09-09-2010, 08:56 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
Religija je društvena pojava koja podleže određenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Moze se definisati i kao duhovna povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bicem, odnosno Bogom. Religija predstavlja oblik društvene svesti u kome se prirodne i društvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne od coveka, prirode i istorije. Svaka religija podrazumeva više ili manje jednostavno ucenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojeceg. Rec “religija” prvi je upotrebio hriscanski filozof Laktancije. On termin “religija” (religio) izvodi od “religare” što znaci: “ponovo pricvrstiti, povezati coveka sa bogom”. Svaka religija pretpostvalja duhovnu povezanost jedne zajednice ljudi ili nekog pojedinca i zamišljenog ”natprirodnog” ili “mocnog bica”. Za religiju je karakteristicno da covek uz pomoc molitve ili magijskih prakticnih radnji, zahteva pomoc i blagostanje, milost. Za uzvrat, covek svojim “bogovima”, “višim silama” ili “duhovima” prinosi borojne zrtve. Izmedju coveka i ostalih bica na zemlji, biljaka i zivotinja, postoje velike telesne, ali jos vece duhovne razlike. Jedna od razlika, i to svakako najveca, jeste religija. Ma koliko ispitivali duhovni zivot zivotinja u njemu nikada necemo naci ni najbledeg traga religije, niti necega sto bi licilo na religiju. O biljkama da i ne govorimo. Nema sumnje da je covek jedino religiozno bice na Zemlji. Postoje razlicita gledišta o nastanku religije: religija je bozanskog porekla i kao takva je urodjena ljudima, religija se stvara iz straha i neznanja, religija se pojavila kao posledica postojanja obmana i prevara ljudi od strane sveštenika i da je religija društvena i istorijska pojava. Religija postaje opijum naroda, cija je idejna, ideološka i teorijska svrha fiktivno zadovoljavanje covekove potrebe za pomirenjem sa svetom kome je on neslobodno i otudjeno bice. U toku istorije covecanstva religija se javljala u mnogobrojnim i veoma razlicitim oblicima. Sve religije mozemo podeliti na: a) prirodne religije b) univerzalne religije (politeizam i monoteizam)...
SADRŽAJ
1. Uvod
2. Prirodne religije; religija preistorijskog čoveka
3. Tabu i totem
4. Totemizam
5. Fetišizam
6. Naturizam
7. Animizam
8. Zaključak
Religija je društvena pojava koja podleže određenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja. Moze se definisati i kao duhovna povezanost jedne grupe ljudi sa nekim višim, svetim bicem, odnosno Bogom. Religija predstavlja oblik društvene svesti u kome se prirodne i društvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne od coveka, prirode i istorije. Svaka religija podrazumeva više ili manje jednostavno ucenje koje se odnosi na suštinu, svrhu i poreklo svega postojeceg. Rec “religija” prvi je upotrebio hriscanski filozof Laktancije. On termin “religija” (religio) izvodi od “religare” što znaci: “ponovo pricvrstiti, povezati coveka sa bogom”. Svaka religija pretpostvalja duhovnu povezanost jedne zajednice ljudi ili nekog pojedinca i zamišljenog ”natprirodnog” ili “mocnog bica”. Za religiju je karakteristicno da covek uz pomoc molitve ili magijskih prakticnih radnji, zahteva pomoc i blagostanje, milost. Za uzvrat, covek svojim “bogovima”, “višim silama” ili “duhovima” prinosi borojne zrtve. Izmedju coveka i ostalih bica na zemlji, biljaka i zivotinja, postoje velike telesne, ali jos vece duhovne razlike. Jedna od razlika, i to svakako najveca, jeste religija. Ma koliko ispitivali duhovni zivot zivotinja u njemu nikada necemo naci ni najbledeg traga religije, niti necega sto bi licilo na religiju. O biljkama da i ne govorimo. Nema sumnje da je covek jedino religiozno bice na Zemlji. Postoje razlicita gledišta o nastanku religije: religija je bozanskog porekla i kao takva je urodjena ljudima, religija se stvara iz straha i neznanja, religija se pojavila kao posledica postojanja obmana i prevara ljudi od strane sveštenika i da je religija društvena i istorijska pojava. Religija postaje opijum naroda, cija je idejna, ideološka i teorijska svrha fiktivno zadovoljavanje covekove potrebe za pomirenjem sa svetom kome je on neslobodno i otudjeno bice. U toku istorije covecanstva religija se javljala u mnogobrojnim i veoma razlicitim oblicima. Sve religije mozemo podeliti na: a) prirodne religije b) univerzalne religije (politeizam i monoteizam)...
SADRŽAJ
1. Uvod
2. Prirodne religije; religija preistorijskog čoveka
3. Tabu i totem
4. Totemizam
5. Fetišizam
6. Naturizam
7. Animizam
8. Zaključak