost na javnom mestu kao i okolnosti koje su šire od ‚‚intimnih‚‚. Po njemu adekvatna definicija privatnosti podrazumeva i razmatranje privatnosti u javnosti. U skladu sa razvojem kompjuterskih tehnologija, filozofske debate na temu privatnosti će se takođe nastaviti.

Pitanja ‚‚anonimnosti i računarstva‚‚ se takođe razmatraju u istom kontekstu kao i teme vezane za privatnost, s obzirom da anonimnost obezbeđuje slične rezultate kao i privatnost. Ukoliko neko, na primer, koristi Internet u svrhu dobijanja medicinskih ili psiholoških saveta, ili za razmatranje osetljivih tema (kao što su SIDA, abotrus, venerične bolesti, prava homoseksulaca, politička diskrecija...) , anonimnost obezbeđuje sličnu zaštitu kao i privatnost. U skladu sa ovim, anonimnost i privanost na Internetu u mnogome mogu doprineti očuvanju ljudskih vrednosti kao što su bezbednost, mentalno zdravlje, samoispunjenje, unutrašnji mir. Nažalost, i anonimnost i privatnost mogu lako biti zloupotrebljene u korist neželjenih aktivnosti koje su pomognute kompjuterskim tehnologijama kao što je pranje novca, terorizam, trgovina drogom i ljudima, pedofilija...



Intelektualna svojina i autorstvo

U informaciono doba, posedovanje i kontrola informacija je ključ uspeha, moći i bogatstva. Oni koji poseduju i kontrolišu informacionu infrastrukturu spadaju u najmoćnije i najbogatije ljude sveta. Oni koji poseduju digitalizovanu intelektualnu svojinu: softvere, baze podataka, muziku, video, filmove, literarne i umetničke radove; imaju veliku ekonomsku prednost. Ipak, digitalizovane informacije su najpodložnije kopiranju i izmenama, a naročito ih karakteriše lak transfer. Kao rezultat ovoga, besplatan pristup, na Internetu, zaštićenoj ili patentiranoj intelektualnoj svojini je postalo vodeće socijalno pitanje. Koji novi zakoni, regulative, međunarodni sporazumi i postupci mogu biti dovoljno pravični i ko treba da ih formuliše i primeni? Da li informacije tipa kompjuterskih programa mogu potpasti pod termin svojine?

Srodna tema ovoj tiče se kreacije i autorstva nad multimedijalnim radovima koji kombinuju nekoliko tipova digitalnih izvora. Jedan multimedijalni rad se može sastojati od kombinacije fotografija, video klipova, zvukova, grafičkih radova, novinskih isečaka, kao i isečaka iz raznih literarnih i umetničkih radova. Koliko značajna komponenta ovih ‚‚delova‚‚ mora postojati da bi korisnik bio obavezan da plati autorski honorar? Da li multimedijalni umetnik mora identifikovati vlasnike hiljada autorskih prava korišćenih isečaka i platiti hiljade autorskih honorara kako bi mogao stvarati i distribuirati svoj rad? Koja bi tu bila realna pravila i ko bi trebao da ih ozvaniči? I kako ih primeniti u maglovitom carstvu cyberspace-a?


Rad

Rad i radno mesto je doživelo transformaciju pod uticajem ICT-a. Sada je moguća veća fleksibilnost i izbor radnog prostora korišćenjem naprednih tehnologija u kućnim uslovima, na putu, svakog trenutka na svakom mestu. U skladu sa ovim, nova radna mesta i radne mogućnosti se otvaraju, kao na primer webmaster, data-miner, cyber counselor... Ovakve prednosti su praćene i brojnim rizicima kao što je nezaposlenost prouzrokovana zamenom ljudskog faktora komjuterizovanim mašinama, stres izazvan imperativom praćenja vrtoglavog razvoja tehnike u industriji, učestale povrede na radu, kompjuterska radijacija i jaka magnetna polja, kompjuterski nadzor radnika i proizvodnje... Širok dijapazon novih zakona i regulativa je neophodno postaviti ukoliko je namera da se društvo efikasno i pravedno uskladi sa ovakvim razvojem radnih prostora.

Referentni URL