Zakon o štrajku republike Srbije u skladu sa standardima Evropske unije

Štrajk je prestanak rada prouzrokovan (masovnim) odbijanjem zaposlenih da rade. Štrajkovi postaju značajni tokom industrijske revolucije, kada masovni rad postaje značajan u fabrikama i rudnicima. U većem broju zemalja, štrajkovi su bili ilegalni i brzo pripremljeni, što je bilo posledica veće političke moći vlasnika fabrika nego radnika. Neke zapadne zemlje su delimično legalizovale štrajkove krajem 19og i početkom 20og veka. Ponekad su štrajkovi bili sredstvo stavljanja pritiska na vlade zemalja, kako bi se promenile određene političke odluke. U nekim slučajevima su destabilizovali pravila upravljanja političkih stranaka ili vladara na vlasti. Vremenom, štrajkovi postaju sredstvo otpora stanovništva jede zemlje.

Štrajk predstavlja najmoćnije oružje koje zaposleni imaju u borbi sa poslodavcima. Ali štrajkovi mogu poremetiti više od pojedinačnog preduzeća. Cela industrija, čak i nacionalna ekonomija mogu biti pogođeni nizom štrajkova. Pravo na štrajk je jedan od najvažnijih mehanizama zaštite interesa zaposlenih. Predstavlja način za zaposlene da utiču na poslodavce u situacijama kada pregovori ne daju rezultate ili nisu mogući.

1.Uvod 3
1.1 Uopšteno šta štrajk predstavlja 3
1.2 Istrorija štrajka 3
1.3 Vrste štrajkova 4
2.Zakon o štrajku Republike Srbije 5
3.Pravila štrajka u Evropskoj Uniji 9
3.1 Komperativna analiza 9
3.2 Pojmovi i njihove definicije donete od strane EU 11
3.3 Upoređivanje prava na štrajk u različitim državama članica EU 12
3.4 Pravo na štrajk i Evropske socijalne povelje 13
3.5 Zakon Evropske Unije i pravo na štrajk 14
4.Pravlia radnih sporova i štrajkova u Evropskoj uniji 14
4.1 Opadanje obima radnih sporova 14
4.2 Razlozi za smanjenje obima sporova/štrajkova 16
5.Zaključak 18
PREGLED SLIKA I TABELA:
SLIKA 1 Upoređivanje dužine štrajkova u EU str. 16
SLIKA 2 Nivo organizacije sindikata u EU str. 17