WEB 2.0 KONCEPT diplomski

Sadržaj

1. Uvod

2. Web 2.0 Koncept 1

3. Osnovni principi Web 2.0 Koncepta 4

3.1. Princip gledanja na Web kao na platformu 5

3.1.1. Razlike Netscape i Google 5

3.1.2. Razlike DoubleClick i Overture / AdSense 6

3.1.3. Razlike Akamai i BitTorrent 7

3.2. Princip iskorišćavanja kolektivne inteligencije 7

3.2.1. Popularizacija Blogova 9

3.3. Princip kreiranja specijalizovanih baza podataka 12

3.4. Princip obezbeđivanja softvera kao servisa 13

3.5. Princip laganih programskih modela 15

3.5.1. Kreiranje Web servisa kombinovanjem dva Web servisa 16

3.6. Princip softver iznad nivoa usamljenog uređaja 16

3.7. Princip poboljšanja izgleda aplikacije 17

3.7.1. AJAX 19

4. Zaključak 23

Literatura 24


Uvod
U ovom radu se opisuju osnovni principi Web 2.0 koncepta. Autor se opredelio za ovu temu zato što Web 2.0 predstavlja drugu fazu razvoja WWW servisa Interneta, uključujući njegovu arhitekturu i aplikacije. Pod ovim se generalno misli na razvoj Weba posle 2000. godine. Čitajući ovaj rad dobiće se uvid u neke od osnovnih pravila za kreiranje Web aplikacija koje trenutno donose velike zarade na Internetu, pokazaće se smernice toka razvoja Interneta u bliskoj budućnosti i promene u načinu shvatanja i kreiranja modernih web aplikacija.

Web 2.0 je budućnost koja se sada dešava. Nalazimo se na početku nečega što će napraviti i već sada pravi velike promene u našem načinu življenja. Treba iskoristiti tu prednost i uleteti na tržište sa svežim i funkcionalnim idejama, a uz malo ulaganja za njihovu realizaciju mogu se zaraditi milioni evra.

U domaćoj literaturi o Web 2.0 Konceptu skoro da nije nađeno ništa osim jednog površnog članaka u časopisu PC Magazin, tako da je ceo rad pisan od materijala kojeg je autor uspeo da prikupi na engleskom jeziku. Ovim, naravno se ne želi staviti akcenat na kritici upućenoj domaćim autorima, već je želja da se izrazi zadovoljstvo što se, najzad, ovim radom nudi malo detaljnije, razumljivije i kompletnije informacije o Web 2.0 Konceptu. Sav materijal koji se koristio za pisanje ovog rada autor je nabavio preko Interneta, a tu se uključuje i par elektronskih knjiga čija štampana izdanja još nisu stigla kod nas, kao i tekstovi sa par blogova koji se bave ovom tematikom a pritom su i sami deo ovog koncepta, o čemu će biti reči kasnije.

Želja autora ovog rada je da vam približi ideju Web 2.0 koncepta i upozna vas sa njegovim osnovnim principima. O ovom konceptu se kod nas veoma slabo govori, ali u svetu on već par godina predstavlja veoma aktuelnu temu za razgovor i raspravu o tome šta jeste, a šta nije Web 2.0. U radu će te naći par korisnih primera i ideja za kreiranje modernih i veoma aktuelnih Web aplikacja. Autor se nada da će nešto od ideje Web 2.0 Koncepta uticati na promenu vašeg dosadašnjeg shvatanja interneta i zainteresovati vas za dublje istraživanje na ovu temu.

