17-04-2010, 06:29 PM
SADRŽAJ
UVOD 4
I POGLAVLJE 5
1 POJAM CARINSKOG SISTEMA 5
2 POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA 5
3 VRSTE CARINA 6
II POGLAVLJE 10
4 POTREBA UVODJENJA CARINA 10
5 ULOGA CARINA U PORESKOM I PRIVREDNOM SISTEMU 10
6 EFEKTI CARINA 11
6.1 Efekti uvodjenja carina – slučaj male zemlje 12
6.2 Efekti uvodjenja carina – slučaj velike zemlje 13
7 CARINSKA POLITIKA 15
7.1 Pojam, uloga i vrste carinske politike 15
7.2 Instrumenti vancarinske zastitne politike 16
8 CARINSKA VREDNOST 17
9 POJAM CARINSKE TARIFE 18
9.1 Vrste carinskih tarifa 19
9.2 Osnovna pravila za primenjivanje carinske tarife 22
9.3 Kriterijumi i postupak izrade carinske tarife 23
10 CARINSKE ZAŠTITE 25
10.1 Nominalna carinska zaštita 25
10.2 Stvarna carinska zaštita 25
10.3 Efektivna carinska zaštita 26
11 CARINSKI PREFERENCIJALI 27
12 CARINSKI KONTIGENTI 28
12.1 Odluka o kriterijumima na osnovu kojih se odredjuju carinski kontigenti 28
13 SLOBODNE ZONE 29
14 ZAŠTITA DOMAĆE PROIZVODNJE OD PREKOMERNOG UVOZA 31
14.1 Efekti carinskih stopa na domaću proizvodnju 31
14.2 Izvozna stimulacija Srbije 32
15 CARINSKI DOKUMENTI 32
15.1 Izgled carinskih dokumenata 34
15.1.1 Spisak stvari koje putnik privremeno iznosi 34
15.1.2 Obračun uvoznih dažbina za robu koju putnici sa sobom nose 35
15.1.3 Spisak stvari koje putnik privremeno unosi 36
IV POGLAVLJE 37
16 UTICAJ CARINA NA TURIZAM 37
16.1 Postupak sa robom u putničkom prometu 37
16.2 Privremeni unos predmeta 38
16.3 Privremeni iznos predmeta 40
16.4 Povlastice 42
16.5 Zabrane i ograničenja 43
16.5.1 Unos hrane životinjskog porekla 44
16.5.2 Unos živih životinja 45
16.5.3 Unos bilja 45
16.5.4 Unos oružja 45
16.5.5 Unošenje lijekova i opojnih droga 46
16.5.6 Iznošenje kulturnih dobara 46
17 PRAVO NA POVRAĆAJ POREZA NA DODATU VREDNOST (PDV) 46
ZAKLJUČAK 48
Literatura 49
UVOD
Carine i carinski sistem svake države, pa i Srbije, imaju veliki značaj pri otvorenoj međunarodnoj robnoj razmeni, koja se sa pravom očekuje za našu zemlju, posle ukidanja ekonomskih sankcija UN prema našoj državi. Iz tih razloga, a posebno iz razloga bržeg uključivanja naše privrede u međunarodne robne tokove, bitno je da carina i carinski sistem naše zemlje, budu savremeni sa nizom usvojenih međunarodnih rešenja koje imaju razvijene države.
Vođenje zaštitne carinske politike i njena konkretizacija u Carinskoj tarifi svake zemlje je vrlo osetljivo pitanje i ljudi koji vode carinsku politiku moraju biti posebno obazrivi pri konkretizaciji zaštitne carinske politike u carinskim tarifama. Ta obazrivost bi se ogledala, pre svega. u tome da zacrtana carinska politika u carinskim tarifama ne sme da bude ni suviše visoka - da sprečava uvoz roba, putem zacrtanih visokih carinskih stopa, kao ni obrnuto, da carinske stope budu suviše niske i da se suviše liberalizuje uvoz, ne vodeći računa pri tome o razvoju domaće proizvodnje. Rešenja treba tražiti kroz jedan srednji pristup, da carine budu u pogledu svoga nivoa realno odmerene, tj. da ne budu ni preterano visoke, ni preterano niske, tj. da budu tako postavljene da omogućavaju razumnu konkurenciju i razuman uvoz inostrani roba.
