Poslovna etika u informatickom drustvu

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
VS1 Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 5,344
Pridružen: Aug 2009
Poruka: #1
Poslovna etika u informatickom drustvu
Sadržaj




Uvod ................................................................................................... 3

Programeri (kompjuterski stručnjaci) i profesionalna odgovornost ........... 4

ICT i ljudske vrednosti ............................................................................... 4

Ljudski odnosi ............................................................................................ 4

Privatnost i anonimnost .............................................................................. 5

Intelektualna svojina i autorstvo ................................................................ 6

Rad ............................................................................................................. 6

Socijalna pravda ......................................................................................... 7

Vlada i demokratija .................................................................................... 7

Kompjuterska revolucija ............................................................................ 8

Globalni karakter etike u kompjuterskoj eri .............................................. 9

Zaključak .................................................................................................. 12

Literatura .................................................................................................. 13





UVOD


Moćne tehnologije uzrokuju duboke društvene posledice. Uzmimo na primer uticaj tehnologije na poljoprivredu, štamparstvo i industrializaciju. Svaka od navedenih tehnologija, kada su razvijene, dovele su do socijalne i etičke revolucije. Informacione i komunikaciona tehnologija (ICT) ne predstavljaju izuzetak:

Računarska tehnologija je najmoćnija i najfleksibilnija tehnologija ikada smišljena. Upravo iz ovog razloga, računarstavo je promenilo sve: gde i kako radimo, gde i kako učimo, kupujemo, glasamo, koristimo medicinske usluge, provodimo slobodno vreme, ratujemo, družimo se, vodimo ljubav.

Stoga, informatička revolucija nije samo tehnološka: ona je duboko socijalna i etička.

Razlog zašto je ICT toliko moćna je odlično objasnio Džejms Mur u knjizi «Šta je kompjuterska etika?». Kompjuterska tehnologija je, po Muru, univerzalni alat zato što je logički promenljiv i stoga može biti oblikovan za izvršavanje bilo kog zadatka. U industijalizovanim državama ovaj univerzalni alat je promenio mnoge oblike života, kao što su bankarstvo, trgovina, zaposlenje, medicina, državna odbrana, transport, zabava. ICT je time duboko uticao – i dobro i loše – na društveni i porodični život, obrazovanje, slobodu, demokratiju... Jasno je da političati, biznismeni i idustrijalci, profesori, sociolozi, u stvari svaki građanin, mora imati veliko interesovanje za socijalne i etičke promene prouzrokovane informatičkim i komunikacionim tehnologijama.




Programeri (kompjuterski stručnjaci)
i profesionalna odgovornost



Programeri i njihove profesionalne organizacije su odavno prepoznale značaj socijalnih i etičkih implikacija prouzrokovanih ICT-om. Počevši od 1970. godine pa na ovamo, veliki broj profesionalnih organizacija (udruženja) je utvrdilo niz kodova i moralnih obaveza, profesionalnih postulata, uslova i akreditovanja kako bi pomogli profesionalcima iz oblasti informatike i računarstva da na najbolji mogući način razumeju i prihvate svoje specifične etičke odgovornosti. Ove profesionalne direktive su zastupljene u svim nastavnim planovima informatičkih i rašunarskih škola. Jasno je da profesionalne organizacije iz oblasti kompjuterskih nauka prepoznaju i insistiraju na standardizaciji profesionalne odgovornosti svojih članova.

ICT i ljudske vrednosti

Danas, u prvim godinama informacionog doba, dugoročni socijalni i etički uticaju ICT-a su još uvek nepoznati. Brze promene tehnologija onemogućavaju bilo kakva predviđanja vezana za njima izazvane socijalne posledice. Nova socijalno-etička politika informacionog doba mora popunjavati novonastale vakuume prouzrokovane eksponencijalnim razvitkom tehnologija. Popunjavanje ovih vakuuma je kompleksan socijalni proces koji podrazumeva učešće individua, organizacija, vlada, i najzad, celog sveta.


