Zastita na radu

Maturski, seminarski i diplomski radovi iz menadzmenta proizvodnje.

Zaštita na radu je skup tehničkih, zdravstvenih, pravnih, psiholoških, pedagoških i drugih delatnosti pomoću kojih se otkrivaju i otklanjaju opasnosti što ugrožavaju život i zdravlje osoba na radu i utvrđuju mere, postupci i pravila da bi se otklonile ili smanjile te opasnosti. Svrha zaštite na radu je stvarati sigurne radne uslove kako bi se sprečile ozlede na radu, profesionalne bolesti i nezgode na radu.

1.1.1 IDENTIFIKACIJA I PROCENA RIZIKA

Rizici su stanja i pojave u kojima postoje mogucnosti negativnog odstupanja od pozeljnog ishoda.Samim tim, rizici nisu dobri ili loši, već su to same posledice rizika, koje mogu imati pozitivne ili negativne efekte.Dobre posledice su vezane za produkciju boljih rezultata, a loše ometaju funkcionisanje sistema i obavljanje delatnosti. Kao krajnja konsekvenca loših posledica su materijalni, finansijski pa i ljudski gubici. Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, Zakonom o bezbednosti i zdravlju obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, i utvrđuje njena nadležnost.
Uprava za bezbednost i zdravlje na radu obavlja sledeće poslove:
• priprema propise u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i mišljenja za njihovu primenu;
• priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu i prati njegovo ostvarivanje;
• prati i ocenjuje stanje bezbednosti i zdravlja na radu i priprema stavove za jedinstveno uređivanje mera bezbednosti i zdravlja na radu koje su predmet ovog zakona i drugih propisa;
• istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada;
• pruža stručnu pomoć u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;
• priprema metodologije za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• proučava uzroke i pojave koji za posledicu imaju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom;
• organizuje polaganje stručnih ispita iz člana 54. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, o čemu vodi evidenciju;
• vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica i preduzetnika kao i odgovornih lica sa licencom i priprema predloge rešenja za izdavanje i oduzimanje licenci iz čl. 55. i 57. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, o čemu vodi evidenciju;
• prikuplja i analizira podatke o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima, bolestima u vezi sa radom i pojavama koje utiču na zdravlje zaposlenih;
• obavlja informaciono-dokumentacionu delatnost u oblasti bezbednosti i zdravlja zaposlenih;
• organizuje savetovanja, vrši edukaciju zaposlenih, poslodavaca, lica za bezbednost i zdravlje na radu, inspektora i dr., objavljuje različite materijale i informiše javnost o stanju u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• stara se o primeni međunarodnih akata u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
• podstiče obrazovanje i razvijanje kulture rada u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;

1.1.2 METODE I PROCENA RIZIKA

Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na radnom mestu i u radnoj okolini. Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno utvrđenih opasnosti i štetnosti i utvrđene liste opasnosti i štetnosti u radnoj okolini na svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje rizika - verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog. Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrđenu opasnost ili štetnost, upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama. Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom, prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir učestalost i trajanje izloženosti zaposlenih opasnostima i štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog događaja i tehničke ili druge mogućnosti za njihovo izbegavanje, odnosno ograničenje. Težina moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teška, kolektivna ili laka povreda na radu) koja se može očekivati. Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema nalazu procenjivača rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog, smatra se da je takvo mesto sa povećanim rizikom, što se utvrđuje aktom o proceni rizika.
Ispitivanja i analizu radnih mesta u cilju procene rizika na radnim mestima vršili smo putem opservacija i merenjima primenom kombinovanog metoda.
Za analizu i procenu radnog mesta korišćena je standardizovana šema za analizu radnog mesta. Analiza svakog radnog mesta je izvršena po «koracima». Prvi nivo analize je završen analizom i procenom rizika u okviru radnog prostora u kome se obavljaju radni zadaci. Nakon ove analize pristupilo se definisanju i određivanju dodatne «ček liste» za analizu radnih mesta na kojima je konstatovan povećan stepen rizika. Ovo se posebno odnosi na štetnosti od buke i hemijskih štetnosti. Nakon završenih svih koraka analize radnih mesta, pristupa se proceni rizika, po standardizovanoj metodologiji procene, usklađenoj sa standardima OHSAS 18001 i prilagođenoj specifičnostima radnih procesa.

1.1.3 NAČIN I MERE ZA OTKLANJANJE, SMANJENJE ILI SPREČAVANJE RIZIKA