Carine naše zemlje, ne smeju biti barijera otvorenim robnim razmenama sa inostranstvom, niti uvozu, jer se radi i o zavisno uvoznoj privredi (pa se ni izvoz ne može ostvariti bez neophodnog uvoza, posebno reprodukcionog materijala i sirovina, što će omogućiti proizvodnju roba za izvoz), već naprotiv, one moraju biti u funkciji takvih robnih razmena. S druge strane, carine ne mogu biti zabrana uvozu iz inostranstva, jer autarhična i zatvorena privreda jedne države, pa čak i onih razvijenijih država, nije poželjna 1 ekonomski opravdana. Stoga carina, u svakom carinskom sistemu, pogotovu kod mladih privreda u razvoju, mora da omogući i razuman uvoz, ali da i instrumenti carina i instituti carinskog sistema omoguće i pospeše izvozne tokove privreda u tranziciji i razvoju. To se, uostalom, sa pravom, očekuje i od naših carina i carinskog sistema Srbije.
I POGLAVLJE
1 Pojam carinskog sistema
Carinski sistem predstavlja sredjenu celinu instituta i pravnih propisa (autonomnih i medjunarodnih) koji se primenjuju na odredjenoj carinskoj teritoriji. Ti instituti su : carinska roba, carinski nadzor, carinsko porucje, linija, obaveza, obveznik, oslobodjenja od placanja carine i dr.
Carinski suverenitet je pravo odredjene drzave da primenjuje odredjeni sistem carina i carinske zastite.
Carina i carinski sistem svake zemlje su znacajni regulatori uvoza, a ime i zastite domace proizvodnje.
Ne moze se trgovati bez dovoljnog poznavanja osnovnih instituta i instrumenata carinskog sitema svoje zemlje i zemlje potencijalnog partnera.
Mada drzave svoje carinske sisteme uredjuju autonomno, snagom svog carinskog suvereniteta, oni ipak uglavnom nisu potpuno autonomni, vec su prozeti nizom medjunarodnih propisa, sto je korisno, jer unificiranje nekih resenja u carinskim sistemima vise drzava dovodi do efikasnijeg i brzeg sprovodjenja carinskog postupka.
2 Pojam i karakteristike carina
Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dažbinu koju država naplaćuje prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice. Spadaju u posredne poreze i predstavljaju jedan od najznačajnijih instrumenata spoljnotrgovinske razmene.
Značaj carina sa fiskalnog stanovišta naročito je bio izražen u starom i srednjem veku. Danas, medjuti, carine više služe ekonomsko-političkim nego čisto fiskalnim ciljevima, zbog čega se često izučavaju i van nauke o finansijama, a u sklopu političke ekonomije, spoljnotrgovinske i devizne politike.
Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i menjanje odnosa troškova i cena na domaćem tržištu., a preko cen i na uvoz i izvoz, na ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa na ubrzanje ili usporavanje razvoja odredjene grane ili privrede, zaposlenost, tražnja i potrošnju i sl.
Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:
1. Fiskalna – da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva državi
2. Ekonomski – mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se može štitit domaća privreda, ili samo odredjena grana od spoljne konkurencije. Carinom se može povećavati cena uvoznoj robi, potencirani razvoj odredjene grane, delovati na strukturu troškova i raspodelu društvenog proizvoda, investicije i sl. Ukoliko je osnovni cilj uvodjenja carina osiguranje potrebnih novčanih sredstava za pokriće državnih rashoda, primaran je fiskalni cilj, a ukoliko se carina uvodi zbog zaštite domaće privrede, primaran je ekonomski karakter carine.
3. Socijalni - ogleda se u tome da se kroz sniženje carina na odredjene proizvode, bitne za životni standard odredjenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje, odnosno stimulisanje potrošnje.
Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom sistemu zemlje u značajnoj meri se razlikuje. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i osporavaju carine, dok drugi u carinama vide značajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva.
