09-09-2010, 03:43 PM
Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz menadžmenta.
NASTANAK I RAZVOJ NOVOSADSKOG SAJMA
Na temeljima futoških i novosadskih vašara i zanatskih izložbi iz 19.veka, godine 1923. održana je prva Poljoprivredna izložba.
Posle više uspešnih izložbi, 1929. godine osniva se Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka u Novom Sadu. Već sledeće, 1930. godine od 27. septembra do 6. oktobra održan je Sajam uzoraka koji je imao međunarodni i opšti industrijski karakte. Na ovoj priredbi se okupilo 300 izlagača.
Prvi međunarodni poljoprivredni sajam i Izložba priplodne stoke održani su u Novom Sadu od 14. do 18. marta 1931. godine. Te događaje je videlo 15.000 posetilaca.
Prvobitna lokacija Sajma je bila u Šumadijskoj ulici, ali se već tada tražilo povoljnije mesto, pa je 1940. godine Deseti međunarodni poljoprivredni sajam održan na novom sajmištu u današnjoj Hajduk-Veljkovoj ulici. Ova lokacija je za generacije Novosađana bila i do danas ostala sajmište. Sajamski eksponati su se još od prvih godina ocenjivali i nagrađivali peharima, medaljama i diplomama a Novosadski sajam je još pre Drugog svetskog rata priređivao izložbe i van Novog Sada u Mladenovcu, a 1940. i u Nišu.
Posle Drugog svetskog rata, 1948, 1949. i 1951. godine održavaju se Zemaljske poljoprivredne izložbe. Veliki uspon Novosadski sajam doživljava 1953. godine kada počinje da se u proleće održava Sajam industrije i zanatstva a u jesen Poljoprivredno-industrijski sajam, gde je već te prve godine bilo 643 domaća i 67 stranih izlagača iz osam zemalja, dok je eksponate videlo čak 80.000 posetilaca.
Na jubilarnom 25. poljoprivrednom sajmu, u jesen 1957. godine, bilo je 2.074 izlagača, od kojih je 271 došao iz 15 zemalja. Takav sajam postaje institucija po sebi i Novosadski sajam je 1958. godine primljen u Uniju međunarodnih sajmova na kongresu u Solunu, koji je održan u oktobru te godine. Prvi sajam pod okriljem svetske sajamske porodice održan je 1959. godine.
Posle toga toliko raste ugled Novosadskog sajma i tako se povećava broj izlagača da su u jesen 1964. godine održana dva nova sajma - Sajam povrća, voća i prerađevina i Sajam lova i ribolova. Za njima slede 1977. godine Međunarodni sajam industrije i opreme za proizvodnju i preradu žita i proizvoda od žita "Hleb", a 1979. godine - Međunarodni sajam građevinarstva, keramike i opreme, 1980. - Međunarodni sajam vodoprivrede "Voda" i 1984. Sajam male privrede koji je danas poznat po svom drugom imenu - Sajam preduzetništva.
Novosadski sajam 1990. godine postaje deoničarsko društvo u mešovitoj svojini i tada počinje nova etapa u njegovom razvoju. Tako je već od 1992. godine broj priredbi povećan sa dvadesetak novih, i novom poslovnom orijentacijom.
Akcionarsko društvo Novosadski sajam je vodeća sajamska kuća u Srbiji i Crnoj Gori. Bavi se priređivanjem sajmova i izložbi, trgovinom na veliko i malo, spoljnom trgovinom, marketinškim uslugama, skladištenjem robe, turizmom i ugostiteljstvom.
Površina sajmišta je 300.000 kvadratnih metara izložbenog prostora, od čega je 48.000 kvadrata površina paviljona.
Tokom 2007 godine u halama Novosadskog Sajma održano je 28 priredbi u 12 termina.Nastupilo je više od pet hiljada izlagača iz 60 zemalja, događanja na Sajmu pratilo je 1700 akreditovanih novinara a priredbu je videlo više od 1.100.000 posetilaca iz zemlje i okruženja.
Master centar se prostire na 31000 metara kvadratnih najkvalitetnijeg opremljenog prostora za savremeni nastup i održavanje Kongresnih aktivnosti.Čine ga Sajamska hala, Kongresni centar, maxsimalnog kapaciteta za 1300 osoba, multifunkcionalna aula, ugostiteljski deo i Biznis centar, s više od 150 poslovnih prostora.
