10-09-2010, 12:25 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Planeta Zemlja dobija energiju iz tri različita izvora: od Sunca, iz svoje unutrašnjosti i iz dalekog svemira. Dok se ova treća može uočiti samo instrumentima, a ova druga retko (ali ponekad veoma intenzivno) utiče na površinu planete, prvi izvor nas stalno i bez prestanka bombarduje energijom, i to dosta ravnomerno. Praktično sva energija, koju mi koristimo, osim nuklearne i geotermičke, potiče od Sunca. Termoelektrane, vozila, pa i životinje biljojedi koriste energiju Sunca, koju su biljke fotosintezom pretvorile u hemijsku. Vetar, koji danas sve više i više koriste kao izvor energije, postoji zbog Sunčeve energije, koja se u atmosferi pretvara u kinetičku. Sva ta energija potiče od Sunca, pa bi vajda bilo jednostavnije, da je koristimo direktno, umesto da gubimo velike postotke zbog mnogih prenosa energije iz jednog oblika u drugi.
Uvodni pojmovi
Odavno se zna, da su polovi Zemlje mnogo hladniji od ekvatora. Razlog ovome je da se energija Sunčevog zračenja mnogo slabije absorbuje, ako dolazi na površinu pod malim ili tupim uglom, umesto pod pravim. Dok ekvator prima Sunčeve zrake pod otprilike pravim uglom tokom cele godine, polovi primaju iste pod uglovima manjim od 15 °. Ovu zakonitost treba imati u vidu pri korišćenju Sunčeve energije.
Što se tiče istorije korišćenja solarne energije, već su krajem 19. veka ljudi počeli da koriste toplu vodu dobijenu iz buradi obojenih u crno. Ideja, da se Sunčevo grejanje koristi u arhitekturi je istodobna sa samom naukom.
Ako želimo da koristimo Sunčevo zračenje kao izvor energije, treba da se upoznamo sa samom zvezdom. Njen sastav je otprilike 75% vodonika i 25% helijuma. Ovo je važno znati, jer se u unutrašnjosti Sunca odvijaju termonuklearne reakcije, putem kojih se vodonik transformiše u teže elemente. Sunčeva energija potiče upravo od te reakcije, koja se zove nuklearne fuzija. Količina vodonika nam govori da ne treba da se bojimo prestanka te reakcije u skorije vreme, što nam daje eone vremena da mi sami pokušamo da pronađemo način za ostvarivanje fuzije. Temperatura Sunca je 5800 °C na površini i nekih pet miliona stepeni u centru. Prosečna udaljenost Zemlje od Sunca iznosi nekih 150 miliona kilometara, koju razdaljinu Sunčeva svetlost pređe za nešto od osam minuta. Na ovom ogromnom putu Sunčevi zraci praktično ne gube ništa od svoje energije, pošto prolaze kroz vakum. Najviše energije se gubi pri ulasku u atmosferu, gde je količina energije merena na gornjoj granici atmosfere četiri puta veća od one na površini. Zbog ovog razloga bi bilo praktično izgraditi velike solarne elektrane na putanji oko Zemlje, ali transport dobijene energije je još nerešen problem, pa se ta energija danas koristi samo za napajanje satelita i Međunarodne Svemirske Stanice...
Sadržaj
1. Uvod 3
1. 1 Uvodni pojmovi 3
2. Osnovne primene Sunčeve energije 5
2.1. Aktivna primena sunčeve energije 7
2.1.1 Fotonaponski sistemi 7
2.1.2.Solarni sistemi za grejanje i pripremu tople vode 9
2.2. Pasivna primena Sunčeve energije 12
Zaključak 14
Literatura 15
Planeta Zemlja dobija energiju iz tri različita izvora: od Sunca, iz svoje unutrašnjosti i iz dalekog svemira. Dok se ova treća može uočiti samo instrumentima, a ova druga retko (ali ponekad veoma intenzivno) utiče na površinu planete, prvi izvor nas stalno i bez prestanka bombarduje energijom, i to dosta ravnomerno. Praktično sva energija, koju mi koristimo, osim nuklearne i geotermičke, potiče od Sunca. Termoelektrane, vozila, pa i životinje biljojedi koriste energiju Sunca, koju su biljke fotosintezom pretvorile u hemijsku. Vetar, koji danas sve više i više koriste kao izvor energije, postoji zbog Sunčeve energije, koja se u atmosferi pretvara u kinetičku. Sva ta energija potiče od Sunca, pa bi vajda bilo jednostavnije, da je koristimo direktno, umesto da gubimo velike postotke zbog mnogih prenosa energije iz jednog oblika u drugi.
Uvodni pojmovi
Odavno se zna, da su polovi Zemlje mnogo hladniji od ekvatora. Razlog ovome je da se energija Sunčevog zračenja mnogo slabije absorbuje, ako dolazi na površinu pod malim ili tupim uglom, umesto pod pravim. Dok ekvator prima Sunčeve zrake pod otprilike pravim uglom tokom cele godine, polovi primaju iste pod uglovima manjim od 15 °. Ovu zakonitost treba imati u vidu pri korišćenju Sunčeve energije.
Što se tiče istorije korišćenja solarne energije, već su krajem 19. veka ljudi počeli da koriste toplu vodu dobijenu iz buradi obojenih u crno. Ideja, da se Sunčevo grejanje koristi u arhitekturi je istodobna sa samom naukom.
Ako želimo da koristimo Sunčevo zračenje kao izvor energije, treba da se upoznamo sa samom zvezdom. Njen sastav je otprilike 75% vodonika i 25% helijuma. Ovo je važno znati, jer se u unutrašnjosti Sunca odvijaju termonuklearne reakcije, putem kojih se vodonik transformiše u teže elemente. Sunčeva energija potiče upravo od te reakcije, koja se zove nuklearne fuzija. Količina vodonika nam govori da ne treba da se bojimo prestanka te reakcije u skorije vreme, što nam daje eone vremena da mi sami pokušamo da pronađemo način za ostvarivanje fuzije. Temperatura Sunca je 5800 °C na površini i nekih pet miliona stepeni u centru. Prosečna udaljenost Zemlje od Sunca iznosi nekih 150 miliona kilometara, koju razdaljinu Sunčeva svetlost pređe za nešto od osam minuta. Na ovom ogromnom putu Sunčevi zraci praktično ne gube ništa od svoje energije, pošto prolaze kroz vakum. Najviše energije se gubi pri ulasku u atmosferu, gde je količina energije merena na gornjoj granici atmosfere četiri puta veća od one na površini. Zbog ovog razloga bi bilo praktično izgraditi velike solarne elektrane na putanji oko Zemlje, ali transport dobijene energije je još nerešen problem, pa se ta energija danas koristi samo za napajanje satelita i Međunarodne Svemirske Stanice...
Sadržaj
1. Uvod 3
1. 1 Uvodni pojmovi 3
2. Osnovne primene Sunčeve energije 5
2.1. Aktivna primena sunčeve energije 7
2.1.1 Fotonaponski sistemi 7
2.1.2.Solarni sistemi za grejanje i pripremu tople vode 9
2.2. Pasivna primena Sunčeve energije 12
Zaključak 14
Literatura 15