Oni koji osporavaju carine mišljenja su da:
1. Carine ograničavaju razvoj medjunarodne trgovine
2. Carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije
3. Carine vode održavanju visokih troškova proizvodnje
4. Carine su nepravedne jer one realno teže pogadjaju siromašnije slojeve stanovništva nego bogatije
Zastupnici drugog mišljenja koje opravdava carine, navode sledeće:
1. Carine su jedno od efikasnih sredstava za zaštitu i potpomaganje nacionalne ekonomije
2. Carinam se efikasno može uticati na odnose sa drugim državama
3. Carinama se može relativno uspepno braniti ekonomska samostalnost zemlje
4. Carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje državnih potreba
5. Carinama se moeže vršiti relativno efikasan uticaj na domaće proizvodjače na rast ili pad cena.
3 Vrste carina
Carine možemo podeliti i grupisati prema različitim kriterijumima:
Prema pravcu kretanja robe carine se dele na:
1. Uvozne
2. Izvozne i
3. Tranzitne
Uvozne carine su one carine koje se naplaćuju pri uvozu robe i u najvećem broju zemalja danas one se jedino i primenjuju. Uvozne carine naplaćuju se na robu koja se definitivno uvozi u odredjeno carinsko područje.Opterećuju stranu robu čija se cena na domacem tržištu uvećava za iznos plaćene carine i tako služi izravnanju konkurencije domaće i strane robe.
Izvozne carine su one carine koje se naplaćuju pri izvozu robe iz maticne zemlje. One sprečavaju masovan izvoz domaćih roba na strana tržišta i uvode se iz fiskalnih ili socijalno-političkih razloga
Tranzitne ili prevozne carine plaćaju se prilikom prevoza robe iz jedne u drugu zemlju a ne uoze se već ide preko neke treće zemlje, i one sigurno ne doprinose razvoju medjunarodne razmene. Njihovim uvodjenjem se ograničava medjunarodni promet.
Prema cilju uvodjenja carine delimo na:
1. Fiskalne
2. Ekonomske ili zaštitne
3. Socijalne i
4. Antidampingške
Fiskalne carine su one koje se uvode radi prikupljanja sredstava potrebnih za pokriće državnih rashoda. Obično se uvode na onu robu koja se ne proizvodi u zemlji ili se ne proizvodi u dovoljnim kolicinama, a to su po pravilu sirovine koje uvoze industrijski razvijene zemlje za potrebe domaće industrije. U grupu fiskalnih carina spadaju i one koje se plaćaju na uvoz cigareta, žestokih alkoholnih pića, kafe, čaja, raznih zacina itd.
Ekonomske carine su one koje se uvode radi zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije, pa se zato nazivaju i zaštitne. Ekonomski cilj ovih carina je da povećaju cenu uvoznih roba, a time se povećava ikonkurentna sposobnost domaćih proizvoda u odnosu na uveženu robu. Ove carine treba da otežaju ili čak da spreče uvoz jeftine robe stranih proizvodjača na domaće tržiste. Visine carine koja se plaća na uvezenu robu zavisi od razlike u ceni izmedju domaćih i stranih proizvoda iste vrste, ako su razlike veće i carine su veće. Zaštitni cilj carina je ostvaren ako se spreči uvoz strane robe. Medjutim, ukoliko se ove carine plaćaju i donesu državi neočekivano velike prihode, onda se ne ostvaruje svrha zbog koje su uvedene. Veliki broj zemalja kotistio je i danas koristi carine u zastitne svrhe, da bi omogućio razvoj domace mlade i neiskusne industrijske grane od inostrane konkurencije.
Socijalne carine su one carine koje se uvode na neke proizvode uz nižu carinsku stopu, majući u vidu postizanje nekog socijalnog calja kao što su lekovi, medicinska pomagala, prehrambeni proizvodi i sl.
Antidampingške carine su one carine koje se uvode na jeftinu uvoznu robu da bi se zaštitili domaći proizvodjači od poplave i najezde strane robe koja se prodaje po izuzetno niskim cenama. One imaju za cilj da izjednače cenu inostrane robe koja se uvozi na odredjeno tržište a koja je niža od normalne cene, pod uslovom da može da nanese štetu privredi konkretne zemlje.