Najveća priredba Novosadskog sajma je Međunarodni poljoprivredni sajam na kojem godišnje učestvuje 2.000 izlagača iz Srbije i Crne Gore i 60 zemalja sveta. Osim Poljoprivrednog, u članstvu UFI-ja su i Međunarodni jesenji sajam i Međunarodni sajam lova, ribolova, sporta i lovnog turizma LORIST.
Pored ugleda ova tri najveća i najstarija sajma, koji su članovi Međunarodne asocijacije sajamske industrije UFI, Novosadski sajam se poslednjih godina nameće i širokom paletom novih, 20-ak specijalizovanih priredbi (elektronika, medicina, nameštaj, knjige, grafika, umetnost, zlatarstvo, alatne mašine, lepota i zdravlje).
STICANJE MEĐUNARODNOG ZNAČAJA
1957. godine odobren je program za izgradnju novog sajmišta. 27. februara iste godine Savezno izvršno veće donelo je odluku da se Međunarodni poljoprivredni sajam uvrsti u sajmove međunarodnog i opštejugoslovenskog značaja. Krajem 1957. godine je odlučeno da se ovaj sajam ubuduće održava u proleće.
SADRŽAJ
1.ISTORIJAT PREDUZEĆA 2
1.1. NASTANAK I RAZVOJ NOVOSADSKOG SAJMA 2
1.2. STICANJE MEĐUNARODNOG ZNAČAJA 3
1.3. KAPACITET I OBIM PROIZVODNJE 3
1.3.1. Ostale usluge, servisi na Sajmu 4
1.4. KVALIFIKACIONA STRUKTURA 4
1.4.1. Vlasnička struktura 4
1.4.2. Organizaciona struktura 5
2.PROCES STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA 6
2.1.ANALIZA SREDINE 6
2.1.1. SWOT analiza 6
2.2. USMERAVANJE ORGANIZACIJE:VIZIJA, MISIJA I CILJEVI 9
2.3. FORMULISANJE STRATEGIJE 10
2.3.1. Opis i analiza problema 11
2.3.2. Predlog mogućih rešenja 12
2.3.3.Predvidjanje budućih stanja 12
2.4. IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE 13
2.5. STRATEGIJSKA KONTROLA 14
3. ORGANIZACIJA KOJA UČI 15
4. ZAKLJUČAK 16
LITERATURA: 17
NASTANAK I RAZVOJ NOVOSADSKOG SAJMA
Na temeljima futoških i novosadskih vašara i zanatskih izložbi iz 19.veka, godine 1923. održana je prva Poljoprivredna izložba.
Posle više uspešnih izložbi, 1929. godine osniva se Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka u Novom Sadu. Već sledeće, 1930. godine od 27. septembra do 6. oktobra održan je Sajam uzoraka koji je imao međunarodni i opšti industrijski karakte. Na ovoj priredbi se okupilo 300 izlagača.
Prvi međunarodni poljoprivredni sajam i Izložba priplodne stoke održani su u Novom Sadu od 14. do 18. marta 1931. godine. Te događaje je videlo 15.000 posetilaca.
Prvobitna lokacija Sajma je bila u Šumadijskoj ulici, ali se već tada tražilo povoljnije mesto, pa je 1940. godine Deseti međunarodni poljoprivredni sajam održan na novom sajmištu u današnjoj Hajduk-Veljkovoj ulici. Ova lokacija je za generacije Novosađana bila i do danas ostala sajmište. Sajamski eksponati su se još od prvih godina ocenjivali i nagrađivali peharima, medaljama i diplomama a Novosadski sajam je još pre Drugog svetskog rata priređivao izložbe i van Novog Sada u Mladenovcu, a 1940. i u Nišu.
Posle Drugog svetskog rata, 1948, 1949. i 1951. godine održavaju se Zemaljske poljoprivredne izložbe. Veliki uspon Novosadski sajam doživljava 1953. godine kada počinje da se u proleće održava Sajam industrije i zanatstva a u jesen Poljoprivredno-industrijski sajam, gde je već te prve godine bilo 643 domaća i 67 stranih izlagača iz osam zemalja, dok je eksponate videlo čak 80.000 posetilaca.
Na jubilarnom 25. poljoprivrednom sajmu, u jesen 1957. godine, bilo je 2.074 izlagača, od kojih je 271 došao iz 15 zemalja. Takav sajam postaje institucija po sebi i Novosadski sajam je 1958. godine primljen u Uniju međunarodnih sajmova na kongresu u Solunu, koji je održan u oktobru te godine. Prvi sajam pod okriljem svetske sajamske porodice održan je 1959. godine.
