Vrste epidemioloskih istrazivanja

Maturski, Seminarski , Maturalni i diplomski radovi iz ekonomije: menadzment, marketing, finansija, elektronskog poslovanja, internet tehnologija, biznis planovi, makroekonomija, mikroekonomija, preduzetnistvo, upravljanje ljudskim resursima, carine i porezi.


Osnovni princip epidemiologije ukazuje da izražavanje oboljenja predstavlja interakciju domaćina, mikrobnog agensa i faktora okruženja. Izvor za razumevanje epidemiologije je identifikovati elemente koji su u ovoj kompleksnoj areni značajni, kao i otkriti redosled događaja koji, nesumljivo, dovode do oboljenja.
Epidemiologija kao medicinska grana i medicinska znanost ima dugu tradiciju. Pojedine medicinske aktivnosti i ustanove jasne epidemiološke namene postojale su i puno godina pa i vekova pre, no prva ustanova pod nazivom Epidemiološki zavod (preteča današnjeg celog Zavoda za javno zdravstvo) osnovana je u Beogradu 1923. Prvi udžbenik epidemiologije datira iz 1926. godine. Epidemiologija kao posebna medicinska struka u današnjem smislu ipak je nastala malo kasnije, ranih tridesetih godina, i to kao odvojak tadašnje bakteriologije, pod nazivom terenskih bakteriologa ili epidemiologa. No treba reći da je već ranih dvadesetih godina (sigurno od 1921.) postojala zakonom određena i funkcija tzv. "epidemijskog lekara".
Godine 1930. osnovan je prvi samostalan Epidemiološki odsek pri Bakteriološko - epidemiološkom odseku Centralnog higijenskog zavoda (danas Zavod za javno zdravstvo). Taj se odsek postupno razvio i proširio, obuhvativši uz epidemiologiju zaraznih i nezarazne bolesti, i tako do konca dvadesetog veka postao središnja nacionalna stručno-metodološka i operativna delatnost za epidemiologiju. Godine 2003. reorganizacijom Zavoda do tada jedinstvena Epidemiološka služba razdvojena je na Službu za epidemiologiju zaraznih bolesti i Službu za epidemiologiju nezaraznih bolesti.
Zadatak rada epidemiologije je praćenje, proučavanje, sprečavanje i suzbijanje bolesti kod ljudi, odnosno drugim rečima bavljenje pitanjima učestalosti i rasprostranjenosti bolesti, prirodnim zakonitostima njihovog nastanka (etiologija), održavanja ili iščezavanja iz ljudske populacije, a sve s ciljem planskog uticanja da se učestalost bolesti smanji ili da se čak sasvim iskorene merama sprečavanja (ili prevencije) pre pojave neke bolesti, i suzbijanja (tj. izravne intervencije ako se već neka bolesti javila) kao bi obolelih bilo što manje….

Sadržaj:

Uvod 3
1 Epidemiologija 5
1.1 Podele epidemiologije 5
1.2 Metode epidemioloških ispitivanja 6
1.3 Analitički metod 6
2 Tipovi epidemije 9
2.1 Epidemijski proces 9
2.2 Evidencija zaraznih bolesti 10
2.3 Mere za sprečavanje zaraznih bolesti 10
Zaključak 12
Literatura 13