Prema načinu odmerivanja carinske obaveze carine se dele na:
1. Vrednosne ili ad valorem i
2. Specifične ili kvantitativne
3. Mešovite
Vrednosne ili ad valorem carine su one kod kojih je za utvrdjivanje visine carinske obaveze reletiva vrednost robe koja podleže carinjenju. Osnovica za naplatu carine je fakturisana vrednost robe. One imaju u prednosti da se automatski povecavaju sa inflacijom kao I da se vrsi carinjenje proizvoda razlicitog kvaliteta istom carinskom stopom. Nedostatak ad valorem carine je što se pruža mogućnost prevare putem falsifikovanja fakture, ukoiko se prikaže netačna niska cena izbegava se plaćanje dela carine. Fakturisana cena tj. vrednost uvoznog proizvoda se prihvata kao osnova za carinjenje osim ukoliko vlada ima razlog da veruje da navedene cene nisu realne.
Specifične ili kvantitativne carine su one kod kojih je pri utvrdjivanju visine carinske obaveze reletivna neka jedinica mere. Ona se u periodima inflacije realno opadati a znacajno ce ograniciti uvoz proiz sa nizim cenama dok ce istovremeno imati mali efekat na uvoz skupih proiz iz iste grupe.
Mešovite carine predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifične carine. Npr., odredi se carina na uvezenu robu ad valorem, ali se istovremeno utvrdi i najviši i najniži iznos carine. Dana se u svim carinskim sistemima susrećemo s mešovitim tipom carina, naročito kod proizvoda čije cene značajnije osciliraju u toku godine.
Prema visini carinskog opterećenja carine se dele na:
1. Diferencijalne i
2. Preferencijalne
Diferencijalne carine predstavljaju specifičan tip carine koji se retko primenjuje, obočno u okolnostima vodjenja trgovačkog i carinskog rata izmedju pojedinih zemalja. Kod ovih carina se prilikom carinjenja primenjuje najviša carinska stopa, a razlog njene primene je najčešće ekonomsko političke prirode.
Preferencijalne carine su one kod kojih se prilikom carinjenja primenjuje niža carinska stopa od uobičajene, pa se na taj način uvoz preferira, stavlja u povlašćen položaj za one zemlje prema kojima je takva ekonomska ploitika usmerena. One se ne primanjuju u zavisnosti od vrste i porekla proizvoda, jer je povlašćeni položaj prilikom carinjenja uslovljen ekonomskim, ali više politickim razlozima.1
Prema ekonomsko politickom dejstvu dele se na:
1. Prohibitivne
2. Retorzivne
3. Preferencijalne
4. Diferencijalne
5. Kompenzatorne
Prohibitivne carine su izuzetno visoke tako da onemogućavaju uvoz odredjenih roba na odredjeno tržište.
Retorzivne carine primenjuju se kao protivmera jedne države na uvodjenje prohibitivne carine druge države.
Preferencijalne carine su one carine kojima se vrši sniženje postojeće carinske stope za odgovarajući procenat i tako poboljšava robna razmena.
Diferencijalne carine su one carine kojima se roba poreklom iz jedne zemlje dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na robu izdrugih zemalja uvećanjem iznosa carine za tu robu.
Kompenzatorne carine primenjuju se kada subvencija koja se daje u zamlji porekla proizvoda izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu domaćoj proizvodnji ili da znatno uspori osnivanje i razvoj nove domaće proizvodnje.2
Prema načinu uvodjenja, razlikuju se:
1. Autonomne carine
2. Ugovorene carine ili konvecionalne carine
Autonomne carine su one koje samostalno donosi država, bez obzira na stav drugih država. U najvećem broju slučajeva, tarifu autonomne carine donosi država samosatlno svojim pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja već prema svojim interesima, ne uvažavajući potrebe drugih zemalja.
Ugovorene ili konvecionalne carine predstavljaju rezultat konvencije dve ili više zemalja. Carine se danas uglavnom donose na osnovu medjunarodnih ugovora više zemalja.
Prema cilju uvodjenja, odnosno ekonomskoj funkciji, carine se mogu podeliti na:
1. Fiskalne carine
2. Zaštitne carine
Fiskalne carine se uvode sa svrhom da se osiguraju sredstva za pokriće državnih potreba. Najčešće se uvod ena luksuzne proizvode, odnosno na proizvode čiji su domaći troškovi proizvodnje nesrezmerno visoki u odnosu na svetsko tržište.
Zaštitne carine prestavaljaju takav oblik carine koji država uvodi u cilju zaštite domaće proizvodnje. Svrha ovih carina je da se povećava cena uvoznih proizvoda i time smanji njihova konkurenta sposobnost na domaćem tržištu.