Ljudski odnosi

Uzmimo na primer uticaj informatičkih i komunikacijskih tehnologija na ljudske odnose. Na koji način na porodicu i prijateljstva utiče pojava mobilnih telefona, palm-top i lap-top kompjutera, telekomunikacija u firmama i školama, virtual-reality konferencije, cybersex-a? Da li će efikasnost i pogodnost ICT-a dovesti do smanjenja radnih sati i više kvalitetnog vremena provedenog sa porodicom i prijateljima? Ili će dovesti do anksioznog života bez predaha? Da li će se ljudi izolovati, svako ispred svog kompjuterskog monitora, ostvarujući nova prijateljstva u virtuelnim zajednicama u virtuelnom prostoru, gradeći odnose koji se nikad neće preneti na realni ovozemaljski prostor/vreme? Koliko ispunjavajući i istinski takav odnos može biti, i da li će on poroditi bolji, ispunjeniji odnos u realnom svetu? Šta ovo sve znači za samoostvarivanje i satisfakciju u životu jedne jedinke? Koja politika, zakoni, pravila, direktive trebaju biti postavljene? I ko treba da ih postavi?

Privatnost i anonimnost


Jedna od najstarijih tema vezanih za kompjutersku etiku, a koja je pobudila interesovanje javnosti, jeste tema privatnosti. Sredinom šezdesetih godina, američka vlada je napravila veliku datoteku informacija o civilnom stanovništvu (podaci o popisu, plaćanju poreza, služenju vojnog roka, socijalnoj pomoći...) . Američki Kongres je naložio da se svakom građaninu dodeli indentifikacioni broj kako bi Vlada prikupila podatke o građanima i klasifikovala ih po datim brojevima. Javni protest protiv Vlade Velikog Brata, naterala je Kongres da povuče ovaj plan i navela američkog predsednika da oformi odbore koji će se bavili propagiranjem politke privatnosti. Godine 1970. prvi zakoni o kompjuterskoj privatnosti su izglasani u SAD. Od tada, teme vezane za kompjutersku i informatičku privatnost su u žiži javnog interesovanja.

Lakoća i efkasnost kojom se pomoću kompjutera i kompjuterskih mreža mogu prikupiti, čuvati, upoređivati, pretraživati i deliti lične informacije, navela je da komjuterske tehnologije dobiju specijalan tretman naročito od strane institucija kojima je važna sigurnost podataka (npr. medcinski arhivi), a koje žele da se zaštite od širenja podataka u javnosti ili potencijalnih ugrožavanja podataka.

Raznovrsnost tema vezanih za privatnost prouzrokovanih kompjuterskim tehnologijama, u kombinaciji sa stavom mnogih mislilaca da je privatnost od ključnog značaja za ljudski identitet i autonomiju, navelo je filozofe i druge mislioce da preispitaju sam koncept privatnosti. Na primer, mnogi naučnici su definisali teoriju privatnosti kao ‚‚kontrolu nad ličnim informacijama‚‚. Sa druge strane filozofi Mur i Tavani imaju stav da je definicija ‚‚kontrola nad ličnim informacijama‚‚ nedovoljna da bi se uspostavila i zaštitila privatnost, i tvrde da je ‚‚koncept privatnosti najbolje definisati kao zabranu pristupa informacijama, a ne samo kontroli‚‚. Pored ovog, Nisenbaum tvrdi da treba uzeti u obzir i privatnost na javnom mestu kao i okolnosti koje su šire od ‚‚intimnih‚‚. Po njemu adekvatna definicija privatnosti podrazumeva i razmatranje privatnosti u javnosti. U skladu sa razvojem kompjuterskih tehnologija, filozofske debate na temu privatnosti će se takođe nastaviti.