Posle toga toliko raste ugled Novosadskog sajma i tako se povećava broj izlagača da su u jesen 1964. godine održana dva nova sajma - Sajam povrća, voća i prerađevina i Sajam lova i ribolova. Za njima slede 1977. godine Međunarodni sajam industrije i opreme za proizvodnju i preradu žita i proizvoda od žita "Hleb", a 1979. godine - Međunarodni sajam građevinarstva, keramike i opreme, 1980. - Međunarodni sajam vodoprivrede "Voda" i 1984. Sajam male privrede koji je danas poznat po svom drugom imenu - Sajam preduzetništva.
Novosadski sajam 1990. godine postaje deoničarsko društvo u mešovitoj svojini i tada počinje nova etapa u njegovom razvoju. Tako je već od 1992. godine broj priredbi povećan sa dvadesetak novih, i novom poslovnom orijentacijom.
Akcionarsko društvo Novosadski sajam je vodeća sajamska kuća u Srbiji i Crnoj Gori. Bavi se priređivanjem sajmova i izložbi, trgovinom na veliko i malo, spoljnom trgovinom, marketinškim uslugama, skladištenjem robe, turizmom i ugostiteljstvom.
Površina sajmišta je 300.000 kvadratnih metara izložbenog prostora, od čega je 48.000 kvadrata površina paviljona.
Tokom 2007 godine u halama Novosadskog Sajma održano je 28 priredbi u 12 termina.Nastupilo je više od pet hiljada izlagača iz 60 zemalja, događanja na Sajmu pratilo je 1700 akreditovanih novinara a priredbu je videlo više od 1.100.000 posetilaca iz zemlje i okruženja.
Master centar se prostire na 31000 metara kvadratnih najkvalitetnijeg opremljenog prostora za savremeni nastup i održavanje Kongresnih aktivnosti.Čine ga Sajamska hala, Kongresni centar, maxsimalnog kapaciteta za 1300 osoba, multifunkcionalna aula, ugostiteljski deo i Biznis centar, s više od 150 poslovnih prostora.
Najveća priredba Novosadskog sajma je Međunarodni poljoprivredni sajam na kojem godišnje učestvuje 2.000 izlagača iz Srbije i Crne Gore i 60 zemalja sveta. Osim Poljoprivrednog, u članstvu UFI-ja su i Međunarodni jesenji sajam i Međunarodni sajam lova, ribolova, sporta i lovnog turizma LORIST.
Pored ugleda ova tri najveća i najstarija sajma, koji su članovi Međunarodne asocijacije sajamske industrije UFI, Novosadski sajam se poslednjih godina nameće i širokom paletom novih, 20-ak specijalizovanih priredbi (elektronika, medicina, nameštaj, knjige, grafika, umetnost, zlatarstvo, alatne mašine, lepota i zdravlje).
STICANJE MEĐUNARODNOG ZNAČAJA
1957. godine odobren je program za izgradnju novog sajmišta. 27. februara iste godine Savezno izvršno veće donelo je odluku da se Međunarodni poljoprivredni sajam uvrsti u sajmove međunarodnog i opštejugoslovenskog značaja. Krajem 1957. godine je odlučeno da se ovaj sajam ubuduće održava u proleće.
SADRŽAJ
1.ISTORIJAT PREDUZEĆA 2
1.1. NASTANAK I RAZVOJ NOVOSADSKOG SAJMA 2
1.2. STICANJE MEĐUNARODNOG ZNAČAJA 3
1.3. KAPACITET I OBIM PROIZVODNJE 3
1.3.1. Ostale usluge, servisi na Sajmu 4
1.4. KVALIFIKACIONA STRUKTURA 4
1.4.1. Vlasnička struktura 4
1.4.2. Organizaciona struktura 5
2.PROCES STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA 6
2.1.ANALIZA SREDINE 6
2.1.1. SWOT analiza 6
2.2. USMERAVANJE ORGANIZACIJE:VIZIJA, MISIJA I CILJEVI 9
2.3. FORMULISANJE STRATEGIJE 10
2.3.1. Opis i analiza problema 11
2.3.2. Predlog mogućih rešenja 12
2.3.3.Predvidjanje budućih stanja 12
2.4. IMPLEMENTACIJA STRATEGIJE 13
2.5. STRATEGIJSKA KONTROLA 14
3. ORGANIZACIJA KOJA UČI 15
4. ZAKLJUČAK 16
LITERATURA: 17