UVOD 4
I POGLAVLJE 5
1 POJAM CARINSKOG SISTEMA 5
2 POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA 5
3 VRSTE CARINA 6
II POGLAVLJE 10
4 POTREBA UVODJENJA CARINA 10
5 ULOGA CARINA U PORESKOM I PRIVREDNOM SISTEMU 10
6 EFEKTI CARINA 11
6.1 Efekti uvodjenja carina – slučaj male zemlje 12
6.2 Efekti uvodjenja carina – slučaj velike zemlje 13
7 CARINSKA POLITIKA 15
7.1 Pojam, uloga i vrste carinske politike 15
7.2 Instrumenti vancarinske zastitne politike 16
8 CARINSKA VREDNOST 17
9 POJAM CARINSKE TARIFE 18
9.1 Vrste carinskih tarifa 19
9.2 Osnovna pravila za primenjivanje carinske tarife 22
9.3 Kriterijumi i postupak izrade carinske tarife 23
10 CARINSKE ZAŠTITE 25
10.1 Nominalna carinska zaštita 25
10.2 Stvarna carinska zaštita 25
10.3 Efektivna carinska zaštita 26
11 CARINSKI PREFERENCIJALI 27
12 CARINSKI KONTIGENTI 28
12.1 Odluka o kriterijumima na osnovu kojih se odredjuju carinski kontigenti 28
13 SLOBODNE ZONE 29
14 ZAŠTITA DOMAĆE PROIZVODNJE OD PREKOMERNOG UVOZA 31
14.1 Efekti carinskih stopa na domaću proizvodnju 31
14.2 Izvozna stimulacija Srbije 32
15 CARINSKI DOKUMENTI 32
15.1 Izgled carinskih dokumenata 34
15.1.1 Spisak stvari koje putnik privremeno iznosi 34
15.1.2 Obračun uvoznih dažbina za robu koju putnici sa sobom nose 35
15.1.3 Spisak stvari koje putnik privremeno unosi 36
IV POGLAVLJE 37
16 UTICAJ CARINA NA TURIZAM 37
16.1 Postupak sa robom u putničkom prometu 37
16.2 Privremeni unos predmeta 38
16.3 Privremeni iznos predmeta 40
16.4 Povlastice 42
16.5 Zabrane i ograničenja 43
16.5.1 Unos hrane životinjskog porekla 44
16.5.2 Unos živih životinja 45
16.5.3 Unos bilja 45
16.5.4 Unos oružja 45
16.5.5 Unošenje lijekova i opojnih droga 46
16.5.6 Iznošenje kulturnih dobara 46
17 PRAVO NA POVRAĆAJ POREZA NA DODATU VREDNOST (PDV) 46
ZAKLJUČAK 48
Literatura 49
UVOD
Carine i carinski sistem svake države, pa i Srbije, imaju veliki značaj pri otvorenoj međunarodnoj robnoj razmeni, koja se sa pravom očekuje za našu zemlju, posle ukidanja ekonomskih sankcija UN prema našoj državi. Iz tih razloga, a posebno iz razloga bržeg uključivanja naše privrede u međunarodne robne tokove, bitno je da carina i carinski sistem naše zemlje, budu savremeni sa nizom usvojenih međunarodnih rešenja koje imaju razvijene države.
Vođenje zaštitne carinske politike i njena konkretizacija u Carinskoj tarifi svake zemlje je vrlo osetljivo pitanje i ljudi koji vode carinsku politiku moraju biti posebno obazrivi pri konkretizaciji zaštitne carinske politike u carinskim tarifama. Ta obazrivost bi se ogledala, pre svega. u tome da zacrtana carinska politika u carinskim tarifama ne sme da bude ni suviše visoka - da sprečava uvoz roba, putem zacrtanih visokih carinskih stopa, kao ni obrnuto, da carinske stope budu suviše niske i da se suviše liberalizuje uvoz, ne vodeći računa pri tome o razvoju domaće proizvodnje. Rešenja treba tražiti kroz jedan srednji pristup, da carine budu u pogledu svoga nivoa realno odmerene, tj. da ne budu ni preterano visoke, ni preterano niske, tj. da budu tako postavljene da omogućavaju razumnu konkurenciju i razuman uvoz inostrani roba.