Pitanja ‚‚anonimnosti i računarstva‚‚ se takođe razmatraju u istom kontekstu kao i teme vezane za privatnost, s obzirom da anonimnost obezbeđuje slične rezultate kao i privatnost. Ukoliko neko, na primer, koristi Internet u svrhu dobijanja medicinskih ili psiholoških saveta, ili za razmatranje osetljivih tema (kao što su SIDA, abotrus, venerične bolesti, prava homoseksulaca, politička diskrecija...) , anonimnost obezbeđuje sličnu zaštitu kao i privatnost. U skladu sa ovim, anonimnost i privanost na Internetu u mnogome mogu doprineti očuvanju ljudskih vrednosti kao što su bezbednost, mentalno zdravlje, samoispunjenje, unutrašnji mir. Nažalost, i anonimnost i privatnost mogu lako biti zloupotrebljene u korist neželjenih aktivnosti koje su pomognute kompjuterskim tehnologijama kao što je pranje novca, terorizam, trgovina drogom i ljudima, pedofilija...



Intelektualna svojina i autorstvo

U informaciono doba, posedovanje i kontrola informacija je ključ uspeha, moći i bogatstva. Oni koji poseduju i kontrolišu informacionu infrastrukturu spadaju u najmoćnije i najbogatije ljude sveta. Oni koji poseduju digitalizovanu intelektualnu svojinu: softvere, baze podataka, muziku, video, filmove, literarne i umetničke radove; imaju veliku ekonomsku prednost. Ipak, digitalizovane informacije su najpodložnije kopiranju i izmenama, a naročito ih karakteriše lak transfer. Kao rezultat ovoga, besplatan pristup, na Internetu, zaštićenoj ili patentiranoj intelektualnoj svojini je postalo vodeće socijalno pitanje. Koji novi zakoni, regulative, međunarodni sporazumi i postupci mogu biti dovoljno pravični i ko treba da ih formuliše i primeni? Da li informacije tipa kompjuterskih programa mogu potpasti pod termin svojine?

Srodna tema ovoj tiče se kreacije i autorstva nad multimedijalnim radovima koji kombinuju nekoliko tipova digitalnih izvora. Jedan multimedijalni rad se može sastojati od kombinacije fotografija, video klipova, zvukova, grafičkih radova, novinskih isečaka, kao i isečaka iz raznih literarnih i umetničkih radova. Koliko značajna komponenta ovih ‚‚delova‚‚ mora postojati da bi korisnik bio obavezan da plati autorski honorar? Da li multimedijalni umetnik mora identifikovati vlasnike hiljada autorskih prava korišćenih isečaka i platiti hiljade autorskih honorara kako bi mogao stvarati i distribuirati svoj rad? Koja bi tu bila realna pravila i ko bi trebao da ih ozvaniči? I kako ih primeniti u maglovitom carstvu cyberspace-a?


Rad

Rad i radno mesto je doživelo transformaciju pod uticajem ICT-a. Sada je moguća veća fleksibilnost i izbor radnog prostora korišćenjem naprednih tehnologija u kućnim uslovima, na putu, svakog trenutka na svakom mestu. U skladu sa ovim, nova radna mesta i radne mogućnosti se otvaraju, kao na primer webmaster, data-miner, cyber counselor... Ovakve prednosti su praćene i brojnim rizicima kao što je nezaposlenost prouzrokovana zamenom ljudskog faktora komjuterizovanim mašinama, stres izazvan imperativom praćenja vrtoglavog razvoja tehnike u industriji, učestale povrede na radu, kompjuterska radijacija i jaka magnetna polja, kompjuterski nadzor radnika i proizvodnje... Širok dijapazon novih zakona i regulativa je neophodno postaviti ukoliko je namera da se društvo efikasno i pravedno uskladi sa ovakvim razvojem radnih prostora.



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
10:05 AM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Poslovna komunikacija i karakteristike menadzera Dzemala 0 1,877 26-02-2011 02:57 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Poslovna komunikacija i karakteristike menadzera Dzemala 0 1,927 24-02-2011 08:03 PM
zadnja poruka: Dzemala
  POSLOVNA ETIKA I UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA Autor1 0 1,410 05-04-2010 12:00 AM
zadnja poruka: Autor1
  Politika u savremenom društvu derrick 0 1,171 26-01-2010 01:30 AM
zadnja poruka: derrick

Skoči na forum: