10-09-2010, 03:59 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
NASTAVNIK I NJEGOVE KARAKTERISTIKE
Nastavnik je osoba kojoj društvo i prosvetne vlasti priznaju da je kvalifikovana za obrazovanje i vaspitanje dece, omladine i odraslih. Kvalifikacije za ovaj posao stiču se završavanjem odgovarajućih škola za pripremanje nastavnika. Nastavnik ostvaruje društvene ciljeve i zadatke vaspitanja, pružajući učenicima teorijska i praktična znanja i umenja, formirajući kod njih pravilan pogled na svet, razvijajući njihov karakter i crte ličnosti. Da bi sve to mogao uspešno da ostvaruje, neophodno je da nastavnik ima široko i solidno opšte obrazovanje, da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove nastave i vaspitanja i da je ovladao odgovarajućim pedagoškim umenjima.
Poznato je da je nastavnik osnovni činilac uspešnosti vaspitno-obrazovnog rada. Za nastavnika se najčešće koriste izrazi: pomagač, konsultant i mentor, instruktor, životni savetnik itd. Od njegove profesionalne osposobljenosti, motivisanosti, kreativnosti i etičnosti u velikoj meri zavise kvalitet pedagoškog procesa i efikasnost vaspitno-obrazovnog rada. Značajan činilac njihove uspešnosti kao stručnjaka koji se bave izuzetno odgovornim i složenim radom je pedagoško-metodološka kultura. Brojna istraživanja pokazuju, kako u svetu, tako i kod nas, da nastavnicima nedostaje odgovarajuće pedagoško-psihološko i didaktiško-metodičko obrazovanje i umeće.
U tradicionalnoj školi osnovna obaveza nastavnika bila je da znanja učenika organizuje u logičke celine, da od njih zahteva memorisanje činjenica, ovladavanje tehnikama za njihovo usvajanje, uspešnu primenu stečenih znanja. Delatnost nastavnika se iscrpljivala u uspešnom rukovođenju procesom usvajanja znanja, unenja i navika, a njegove aktivnosti se, uglavnom, svodile na verbalne kontakte sa učenicima.
NASTAVNIK U SAVREMENOJ ŠKOLI
U razredno-časovnom sistemu koji traje od Komenskog, ne menja se formula didaktičkog trougla učenik – nastavnik – program, ali se bitno menjaju uloge svakog od činilaca. Otkrića razvojne psihologije govore da interpersonalna komunikacija traži nove pristupe učeniku, kao individui, i nov odnos nastavnika prema vaspitno-obrazovnom radu. Između nastavnika i učenika mora se razviti poverenje i saradnja. Nastavni program nužno je prilagoditi promenama u nauci i umetnosti, čiji je tempo izuzetno brz i napredan.
Na relaciji učenik – nastavnik, s jedne strane, odnosno društveni sistem - obrazovni sistem, s druge strane, javlja se mnogo značajnih pitanja o kojima ne odlučuju učenik i nastavnik, a koja bitno utiču na njihov položaj u vaspitno-obrazovnom procesu.
Nastavnik ima ispred sebe učenika kao celovitu ličnost, koju, kroz interakciju, osposobljava da uspešno funkcioniše kao organizam, kao ličnost i društveno biće. Jasno je, onda, kakvu odgovornost snosi nastavnik u ulozi dijagnostičara i terapeuta, u procesu socijalne interakcije i individualizacije ličnosti učenika...
NASTAVNIK I NJEGOVE KARAKTERISTIKE
Nastavnik je osoba kojoj društvo i prosvetne vlasti priznaju da je kvalifikovana za obrazovanje i vaspitanje dece, omladine i odraslih. Kvalifikacije za ovaj posao stiču se završavanjem odgovarajućih škola za pripremanje nastavnika. Nastavnik ostvaruje društvene ciljeve i zadatke vaspitanja, pružajući učenicima teorijska i praktična znanja i umenja, formirajući kod njih pravilan pogled na svet, razvijajući njihov karakter i crte ličnosti. Da bi sve to mogao uspešno da ostvaruje, neophodno je da nastavnik ima široko i solidno opšte obrazovanje, da poznaje psihološko-pedagoške i metodičke osnove nastave i vaspitanja i da je ovladao odgovarajućim pedagoškim umenjima.
Poznato je da je nastavnik osnovni činilac uspešnosti vaspitno-obrazovnog rada. Za nastavnika se najčešće koriste izrazi: pomagač, konsultant i mentor, instruktor, životni savetnik itd. Od njegove profesionalne osposobljenosti, motivisanosti, kreativnosti i etičnosti u velikoj meri zavise kvalitet pedagoškog procesa i efikasnost vaspitno-obrazovnog rada. Značajan činilac njihove uspešnosti kao stručnjaka koji se bave izuzetno odgovornim i složenim radom je pedagoško-metodološka kultura. Brojna istraživanja pokazuju, kako u svetu, tako i kod nas, da nastavnicima nedostaje odgovarajuće pedagoško-psihološko i didaktiško-metodičko obrazovanje i umeće.
U tradicionalnoj školi osnovna obaveza nastavnika bila je da znanja učenika organizuje u logičke celine, da od njih zahteva memorisanje činjenica, ovladavanje tehnikama za njihovo usvajanje, uspešnu primenu stečenih znanja. Delatnost nastavnika se iscrpljivala u uspešnom rukovođenju procesom usvajanja znanja, unenja i navika, a njegove aktivnosti se, uglavnom, svodile na verbalne kontakte sa učenicima.
NASTAVNIK U SAVREMENOJ ŠKOLI
U razredno-časovnom sistemu koji traje od Komenskog, ne menja se formula didaktičkog trougla učenik – nastavnik – program, ali se bitno menjaju uloge svakog od činilaca. Otkrića razvojne psihologije govore da interpersonalna komunikacija traži nove pristupe učeniku, kao individui, i nov odnos nastavnika prema vaspitno-obrazovnom radu. Između nastavnika i učenika mora se razviti poverenje i saradnja. Nastavni program nužno je prilagoditi promenama u nauci i umetnosti, čiji je tempo izuzetno brz i napredan.
Na relaciji učenik – nastavnik, s jedne strane, odnosno društveni sistem - obrazovni sistem, s druge strane, javlja se mnogo značajnih pitanja o kojima ne odlučuju učenik i nastavnik, a koja bitno utiču na njihov položaj u vaspitno-obrazovnom procesu.
Nastavnik ima ispred sebe učenika kao celovitu ličnost, koju, kroz interakciju, osposobljava da uspešno funkcioniše kao organizam, kao ličnost i društveno biće. Jasno je, onda, kakvu odgovornost snosi nastavnik u ulozi dijagnostičara i terapeuta, u procesu socijalne interakcije i individualizacije ličnosti učenika...