Carine naše zemlje, ne smeju biti barijera otvorenim robnim razmenama sa inostranstvom, niti uvozu, jer se radi i o zavisno uvoznoj privredi (pa se ni izvoz ne može ostvariti bez neophodnog uvoza, posebno reprodukcionog materijala i sirovina, što će omogućiti proizvodnju roba za izvoz), već naprotiv, one moraju biti u funkciji takvih robnih razmena. S druge strane, carine ne mogu biti zabrana uvozu iz inostranstva, jer autarhična i zatvorena privreda jedne države, pa čak i onih razvijenijih država, nije poželjna 1 ekonomski opravdana. Stoga carina, u svakom carinskom sistemu, pogotovu kod mladih privreda u razvoju, mora da omogući i razuman uvoz, ali da i instrumenti carina i instituti carinskog sistema omoguće i pospeše izvozne tokove privreda u tranziciji i razvoju. To se, uostalom, sa pravom, očekuje i od naših carina i carinskog sistema Srbije.
I POGLAVLJE
1 Pojam carinskog sistema
Carinski sistem predstavlja sredjenu celinu instituta i pravnih propisa (autonomnih i medjunarodnih) koji se primenjuju na odredjenoj carinskoj teritoriji. Ti instituti su : carinska roba, carinski nadzor, carinsko porucje, linija, obaveza, obveznik, oslobodjenja od placanja carine i dr.
Carinski suverenitet je pravo odredjene drzave da primenjuje odredjeni sistem carina i carinske zastite.
Carina i carinski sistem svake zemlje su znacajni regulatori uvoza, a ime i zastite domace proizvodnje.
Ne moze se trgovati bez dovoljnog poznavanja osnovnih instituta i instrumenata carinskog sitema svoje zemlje i zemlje potencijalnog partnera.
Mada drzave svoje carinske sisteme uredjuju autonomno, snagom svog carinskog suvereniteta, oni ipak uglavnom nisu potpuno autonomni, vec su prozeti nizom medjunarodnih propisa, sto je korisno, jer unificiranje nekih resenja u carinskim sistemima vise drzava dovodi do efikasnijeg i brzeg sprovodjenja carinskog postupka.
2 Pojam i karakteristike carina
Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dažbinu koju država naplaćuje prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice. Spadaju u posredne poreze i predstavljaju jedan od najznačajnijih instrumenata spoljnotrgovinske razmene.
Značaj carina sa fiskalnog stanovišta naročito je bio izražen u starom i srednjem veku. Danas, medjuti, carine više služe ekonomsko-političkim nego čisto fiskalnim ciljevima, zbog čega se često izučavaju i van nauke o finansijama, a u sklopu političke ekonomije, spoljnotrgovinske i devizne politike.
Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i menjanje odnosa troškova i cena na domaćem tržištu., a preko cen i na uvoz i izvoz, na ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa na ubrzanje ili usporavanje razvoja odredjene grane ili privrede, zaposlenost, tražnja i potrošnju i sl.
Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti:
1. Fiskalna – da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva državi
2. Ekonomski – mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se može štitit domaća privreda, ili samo odredjena grana od spoljne konkurencije. Carinom se može povećavati cena uvoznoj robi, potencirani razvoj odredjene grane, delovati na strukturu troškova i raspodelu društvenog proizvoda, investicije i sl. Ukoliko je osnovni cilj uvodjenja carina osiguranje potrebnih novčanih sredstava za pokriće državnih rashoda, primaran je fiskalni cilj, a ukoliko se carina uvodi zbog zaštite domaće privrede, primaran je ekonomski karakter carine.
3. Socijalni - ogleda se u tome da se kroz sniženje carina na odredjene proizvode, bitne za životni standard odredjenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje, odnosno stimulisanje potrošnje.
Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom sistemu zemlje u značajnoj meri se razlikuje. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i osporavaju carine, dok drugi u carinama vide značajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva.
