19-10-2010, 10:14 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Reforme u zdravstvu su postale svetski fenomen u poslednjih dvadeset godina prethodnog veka. Socioekonomske promene na globalnom nivou, uticaj medija, pristup informacijama, kao i opšta svest ljudi su samo neki od činilaca koji su imali i imaju značajnog udela u menjanju slike o ulozi zdravstva, odlučivanju, kao i načinu korišćenja zdravstvenih usluga.
Zdravstvo, kao jedna od najosetljivijih delatnosti ljudskog društva, uvek je imalo i socijalnu funkciju, pa značajne promene u takvoj oblasti imaju šire implikacije na društvo u celini. Dok u nekim drugim oblastima ljudskog delovanja tranzicioni period tokom sprovođenja reformi može proteći tiho, postepenim uvođenjem sistematskih promena, u zdravstvu je situacija daleko kompleksnija. Postoji više faktora koji utiču na to – pre svega složenost zdravstvenih sistema u gotovo svim društvima, manje ili više razvijenim, kao i posebno mesto zdravstva kao delatnosti.
Zdravstvene organizacije se danas suočavaju sa snažnim pritiskom za promenama i to suštinskim. Teško je doneti prave strateške odluke, jer one u sebi uvek nose potencijalni rizik. Mnogi ljudi promene doživljavaju kao pretnju i teže da im se odupru. Strahuju za svoje poslove ili su zabrinuti da njihovi kvaliteti neće biti dovoljni za nove zadatke koji se pred njih postavljaju. Osećanje nesigurnosti postaje snažnije, a poverenje u menadžment se gubi, pogotovu u organizacijama koje su pretrpele otpuštanja radne snage usled reorganizacije.
I pored značajnih napora, mnoge zemlje, i razvijene i manje razvijene još uvek ne mogu da nađu odgovarajuća rešenja za probleme kao što su:
• Najbolji način pružanja visokokvalitetnih usluga u zdravstvu
• Odgovarajuće regulative vezane za isporučioce zdravstvenih usluga
• Optimalnu ravnotežu između učešća privatnog i javnog sektora u finansiranju i organizovanju zdravstvene službe.
• Uključenje konzumenata i građana uopšte u određivanju prioriteta u zdravstvenoj službi uz obezbeđenje da opšti interesi nisu ugroženi zarad individualnih
Prema odluci Ministarstva zdravstva Republike Srbije, u našoj se državi od 1. januara 1995. primenjuje deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema pa je zbog toga trebalo promeniti obrazce za primarnu i specijalističko - konzilijarnu zdravstvenu zaštitu. Propisane obrasce dužne su ispunjavati i dostavljati u propisanim rokovima sve zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici privatne prakse. Time je prestalo prikupljanje podataka o broju mesta − punktova te izdvojenom broju prvih poseta doktoru medicine. Do 1994. u delatnost opšte medicine bilo je uključeno i zdravstveno osoblje koje radi u delatnosti hitne medicinske pomoći, a od 1995. hitna medicinska pomoć prikazuje se izdvojeno. Služba zdravstvene zaštite školske dece i mladeži reorganizirana je od 1998. Liječenje školske djece obavlja se u okviru ambulanti opšte medicine, a preventivna zaštita u službama školske medicine koje su prešle u zavode za javno zdravstvo. Zbog toga je broj radnika i organizacijskih jedinica opšte medicine veći od 1998. godine. Radnici i rad službi školske medicine u javnom zdravstvu iskazuju se posebno….
Sadržaj:
Uvod 3
1 Organizacija zdravstvene zaštite 5
1.1 Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite 6
1.2 Pravo na informacije i pravo na obaveštenje 6
1.3 Pravo na samoodlučivanje i pristanak 7
1.4 Pravo na privatnost i poverljivost informacija 8
1.5 Pravo na tajnost podataka 8
1.6 Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju 8
1.7 Pravo na prigovor i zaštitnik pacijentovih prava 8
1.8 Pravo na naknadu štete 8
2 Finansiranje zdravstvene zaštite i kontrola troškova 10
2.1 Zdravstveno osiguranje 10
Zaključak 11
Literatura 12
Reforme u zdravstvu su postale svetski fenomen u poslednjih dvadeset godina prethodnog veka. Socioekonomske promene na globalnom nivou, uticaj medija, pristup informacijama, kao i opšta svest ljudi su samo neki od činilaca koji su imali i imaju značajnog udela u menjanju slike o ulozi zdravstva, odlučivanju, kao i načinu korišćenja zdravstvenih usluga.
