09-09-2010, 06:14 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.
УВОД
Пожари и експлозије, као физичко - хемијски процеси неконтролисаног сагоревања горивог материјала представљају велику опасност за људе и материјална добра. Разлог је у томе што се у овим погонима ради са материјалима од којих је већина запаљива, при чему многи сагоревају и у виду експлозије. Обзиром да су узроци пожара и експлозија најчешће: нехат, непажња, немаран однос и намерно изазивање, врло је значајно превентивно деловање које тражи практичну и теоретску обуку запослених. У производним погонима и складиштима налазе се велике количине разних запаљивих материја у облику сировина, полупроизвода, готових производа, машина, горива, мазива итд. Присуство ових материја утиче на карактер ширења пожара, избор средстава за гашење и ангажовање опреме и људства. Обзиром на комплексност теме, а ради њене практичности, тежиште ћу дати на прехрамбену индустрију „Бамби“ из Пожаревца коју смо, у склопу наставе и обишли.
1. ОПАСНОСТИ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА
1.1. ПОЖАРИ
Идентификација извора опасности је први корак при одређивању зона опасности. Извор опасности је место које садржи запаљиве и експлозивне материје или место из кога оне излазе. Под запаљивим и експлозивним материјама сматрају се оне материје које граде запаљиве и експлозивне гасо, паро или прашино-ваздушне смеше које у смеши са ваздухом и уз присуство извора паљења могу довести до пожара и експлозије.
Настали пожари у погонима прехрамбене индустрије (нпр „Бамби“), уколико се не спрече на почетку, врло се брзо шире. Из тог разлога сви производни погони и складишни простори морају бити снабдевени потребним бројем апарата за гашење почетних пожара. Подразумева се обука људства за деловање превентивним, а у случају потребе и репресивним мерама.
Погони, такође, морају поседовати и одговарајућу хидрантску мрежу са довољним бројем хидраната (Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара (СЛ СРЈ 41/93) и инсталиране стабилне системе за дојаву и гашење пожара (Правилник о техничким нормативима за стабилне инсталације за дојаву пожара (СЛ СРЈ 87/93).
Према одредбама стандарда СРПС Н.С8.850, угрожен простор од смеше прашина са ваздухом делимо на:
•Зону 11, вишег степена запрашености (простор у коме се налази или повремено очекује запрашеност већа од 20% концентрације унапред одређене доње границе експлозивности - ДГЕ),
•Зону 12, нижег степена запрашености (простор у коме концентрација прашине у атмосфери не прелази границу зоне 11, или се прашина појављује само у наталожном облику, а у атмосфери се може појавити само ако посебним утицајем дође до мешања прашине са атмосфером).
1.2. ЕКСПЛОЗИЈЕ
Под експлозијом се подразумева процес сагоревања лако горивих материја великом брзином – експлозивним сагоревањем које доводи до наглог повишења температуре и притиска. До експлозије може доћи испуњавањем основних и додатних услова.
Основни услови „експлозивног троугла“ су присуство:
•Запаљиве и експлозивне материје,
•Оксидатора (кисеоника), и
•Извора паљења
Као додатни услов, поред међусобног контакта наведених компонената, неопходно је остварити и одговарајући квантитативни однос у смеши запаљиве компоненте и оксидатора који мора бити унутар интервала запаљивости / експлозивности, тј. доње границе експлозивности (ДГЕ) и горње границе експлозивности (ГГЕ). Одсуством само једне од наведених компоненти искључује се могућност настајања експлозије, на основу које чињенице се заснивају и мере заштите од пожара и експлозија.
Према начину настајања и времену трајања експлозивних смеша, извори опасности су:
•Трајни - извори који трајно садрже или испуштају експлозивну смешу,
•Примарни – извори који повремено, при нормалном раду, садрже или испуштају експлозивну смешу, и
•Секундарни – извори који само у ванредним околностима тј. у случају квара на постројењу или погрешно вођеног технолошког процеса испуштају експлозивну смешу у околни простор.
1.3. ИЗВОРИ ПАЉЕЊА – УЗРОЦИ ПОЖАРА
Извори који могу довести до паљења експлозивних смеша у пракси могу бити различити. Најчешћи извори паљења су електрични уређаји за осветљење, као и други електрични уређаји и инсталације, затим несмотрено коришћење апарата са отвореним пламеном, статички електрицитет итд. До паљења може доћи у три случаја:
У првом случају, када је извор паљења загрејан до температуре од 400С, пале се само честице које су са њим у контакту, тако да је топлота ослобођена њиховим сагоревањем мала и недовољна за паљење других честица. Процес се прекида настанком искре.
1.У другом случају, када је извор паљења загрејан до температуре од 600С, пале се честице прашине које су у његовом ближем окружењу, тако да је топлота ослобођена њиховим сагоревањем довољна да запали суседне честице, али не и за самостално настављање процеса.