Oni koji osporavaju carine mišljenja su da:
1. Carine ograničavaju razvoj medjunarodne trgovine
2. Carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije
3. Carine vode održavanju visokih troškova proizvodnje
4. Carine su nepravedne jer one realno teže pogadjaju siromašnije slojeve stanovništva nego bogatije
Zastupnici drugog mišljenja koje opravdava carine, navode sledeće:
1. Carine su jedno od efikasnih sredstava za zaštitu i potpomaganje nacionalne ekonomije
2. Carinam se efikasno može uticati na odnose sa drugim državama
3. Carinama se može relativno uspepno braniti ekonomska samostalnost zemlje
4. Carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje državnih potreba
5. Carinama se moeže vršiti relativno efikasan uticaj na domaće proizvodjače na rast ili pad cena.
3 Vrste carina
Carine možemo podeliti i grupisati prema različitim kriterijumima:
Prema pravcu kretanja robe carine se dele na:
1. Uvozne
2. Izvozne i
3. Tranzitne
Uvozne carine su one carine koje se naplaćuju pri uvozu robe i u najvećem broju zemalja danas one se jedino i primenjuju. Uvozne carine naplaćuju se na robu koja se definitivno uvozi u odredjeno carinsko područje.Opterećuju stranu robu čija se cena na domacem tržištu uvećava za iznos plaćene carine i tako služi izravnanju konkurencije domaće i strane robe.
Izvozne carine su one carine koje se naplaćuju pri izvozu robe iz maticne zemlje. One sprečavaju masovan izvoz domaćih roba na strana tržišta i uvode se iz fiskalnih ili socijalno-političkih razloga
Tranzitne ili prevozne carine plaćaju se prilikom prevoza robe iz jedne u drugu zemlju a ne uoze se već ide preko neke treće zemlje, i one sigurno ne doprinose razvoju medjunarodne razmene. Njihovim uvodjenjem se ograničava medjunarodni promet.
Prema cilju uvodjenja carine delimo na:
1. Fiskalne
2. Ekonomske ili zaštitne
3. Socijalne i
4. Antidampingške
Fiskalne carine su one koje se uvode radi prikupljanja sredstava potrebnih za pokriće državnih rashoda. Obično se uvode na onu robu koja se ne proizvodi u zemlji ili se ne proizvodi u dovoljnim kolicinama, a to su po pravilu sirovine koje uvoze industrijski razvijene zemlje za potrebe domaće industrije. U grupu fiskalnih carina spadaju i one koje se plaćaju na uvoz cigareta, žestokih alkoholnih pića, kafe, čaja, raznih zacina itd.
Ekonomske carine su one koje se uvode radi zaštite domaće proizvodnje od inostrane konkurencije, pa se zato nazivaju i zaštitne. Ekonomski cilj ovih carina je da povećaju cenu uvoznih roba, a time se povećava ikonkurentna sposobnost domaćih proizvoda u odnosu na uveženu robu. Ove carine treba da otežaju ili čak da spreče uvoz jeftine robe stranih proizvodjača na domaće tržiste. Visine carine koja se plaća na uvezenu robu zavisi od razlike u ceni izmedju domaćih i stranih proizvoda iste vrste, ako su razlike veće i carine su veće. Zaštitni cilj carina je ostvaren ako se spreči uvoz strane robe. Medjutim, ukoliko se ove carine plaćaju i donesu državi neočekivano velike prihode, onda se ne ostvaruje svrha zbog koje su uvedene. Veliki broj zemalja kotistio je i danas koristi carine u zastitne svrhe, da bi omogućio razvoj domace mlade i neiskusne industrijske grane od inostrane konkurencije.
Socijalne carine su one carine koje se uvode na neke proizvode uz nižu carinsku stopu, majući u vidu postizanje nekog socijalnog calja kao što su lekovi, medicinska pomagala, prehrambeni proizvodi i sl.
Antidampingške carine su one carine koje se uvode na jeftinu uvoznu robu da bi se zaštitili domaći proizvodjači od poplave i najezde strane robe koja se prodaje po izuzetno niskim cenama. One imaju za cilj da izjednače cenu inostrane robe koja se uvozi na odredjeno tržište a koja je niža od normalne cene, pod uslovom da može da nanese štetu privredi konkretne zemlje.