Zdravstvo, kao jedna od najosetljivijih delatnosti ljudskog društva, uvek je imalo i socijalnu funkciju, pa značajne promene u takvoj oblasti imaju šire implikacije na društvo u celini. Dok u nekim drugim oblastima ljudskog delovanja tranzicioni period tokom sprovođenja reformi može proteći tiho, postepenim uvođenjem sistematskih promena, u zdravstvu je situacija daleko kompleksnija. Postoji više faktora koji utiču na to – pre svega složenost zdravstvenih sistema u gotovo svim društvima, manje ili više razvijenim, kao i posebno mesto zdravstva kao delatnosti.
Zdravstvene organizacije se danas suočavaju sa snažnim pritiskom za promenama i to suštinskim. Teško je doneti prave strateške odluke, jer one u sebi uvek nose potencijalni rizik. Mnogi ljudi promene doživljavaju kao pretnju i teže da im se odupru. Strahuju za svoje poslove ili su zabrinuti da njihovi kvaliteti neće biti dovoljni za nove zadatke koji se pred njih postavljaju. Osećanje nesigurnosti postaje snažnije, a poverenje u menadžment se gubi, pogotovu u organizacijama koje su pretrpele otpuštanja radne snage usled reorganizacije.
I pored značajnih napora, mnoge zemlje, i razvijene i manje razvijene još uvek ne mogu da nađu odgovarajuća rešenja za probleme kao što su:
• Najbolji način pružanja visokokvalitetnih usluga u zdravstvu
• Odgovarajuće regulative vezane za isporučioce zdravstvenih usluga
• Optimalnu ravnotežu između učešća privatnog i javnog sektora u finansiranju i organizovanju zdravstvene službe.
• Uključenje konzumenata i građana uopšte u određivanju prioriteta u zdravstvenoj službi uz obezbeđenje da opšti interesi nisu ugroženi zarad individualnih
Prema odluci Ministarstva zdravstva Republike Srbije, u našoj se državi od 1. januara 1995. primenjuje deseta revizija Međunarodne klasifikacije bolesti i srodnih zdravstvenih problema pa je zbog toga trebalo promeniti obrazce za primarnu i specijalističko - konzilijarnu zdravstvenu zaštitu. Propisane obrasce dužne su ispunjavati i dostavljati u propisanim rokovima sve zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici privatne prakse. Time je prestalo prikupljanje podataka o broju mesta − punktova te izdvojenom broju prvih poseta doktoru medicine. Do 1994. u delatnost opšte medicine bilo je uključeno i zdravstveno osoblje koje radi u delatnosti hitne medicinske pomoći, a od 1995. hitna medicinska pomoć prikazuje se izdvojeno. Služba zdravstvene zaštite školske dece i mladeži reorganizirana je od 1998. Liječenje školske djece obavlja se u okviru ambulanti opšte medicine, a preventivna zaštita u službama školske medicine koje su prešle u zavode za javno zdravstvo. Zbog toga je broj radnika i organizacijskih jedinica opšte medicine veći od 1998. godine. Radnici i rad službi školske medicine u javnom zdravstvu iskazuju se posebno….
Sadržaj:
Uvod 3
1 Organizacija zdravstvene zaštite 5
1.1 Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite 6
1.2 Pravo na informacije i pravo na obaveštenje 6
1.3 Pravo na samoodlučivanje i pristanak 7
1.4 Pravo na privatnost i poverljivost informacija 8
1.5 Pravo na tajnost podataka 8
1.6 Pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju 8
1.7 Pravo na prigovor i zaštitnik pacijentovih prava 8
1.8 Pravo na naknadu štete 8
2 Finansiranje zdravstvene zaštite i kontrola troškova 10
2.1 Zdravstveno osiguranje 10
Zaključak 11
Literatura 12