УВОД
Пожари и експлозије, као физичко - хемијски процеси неконтролисаног сагоревања горивог материјала представљају велику опасност за људе и материјална добра. Разлог је у томе што се у овим погонима ради са материјалима од којих је већина запаљива, при чему многи сагоревају и у виду експлозије. Обзиром да су узроци пожара и експлозија најчешће: нехат, непажња, немаран однос и намерно изазивање, врло је значајно превентивно деловање које тражи практичну и теоретску обуку запослених. У производним погонима и складиштима налазе се велике количине разних запаљивих материја у облику сировина, полупроизвода, готових производа, машина, горива, мазива итд. Присуство ових материја утиче на карактер ширења пожара, избор средстава за гашење и ангажовање опреме и људства. Обзиром на комплексност теме, а ради њене практичности, тежиште ћу дати на прехрамбену индустрију „Бамби“ из Пожаревца коју смо, у склопу наставе и обишли.
1. ОПАСНОСТИ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА
1.1. ПОЖАРИ
Идентификација извора опасности је први корак при одређивању зона опасности. Извор опасности је место које садржи запаљиве и експлозивне материје или место из кога оне излазе. Под запаљивим и експлозивним материјама сматрају се оне материје које граде запаљиве и експлозивне гасо, паро или прашино-ваздушне смеше које у смеши са ваздухом и уз присуство извора паљења могу довести до пожара и експлозије.
Настали пожари у погонима прехрамбене индустрије (нпр „Бамби“), уколико се не спрече на почетку, врло се брзо шире. Из тог разлога сви производни погони и складишни простори морају бити снабдевени потребним бројем апарата за гашење почетних пожара. Подразумева се обука људства за деловање превентивним, а у случају потребе и репресивним мерама.
Погони, такође, морају поседовати и одговарајућу хидрантску мрежу са довољним бројем хидраната (Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара (СЛ СРЈ 41/93) и инсталиране стабилне системе за дојаву и гашење пожара (Правилник о техничким нормативима за стабилне инсталације за дојаву пожара (СЛ СРЈ 87/93).
Према одредбама стандарда СРПС Н.С8.850, угрожен простор од смеше прашина са ваздухом делимо на:
•Зону 11, вишег степена запрашености (простор у коме се налази или повремено очекује запрашеност већа од 20% концентрације унапред одређене доње границе експлозивности - ДГЕ),
•Зону 12, нижег степена запрашености (простор у коме концентрација прашине у атмосфери не прелази границу зоне 11, или се прашина појављује само у наталожном облику, а у атмосфери се може појавити само ако посебним утицајем дође до мешања прашине са атмосфером).
1.2. ЕКСПЛОЗИЈЕ
Под експлозијом се подразумева процес сагоревања лако горивих материја великом брзином – експлозивним сагоревањем које доводи до наглог повишења температуре и притиска. До експлозије може доћи испуњавањем основних и додатних услова.
Основни услови „експлозивног троугла“ су присуство:
•Запаљиве и експлозивне материје,
•Оксидатора (кисеоника), и
•Извора паљења
Као додатни услов, поред међусобног контакта наведених компонената, неопходно је остварити и одговарајући квантитативни однос у смеши запаљиве компоненте и оксидатора који мора бити унутар интервала запаљивости / експлозивности, тј. доње границе експлозивности (ДГЕ) и горње границе експлозивности (ГГЕ). Одсуством само једне од наведених компоненти искључује се могућност настајања експлозије, на основу које чињенице се заснивају и мере заштите од пожара и експлозија.
Према начину настајања и времену трајања експлозивних смеша, извори опасности су:
•Трајни - извори који трајно садрже или испуштају експлозивну смешу,
•Примарни – извори који повремено, при нормалном раду, садрже или испуштају експлозивну смешу, и
•Секундарни – извори који само у ванредним околностима тј. у случају квара на постројењу или погрешно вођеног технолошког процеса испуштају експлозивну смешу у околни простор.
1.3. ИЗВОРИ ПАЉЕЊА – УЗРОЦИ ПОЖАРА
Извори који могу довести до паљења експлозивних смеша у пракси могу бити различити. Најчешћи извори паљења су електрични уређаји за осветљење, као и други електрични уређаји и инсталације, затим несмотрено коришћење апарата са отвореним пламеном, статички електрицитет итд. До паљења може доћи у три случаја:
У првом случају, када је извор паљења загрејан до температуре од 400С, пале се само честице које су са њим у контакту, тако да је топлота ослобођена њиховим сагоревањем мала и недовољна за паљење других честица. Процес се прекида настанком искре.
1.У другом случају, када је извор паљења загрејан до температуре од 600С, пале се честице прашине које су у његовом ближем окружењу, тако да је топлота ослобођена њиховим сагоревањем довољна да запали суседне честице, али не и за самостално настављање процеса.