Prema načinu odmerivanja carinske obaveze carine se dele na:
1. Vrednosne ili ad valorem i
2. Specifične ili kvantitativne
3. Mešovite
Vrednosne ili ad valorem carine su one kod kojih je za utvrdjivanje visine carinske obaveze reletiva vrednost robe koja podleže carinjenju. Osnovica za naplatu carine je fakturisana vrednost robe. One imaju u prednosti da se automatski povecavaju sa inflacijom kao I da se vrsi carinjenje proizvoda razlicitog kvaliteta istom carinskom stopom. Nedostatak ad valorem carine je što se pruža mogućnost prevare putem falsifikovanja fakture, ukoiko se prikaže netačna niska cena izbegava se plaćanje dela carine. Fakturisana cena tj. vrednost uvoznog proizvoda se prihvata kao osnova za carinjenje osim ukoliko vlada ima razlog da veruje da navedene cene nisu realne.
Specifične ili kvantitativne carine su one kod kojih je pri utvrdjivanju visine carinske obaveze reletivna neka jedinica mere. Ona se u periodima inflacije realno opadati a znacajno ce ograniciti uvoz proiz sa nizim cenama dok ce istovremeno imati mali efekat na uvoz skupih proiz iz iste grupe.
Mešovite carine predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifične carine. Npr., odredi se carina na uvezenu robu ad valorem, ali se istovremeno utvrdi i najviši i najniži iznos carine. Dana se u svim carinskim sistemima susrećemo s mešovitim tipom carina, naročito kod proizvoda čije cene značajnije osciliraju u toku godine.
Prema visini carinskog opterećenja carine se dele na:
1. Diferencijalne i
2. Preferencijalne
Diferencijalne carine predstavljaju specifičan tip carine koji se retko primenjuje, obočno u okolnostima vodjenja trgovačkog i carinskog rata izmedju pojedinih zemalja. Kod ovih carina se prilikom carinjenja primenjuje najviša carinska stopa, a razlog njene primene je najčešće ekonomsko političke prirode.
Preferencijalne carine su one kod kojih se prilikom carinjenja primenjuje niža carinska stopa od uobičajene, pa se na taj način uvoz preferira, stavlja u povlašćen položaj za one zemlje prema kojima je takva ekonomska ploitika usmerena. One se ne primanjuju u zavisnosti od vrste i porekla proizvoda, jer je povlašćeni položaj prilikom carinjenja uslovljen ekonomskim, ali više politickim razlozima.1
Prema ekonomsko politickom dejstvu dele se na:
1. Prohibitivne
2. Retorzivne
3. Preferencijalne
4. Diferencijalne
5. Kompenzatorne
Prohibitivne carine su izuzetno visoke tako da onemogućavaju uvoz odredjenih roba na odredjeno tržište.
Retorzivne carine primenjuju se kao protivmera jedne države na uvodjenje prohibitivne carine druge države.
Preferencijalne carine su one carine kojima se vrši sniženje postojeće carinske stope za odgovarajući procenat i tako poboljšava robna razmena.
Diferencijalne carine su one carine kojima se roba poreklom iz jedne zemlje dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na robu izdrugih zemalja uvećanjem iznosa carine za tu robu.
Kompenzatorne carine primenjuju se kada subvencija koja se daje u zamlji porekla proizvoda izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu domaćoj proizvodnji ili da znatno uspori osnivanje i razvoj nove domaće proizvodnje.2
Prema načinu uvodjenja, razlikuju se:
1. Autonomne carine
2. Ugovorene carine ili konvecionalne carine
Autonomne carine su one koje samostalno donosi država, bez obzira na stav drugih država. U najvećem broju slučajeva, tarifu autonomne carine donosi država samosatlno svojim pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja već prema svojim interesima, ne uvažavajući potrebe drugih zemalja.
Ugovorene ili konvecionalne carine predstavljaju rezultat konvencije dve ili više zemalja. Carine se danas uglavnom donose na osnovu medjunarodnih ugovora više zemalja.
Prema cilju uvodjenja, odnosno ekonomskoj funkciji, carine se mogu podeliti na:
1. Fiskalne carine
2. Zaštitne carine
Fiskalne carine se uvode sa svrhom da se osiguraju sredstva za pokriće državnih potreba. Najčešće se uvod ena luksuzne proizvode, odnosno na proizvode čiji su domaći troškovi proizvodnje nesrezmerno visoki u odnosu na svetsko tržište.
Zaštitne carine prestavaljaju takav oblik carine koji država uvodi u cilju zaštite domaće proizvodnje. Svrha ovih carina je da se povećava cena uvoznih proizvoda i time smanji njihova konkurenta sposobnost na domaćem tržištu.