04-04-2010, 10:28 PM
SADRŽAJ:
1. Uvod………………………………………………………...................1
2. Hronološki prikaz najznačajnijih momenata u istoriji
MMF-a………………………………………………………....................2
3. Organizacija i smisao postojanja MMF-a...............................................9
3.1. Uslovi za sticanje članstva u MMF-u.............................................11
4. Funkcije MMF-a...................................................................................12
5. Zaključak............................................................................................. 14
6. Literatura..............................................................................................17
1. UVOD
Gotovo svako veliko društveno previranje, kao što su ratni sukobi i gradjanske revolucije, usko je povezano sa radjanjem ideja o stvaranju novog, pravednijeg poretka, zasnovanog na jednakosti, bratstvu i slobodi.
Krajem drugog svetskog rata, u svitanje jednog takvog poretka, nastao je znatan broj medjunarodnih organizacija usmerenih ka uspostavljanju saradnje i fer poretka u kome «slabi» imaju jednaka prava kao i «jaki».
Jednu od tih organizacija, Međunarodni monetarni fond, je na samom početku krasio ugled i poverenje zajednice, ali s vremenom je postao jedna od organizacija u čije se «dobre namere» veoma često sumnja, jer iako je uspostavljen u cilju negovanja slobodne trgovine i jednakosti, Međunarodni monetarni fond je tu slobodu često gušio, a sve u službi «jačih» država, što je naročito bilo vidno u odnosu izmedju Međunarodnog monetarnog fonda i Sjedinjenih američkih država.
Naravno, postavlja se pitanje: da li postoji opšti, zajednički interes, ili je celokupna «priča» proizvod demagogije?
Ekonomisti često odmahuju glavom, tvrdeći da je Medjunarodni monetarni fond osmišljen u cilju prelivanja viška monetarne mase, koja bi neplasirana uzrokovala ozbiljne ekonomske poteškoće zemlji koja ga poseduje.
Poznato je da su intervencije Medjunarodnog monetarnog fonda znatan broj puta bile kontraproduktivne, i da je MMF iz istog razloga, rame uz rame sa brojnim organizacijama, na meti antiglobalizacionog pokreta.
Protivnici Međunarodnog monetarnog fonda tvrde da je praksa «dobrih namera» doprinela tome da se ''poploča veoma širok put do pakla i da je krajnje vreme da se Međunarodni monetarni fond, kao jedna potpuno nefunkcionalna i besmislena organizacija, povuče sa svetske scene''.
Pobornici, pak, tvrde da su zasluge Međunarodnog monetarnog fonda za stabilnost na medjunarodnom tržištu hvale i poštovanja vredne, i da će MMF zahvaljujući činjenici da je rastao, sazrevao i razvijao se kao institucija nastaviti da postoji.
Na kojoj strani, pobornika ili protivnika, će se naša zemlja naći- pokazaće vreme, kao što će i pokazati da li su ideje o slobodi fer, poretku i jednakosti samo iluzija «slabih».
2. HRONOLOŠKI PRIKAZ NAJZNAČAJNIJIH MOMENATA U ISTORIJI
MEĐUNARODNOG MONETARNOG FONDA
Od 1. do 22. jula l944. godine u Breton Vudsu (SAD) održana je Međunarodna monetarna i finansijska konferencija. Tom prilikom postignut je sporazum o osnivanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
27.decembra l945. godine ovaj sporazum je, pošto je ratifikovan od strane dvadeset i devet država, stupio na snagu.
Od 8. do l8. marta l946. godine u Savani (SAD) je održan inauguracioni sastanak Borda izvršnih idrektora, i postignut je dogovor o lociranju centrale Međunarodnog monetarnog fonda u Vašington, D.C .
6. maja l946. godine dvanaestoro direktora, od čega pet imenovanih i sedam izabranih, održali su drugi sastanak u Vašingtonu, D.C. Kamil Gut, iz Belgije, izabran je za prvog generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
Od 27. septembra do 5. oktobra l946. godine održan je prvi godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
l. marta l947. godine Međunarodni monetarni fond zvanično započinje sa radom.
8. maja l947. godine Francuska je postala prva država u istoriji MMF-a koja je iskoristila pravo na ''vučenje'' sredstava.
9. februara l949. godine Endrju N. Ouverbi je izabran za zamenika generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
3. avgusta l95l. godine Ivar Rut, iz Švedske je izabran za drugog po redu, generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
Od l3. do l4. avgusta l952. godine održan je sastanak Borda guvernera i generalnog direktora MMF. Tom prilikom je doneta odluka da Japan i Nemačka postanu članovi ove institucije.
l. oktobra l952. godine Bord izvršnih direktora usvaja predloge o supostavljanju standardizovanih Stand-by aranžmana.
l6. marta l953. godine H. Merl Koukrejn je izabran za zamenika generalnog direktora.
2l. novembra l956. godine Per Jakobson je izabran za generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
5. januara l962. godine Bord izvršnih direktora usvaja Opšti sporazum o zajmovima (GAB).
l. novembra l962. godine Frenk A. Sautard, ml. imenovan je za zamenika generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
27. febraura l963. godine formirana je institucija za uzajamno finansiranje.
l. septembra l963. godine Pjer Paul Švajcer, iz Francuske, postavljen je za generalnog direktora MMF.
29. septembra l967. godine Bord guvernera usvaja Plan o uspostavljanju prava na povlašćeno ''vučenje'' kredita (SDRs).
