Zoologija - adaptacije

ADAPTACIJE KOJE OMOGUĆAVAJU PRODUZETAK
VRSTE


Uvod

Sva živa bića na ovom svetu imaju jedan veoma bitan zajednički cilj. Taj cilj je da za sobom ostave sto veci broj potomaka koji će nositi njihove gene i omogućiti postojanje njihove vrste na ovoj planeti. Da bi ostvarili ovaj cilj svi su pribegli jednom istom procesu koji nazivamo razmnozavanje (ili još univerzalnije reprodukcija) .
Ipak, svaka vrsta se u ovom procesu snalazi na sebi svojstven način. U želji da njihovo potomstvo bude što veće, svako je razvio svoju taktiku i svoj mehanizam razmnožavanja. Polazeći od najsitnijih kao sto su jednoćelijski Protista, pa do onih najkrupnijih kao sto su odredjene vrste sisara;pronaći ćemo najrazličitije adaptacije koje omogućuju produzetak vrste. U toku duge evolucije života na Zemlji, svaka vrsta se prilagodjavala uslovima sredine u kojoj ostavljaju svoje potomstvo. Od stepena njihove prilagodjenosti zavisi i njihov uspeh u ostavljanju što većeg broja mladih jedinki.
Ove adaptacije se ogledaju kako u raznim tipovima reprodukcije, razlicitoj gradji reproduktivnog sistema, u različitom odnosu odraslih jedinki prema svojim mladima, kao i u medjusobnom odnosu partnera kada je u pitanju polno razmnožavanje. Uslovi u zivotnoj sredini takodje bitno odredjuju vreme reprodukcije.


BESPOLNO RAZMNOŽAVANJE


Najjednostavniji, najbrži i ujedno energetski najmanje zahtevan proces razmnožavanja je upravo bespolno razmnožavanje.
Sposobnost bespolnog razmnožavanja u velikoj meri olakšava ostavljanje potomstva. Jedinke koje imaju ovu sposobnost ne moraju da troše svoju energiju na pronalaženje partnera za razmnožavanje. Ne moraju ni da troše energiju za za proizvodnju polnih ćelija. Sve što treba da urade jeste da se podele mitotičkom deobom, kada su u pitanju jednoćelijski organizmi, ili da mitotičkom deobom svojih već postojećih telesnih ćelija proizvedu organizam identičan svom, kada su u pitanju višećelijske životinje.
Ukoliko se radi o jednoćelijskim protistima, kod njih je najzastupljeniji način razmnožavanja binerna deoba. Ovo su mitotičke deobe kojima od jedne nastaju dve nove jedinke sa identičnim genetskim materijalom koji je imala jedinka roditelj.
Za filum Zoomastigina je karakteristična uzdižna binerna deoba, dok je za Ciliata karakteristična poprečna deoba. Filum Sporozoa ima sposobnost multipne deobe- šizogonije. Ovaj način razmnožavanja omogućava da od jedinke roditelja nastane više novih jedinki. Ova tehnika razmnožavanja je veoma efikasana. Sa obzirom na to da su Sporozoa isključivo parazitski oblici, u njihovom je interesu da kada pronadju telo domaćina, pogodno za svoj razvoj, to onda maksimalno brzo i iskoriste da se namnože. Šizogoniji pribegavaju i neke vrste Sarcodina i Zoomastigina. U ovom procesu prvo se deli jedro nekoliko puta , a zatim se deli i citoplazma na onoliko delova koliko ima i jedara.


http://rapidshare.com/files/309154303/ad...e.doc.html

---

Rad je dosta veliki i sa fotografijama pa sam postavila samo prvu stranu ostatak je u attach_u.