Znacaj znanja u novim uslovima ekonomskog razvoja

Maturski. seminarski i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima.

Znanje i saznanje su predmet proučavanja mnogih naučnih disciplina –filozofije,sociologije,prirodnih nauka,nauka o vaspitanju...Znanje podrazumeva pagled na svet i biće a znati podrazumeva intelektualni proces koji obuhvata fizičke zakone. To je proces i aktivnost koju biće doživljava a samim tim povezuje proces znanja sa psihologijom. To što je problem znanja danas još interesantniji za mnoge naučne discipline,uključujući nauke o vaspitanju, uslovljeno je njegovim ukupnim uticajem na sve oblasti društvenog života ,na individualni i socijalni razvoj svakog pojedinca,naročito u uslovima njegovog sve bržeg rasprostiranja. Znanje je oduvek sagledavano kao nešto što se odnosi na biće,postojanje. A onda,počelo je da važi za delenje,činenje postaje resurs i korisno dobro,javno dobro. U takv im okolnostima,realno je očekivati još intenzivnija i produbljenija izučavanja znanja i iz aspekta nauka o vaspitanju,ne samo kao ključnog ekonomskog resursa nego i kao bitnog preduslova za kvalitetan život i rad svakog pojedinca u društvu budućnosti.

Određenje znanja

Znanje je viseznačan fenomen pa stoga ne iznenađuje veliki broj različitih pristupa u njegovom predstavljanju i operacionalizaciji. Među autorima iz oblasti obrazovanja ističe se da znanje sadrži najmanje četri posebna značenja:prvo,znanje u smislu veštine stečene inteligencijom,drugo,znanje koje podrazumeva poznanstvo ili bliskost sa drugim osobama tj.poznavanje susedstva ili rodnog mesta,treće,znanje stečeno posrednim učenjem od drugih,i četvrto razumsko ili naučno znanje.
Šire obrazlažući ovu koncepciju znanja naglašava se inteligencija u procesu sticanja znanja koristi se samo sekundarno, jer služi kao sredstvo postizanja kontrole nad stvarima,i u funkciji je boljeg upoznavanja sa njima i pravilnijeg shvatanja i razumevanja stvari i događaja o kojima su nas drugi izvestili. Inteligencija ne služi u korist izvora znanja jer kada su informacije sakupljene i sistematizovane,neki pojedinci postaju izrazito zainteresovani,ne samo za biskost već i za racionalno pokazivanje i otkriće ,na temelju čega nastaje četvrta vrsta znanja.

I ruski autor Ginecinski smatra da je sadržajpojma znanja mnogoznačan:
-znanje je rezultat,završni proizvod saznanja dok je samo saznanje beskonačan proces približavanja istini
-saznanje je oblik i način ssticanja znanja,što predpostavlja da je znanje deo saznanja koje se može realizovati kroz subjektivne forme
-znanje je način proizvodnje u sazanju idividualnog i kolektivnog subjekta....
-znanje se ostvaruje kroz mnoštvo formi injihovih izraza,dok je njegov predmet jedinstvo individualog i socijalnog.
-znanje podrazumeva jedinostvo čulnog i racionalnog kao i konačnog i beskonačnog
-znanje je neizbežno povezano sa sredstivima.
Iz analize sadržaja znanja koju je izložio Ginecinski moguće je zaključiti da se mnogoznačnost pojma znanja iskazuje u njegovom određivanju kao dela saznanja kao i proizvoda refleksije subjekta u odnosu prema spoljašnje i unutrašnjem svetu,i kao nečeg opšteg u obrazovanju predmetne raznolikosti spoljnjeg sveta,i kao načina regulisanja čovekove delatnosti,i kao izvesnom proizvodu i rezultatu procesa saznanja.
U jednom broju izvora nalazimo definicije da znanje obuhvata činjenice, informacije, principe do kojih ljudski um prodire odnosno