Gotovi Seminarski Diplomski Maturalni Master ili Magistarski

1. Uvod
Mala i Srednja preduzeća se često pominju kao jedan od glavnih oslonaca privrede u razvoju Srbije u periodu rane tranzicije. Očekivanja od ovog segmenta privatnog sektora ekonomije Srbije su veoma ambiciozna , jer prema Vladinoj strategiji razvoja malih I srednjih preduzeca i privatnog prduzetništva u Republici Srbiji 2003-2008, predviđa se otvaranje i do milion novih radnih mesta a ukupan broj malih I srednjih preduzeća poveća sa sadasnjih 76000 na čak 150000. Značaj malih i srednjih preduzeća u razvijenim tržišnim privredama najbolje ilustruje primer Evropske Unije u kojoj od 20 miliona preduzeća čak 99% čine mala i srednja preduzeća. Mala i srednja preduzeća predstavljaju i glavni izvor zapošljavanja u Evropskoj Uniji jer obezbeđuju 2/3 radnih mesta u celom
privatnom sektoru. O ekonomskoj snazi “male privrede” najbolje govore podaci
da mala i srednja preduzeća učestvuju sa 70% u ukupnom prometu. Ako vršimo medjunarodna poredjenja rezultata malih i srednjh preduzeća moramo porediti i uslove u kojima se oni ostvaruju. Mala i srednja preduzeća u razvijenim, ali i zemljama u tranziciji (sa kojima je celishodnije porediti napredak Srbije u narednom periodu) posluju u drugačijem poslovnom okruženju i uživaju značajnu pomoć i podršku države, što svakako doprinosi njihovim boljim rezultatima poslovanja i većem doprinosu ekonomiji zemlje u celini. Privredna kretanja. Na makroekonomskom nivou, od početka reformi u 2001. godini najvidljiviji pozitivni rezultati ostvareni su u oblasti monetarne politike, odnosno obaranju stope inflacije (koja je u 2002. godini svedena na 14.8%) I održavanju relativno stabilnog kursa dinara. Statistika pokazuje, takođe, rast bruto društvenog proizvoda, mada postoje indicije o padu industrijske proizvodnje u 2003. godini (što je teško pouzdano utvrditi s obzirom da statistika još uvek prati prevashodno društvena preduzeća kojih je sve manje).



Iako mala i srednja preduzeća po broju već sada čine oko 99% ukupno aktivnih
preduzeća i u Srbiji, njihov doprinos zapošljavanju i rezultatima privrede
značajno je manji nego u Evropskoj Uniji. Ohrabrujuće je, međutim, da se iz
godine u godinu beleži pozitivan trend kod većine pokazatelja poslovanja. U
protekle dve godine ukupan broj zaposlenih u ovom sektoru porastao je za
preko 100 000. Iako se jedan deo ovog povećanja može objasniti smanjenjem
sive ekonomije, odnosno prijavom radnika koji su ranije radili “na crno”,
evidentno je da je, ako ne u dvogodišnjem nego nešto dužem vremenskom
periodu, ipak ostvaren značajan porast broja radnih mesta u ovom sektoru.
Treba spomenuti i da su mala i srednja preduzeća bila najvitalniji deo srpske
ekonomije u periodu sankcija, iako nisu uživala nikakvu značajniju pomoć
države i često se nalazila u neravnopravnom položaju u odnosu na velika
preduzeća.



Na osnovu svega iznetog opravdano je očekivati da mala i srednja preduzeća
potencijalno zaista mogu značajno da doprinesu oporavku i razvoju srpske
privrede.