1. Uvod………………………………………………………...................1
2. Hronološki prikaz najznačajnijih momenata u istoriji
MMF-a………………………………………………………....................2
3. Organizacija i smisao postojanja MMF-a...............................................9
3.1. Uslovi za sticanje članstva u MMF-u.............................................11
4. Funkcije MMF-a...................................................................................12
5. Zaključak............................................................................................. 14
6. Literatura..............................................................................................17
1. UVOD
Gotovo svako veliko društveno previranje, kao što su ratni sukobi i gradjanske revolucije, usko je povezano sa radjanjem ideja o stvaranju novog, pravednijeg poretka, zasnovanog na jednakosti, bratstvu i slobodi.
Krajem drugog svetskog rata, u svitanje jednog takvog poretka, nastao je znatan broj medjunarodnih organizacija usmerenih ka uspostavljanju saradnje i fer poretka u kome «slabi» imaju jednaka prava kao i «jaki».
Jednu od tih organizacija, Međunarodni monetarni fond, je na samom početku krasio ugled i poverenje zajednice, ali s vremenom je postao jedna od organizacija u čije se «dobre namere» veoma često sumnja, jer iako je uspostavljen u cilju negovanja slobodne trgovine i jednakosti, Međunarodni monetarni fond je tu slobodu često gušio, a sve u službi «jačih» država, što je naročito bilo vidno u odnosu izmedju Međunarodnog monetarnog fonda i Sjedinjenih američkih država.
Naravno, postavlja se pitanje: da li postoji opšti, zajednički interes, ili je celokupna «priča» proizvod demagogije?
Ekonomisti često odmahuju glavom, tvrdeći da je Medjunarodni monetarni fond osmišljen u cilju prelivanja viška monetarne mase, koja bi neplasirana uzrokovala ozbiljne ekonomske poteškoće zemlji koja ga poseduje.
Poznato je da su intervencije Medjunarodnog monetarnog fonda znatan broj puta bile kontraproduktivne, i da je MMF iz istog razloga, rame uz rame sa brojnim organizacijama, na meti antiglobalizacionog pokreta.
Protivnici Međunarodnog monetarnog fonda tvrde da je praksa «dobrih namera» doprinela tome da se ''poploča veoma širok put do pakla i da je krajnje vreme da se Međunarodni monetarni fond, kao jedna potpuno nefunkcionalna i besmislena organizacija, povuče sa svetske scene''.
Pobornici, pak, tvrde da su zasluge Međunarodnog monetarnog fonda za stabilnost na medjunarodnom tržištu hvale i poštovanja vredne, i da će MMF zahvaljujući činjenici da je rastao, sazrevao i razvijao se kao institucija nastaviti da postoji.
Na kojoj strani, pobornika ili protivnika, će se naša zemlja naći- pokazaće vreme, kao što će i pokazati da li su ideje o slobodi fer, poretku i jednakosti samo iluzija «slabih».
2. HRONOLOŠKI PRIKAZ NAJZNAČAJNIJIH MOMENATA U ISTORIJI
MEĐUNARODNOG MONETARNOG FONDA
Od 1. do 22. jula l944. godine u Breton Vudsu (SAD) održana je Međunarodna monetarna i finansijska konferencija. Tom prilikom postignut je sporazum o osnivanju Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
27.decembra l945. godine ovaj sporazum je, pošto je ratifikovan od strane dvadeset i devet država, stupio na snagu.
Od 8. do l8. marta l946. godine u Savani (SAD) je održan inauguracioni sastanak Borda izvršnih idrektora, i postignut je dogovor o lociranju centrale Međunarodnog monetarnog fonda u Vašington, D.C .
6. maja l946. godine dvanaestoro direktora, od čega pet imenovanih i sedam izabranih, održali su drugi sastanak u Vašingtonu, D.C. Kamil Gut, iz Belgije, izabran je za prvog generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
Od 27. septembra do 5. oktobra l946. godine održan je prvi godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
l. marta l947. godine Međunarodni monetarni fond zvanično započinje sa radom.
8. maja l947. godine Francuska je postala prva država u istoriji MMF-a koja je iskoristila pravo na ''vučenje'' sredstava.
9. februara l949. godine Endrju N. Ouverbi je izabran za zamenika generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
3. avgusta l95l. godine Ivar Rut, iz Švedske je izabran za drugog po redu, generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
Od l3. do l4. avgusta l952. godine održan je sastanak Borda guvernera i generalnog direktora MMF. Tom prilikom je doneta odluka da Japan i Nemačka postanu članovi ove institucije.
l. oktobra l952. godine Bord izvršnih direktora usvaja predloge o supostavljanju standardizovanih Stand-by aranžmana.
l6. marta l953. godine H. Merl Koukrejn je izabran za zamenika generalnog direktora.
2l. novembra l956. godine Per Jakobson je izabran za generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
5. januara l962. godine Bord izvršnih direktora usvaja Opšti sporazum o zajmovima (GAB).
l. novembra l962. godine Frenk A. Sautard, ml. imenovan je za zamenika generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
27. febraura l963. godine formirana je institucija za uzajamno finansiranje.
l. septembra l963. godine Pjer Paul Švajcer, iz Francuske, postavljen je za generalnog direktora MMF.
29. septembra l967. godine Bord guvernera usvaja Plan o uspostavljanju prava na povlašćeno ''vučenje'' kredita (SDRs).