10-09-2010, 12:24 AM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Organizacije su formalne grupe ljudi koji imaju jedan ili više zajedničkih ciljeva i raspolažu određenim sredstvima i resursima. Mogu biti uspostavljene od strane države, privatnih lica ili grupa građana iz čega, uz različite načine finansiranja, potiče podela na tri sektora - javni, privatni i civilno društvo. U smislu cilja, organizacije se dele na one sa ciljem da kreiraju određene usluge i ostvare profit (fabrike, poslovne kompanije, korporacije...), kako bi ostvarivale određenu funkciju (vlast, politika, interesne grupe, sindikati, partije) i na organizacije koje za cilj imaju brigu o pojedincima ili prihvatljiv i poželjan uticaj na promenu ljudi i društvene klime i najčešće su neprofitne (NVO, škole, bolnice, univerziteti, zatvori).
Sa aspekta ekonomije, organizacija je akt organizovanja poslovnih aktivnosti, i aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem.
Klasična teorija organizacije je u isto vreme i prva škola i prvi poznati sistemski pristup proučavanju problematike iz ovog domena. Ova škola je nastala kao rezultat saznanja do kojih su o teoriji organizacije došli Anri Fajo, Fredrik Tejlor, Maks Veber i njihovi brojni sledbenici...
Fajolizam
Henri Fajol (fr. Henri Fayol, 1841. - 1925.) smatra se tvorcem klasične organizacione teorije. On teoriju organizacije i upravljanja definiše kao kolekciju principa, pravila, metoda i procedura koji su nastali i provereni kroz opšte iskustvo.
Fajol je među prvima razradio funkcionalni princip organizovanja i istakao menadžment kao jednu od značajnih aktivnosti u preduzeću.
Svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu stečenom u jednom preduzeću, za koje je radio čitav život.
Fajol je menadžment (upravljanje) opisao kao predviđanje, planiranje (zamišljanje), naređivanje, priređivanje, nadgledanje u toku dostizanja ciljava preduzeća. U tom smislu, on je utvrdio šest ključnih preduzetničkih aktivnosti:
• tehničke (proizvodnja),
• komercijalne (kupoprodaja),
• finansijske (kapital),
• obezbeđenje (čuvanje imovine),
• računovodstvene, i
• menadžerske.
Postavio je i 14 opštih načela upravljanja:
1. Radne divizije - odnosi se na specijalizaciju i podelu rada
2. Autoritet - obuhvata moć da se daju naređenja i da se utiče na druge
3. Disciplina - podrazumeva disciplinu unutar organizacije i njenih članova
4. Jedinstvo komandovanja - zaposleni mogu dobijati naređenja samo od jednog pretpostavljenog
5. Jedinstvo usmerenosti - zajednička grupa aktivnosti u okviru jednog plana ima isti cilj
6. Podređenost pojedinačnih interesa opštim interesima - eliminisanje sebičnosti, arogancije, ličnih ambicija
7. Nagrađivanje prema radu - davanje ne samo plata, već i bonusa i različitih benificija
8. Centralizacija ili decentralizacija - pitanje proporcije u deljenju autoriteta
9. Hijerarhija autoriteta - rangiranje autoriteta od najviših u organizaciji do najnižih
10. Poredak - Red - obezbeđuje da se stvari nalaze na svom mestu
11. Pravičnost - fer i pošten odnos između zaposlenih u organizaciji
12. Stabilnost položaja zaposlenih - planiranje kadrova
13. Inicijativa - podsticanje pojedinaca da daju pun doprinos organizaciji
14. Duh zajedništva - obezbeđivanje harmonije unutar organizacije ...
Organizacije su formalne grupe ljudi koji imaju jedan ili više zajedničkih ciljeva i raspolažu određenim sredstvima i resursima. Mogu biti uspostavljene od strane države, privatnih lica ili grupa građana iz čega, uz različite načine finansiranja, potiče podela na tri sektora - javni, privatni i civilno društvo. U smislu cilja, organizacije se dele na one sa ciljem da kreiraju određene usluge i ostvare profit (fabrike, poslovne kompanije, korporacije...), kako bi ostvarivale određenu funkciju (vlast, politika, interesne grupe, sindikati, partije) i na organizacije koje za cilj imaju brigu o pojedincima ili prihvatljiv i poželjan uticaj na promenu ljudi i društvene klime i najčešće su neprofitne (NVO, škole, bolnice, univerziteti, zatvori).
Sa aspekta ekonomije, organizacija je akt organizovanja poslovnih aktivnosti, i aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem.
Klasična teorija organizacije je u isto vreme i prva škola i prvi poznati sistemski pristup proučavanju problematike iz ovog domena. Ova škola je nastala kao rezultat saznanja do kojih su o teoriji organizacije došli Anri Fajo, Fredrik Tejlor, Maks Veber i njihovi brojni sledbenici...
Fajolizam
Henri Fajol (fr. Henri Fayol, 1841. - 1925.) smatra se tvorcem klasične organizacione teorije. On teoriju organizacije i upravljanja definiše kao kolekciju principa, pravila, metoda i procedura koji su nastali i provereni kroz opšte iskustvo.
Fajol je među prvima razradio funkcionalni princip organizovanja i istakao menadžment kao jednu od značajnih aktivnosti u preduzeću.
Svoju teoriju zasnovao je na ogromnom iskustvu stečenom u jednom preduzeću, za koje je radio čitav život.
Fajol je menadžment (upravljanje) opisao kao predviđanje, planiranje (zamišljanje), naređivanje, priređivanje, nadgledanje u toku dostizanja ciljava preduzeća. U tom smislu, on je utvrdio šest ključnih preduzetničkih aktivnosti:
• tehničke (proizvodnja),
• komercijalne (kupoprodaja),
• finansijske (kapital),
• obezbeđenje (čuvanje imovine),
• računovodstvene, i
• menadžerske.
Postavio je i 14 opštih načela upravljanja:
1. Radne divizije - odnosi se na specijalizaciju i podelu rada
2. Autoritet - obuhvata moć da se daju naređenja i da se utiče na druge
3. Disciplina - podrazumeva disciplinu unutar organizacije i njenih članova
4. Jedinstvo komandovanja - zaposleni mogu dobijati naređenja samo od jednog pretpostavljenog
5. Jedinstvo usmerenosti - zajednička grupa aktivnosti u okviru jednog plana ima isti cilj
6. Podređenost pojedinačnih interesa opštim interesima - eliminisanje sebičnosti, arogancije, ličnih ambicija
7. Nagrađivanje prema radu - davanje ne samo plata, već i bonusa i različitih benificija
8. Centralizacija ili decentralizacija - pitanje proporcije u deljenju autoriteta
9. Hijerarhija autoriteta - rangiranje autoriteta od najviših u organizaciji do najnižih
10. Poredak - Red - obezbeđuje da se stvari nalaze na svom mestu
11. Pravičnost - fer i pošten odnos između zaposlenih u organizaciji
12. Stabilnost položaja zaposlenih - planiranje kadrova
13. Inicijativa - podsticanje pojedinaca da daju pun doprinos organizaciji
14. Duh zajedništva - obezbeđivanje harmonije unutar organizacije ...