2. Web 2.0 Koncept

Po rečima tvoraca samog termina “Web 2.0” O'Reilly i MediaLive International, Web 2.0 predstavlja koncept koji će dovesti do revolucije u načinu korišćenja interneta, pokrenuti novi talas investicija i ugroziti položaj tradicionalnih medija. Dale Dougherty potpredsednik O'Reilly Media opisuje Web 2.0 kao promenu razmišljanja i ponašanja u nekoliko bitnih oblasti online okruženja:
• Prelazak sa razmišljanja o Web sajtovima kao samostalnim "informacionim silosima" ka izvorima sadržaja i funkcionalnosti.
• Socijalni fenomen kreiranja i distribucije sadržaja na Webu koji karakteriše otvorena komunikacija, decentralizacija autoriteta, sloboda deljenja sadržaja i njegovo ponovno korišćenje.
• Bolje organizovan i kategorizovan online sadržaj.
• Razmišljanja o realnoj ekonomskoj vrednosti Web-a, za razliku od perioda krajem devedesetih.
• Marketinški termin kojim se razdvajaju poslovni modeli koji su nastali nakon 2000. g.
3.1. Princip gledanja na Web kao na platformu

Jedan od glavnih principa Web 2.0 Koncepta je: “The web as platform” odnosno Web kao platforma. Tim O'Reilly u svom tekstu “What Is Web 2.0” pokazuje kako tretirati web kao platformu upoređivanjem Web 1.0 i Web 2.0 aplikacija. On upoređuje Netscape i Google, DoubleClick i Overture and AdSense, i Akamai i BitTorrent.

3.1.1. Razlike Netscape i Google

Netscape je standardni pedstavnik za Web 1.0, dok je Google sasvim sigurno standardni predstavnik za Web 2.0 Web aplikaciju.

Natscape je koristio koncept web ako platforma ali u terminu stare softverske paradigme: Njihov glavni proizvod je bio web browser, desktop aplikacija, i njihova strategija je bila da iskoriste svoju dominaciju na tržištu browsera radi kreiranja novog tržišta skupih serverskih proizvoda. Kontrola nad standardima za prikazivanje sadržaja i aplikacija u browseru, bi teoretcki, Nerscape-u dala ogromnu marketinšku moć u odnosu na svoje konkurente, slično kao što Microsoft drži tržište PC aplikacija. Sledeći korak Nescape-a je bila promocija webtop-a, aplikacije koja zamenjuje desktop, a plan je bio popuniti webtop sa informacijama i appletima koji bi bili korisni za korisnike. Informacije koje se nalaze na webtopu bi stalno bile ažurirane od strane provajdera koji bi koristio skupe Nescape servere.

Web browseri i web serveri su bili roba, koju je trebalo platiti, a vrednost se podizala za servise obezbeđivane preko web platforme. Google, je nasuprot Nescape-u počeo svoj “život” kao web aplikacija, ali razvijana kao servis, sa direktnom ili indirektnom zaradom, od korisnika koji ga koriste za svoje potrebe. Ni jedna od zamki stare softverske industrije nije bila prisutna. Bez verzija objavljivanja već samo konstantno poboljšavanje. Bez licenciranja i prodaje, samo korišćenje. Bez povezivanja kroz portove na različite platforme kako bi korisnici mogli da koriste softver na svojim računarima, već mogućnost pristupa širokog spektra operativnih sistema sa otvorenim kodom kao i homegrown aplikacija i alata koje niko van kompanije nema priliku da vidi.

Google je zahtevao sposobnost koja Netscape-u nikada nije bila potrebna a to je upravljanje bazom podataka. Google nije samo skup softverskih alata, on je specijalizovana baza podataka. Bez podataka, alati su beskorisni. Bez softvera podaci su nepodasni za rukovanje. Licenciranje softvera, kontrola API-ja (Application Program Interface), nivoi vrednosti u prethodnoj eri, su sada nevažni zbog toga što softver nema više potrebu da se distribuira već samo da se koristi, a takođe softver koji nema mogućnosti sakupljanja i rukovanja podacima je sada od male koristi. Zapravo, danas je vrednost softvera proporcionalna količini i dinamici podataka sa kojima softver može da rukuje .

Google servis nije server, mada se dobija preko velike kolekcije internet servera. Nije ni browser, mada ga korisnik koristi preko web browsera. Niti njegov glavni servis za pretragu poseduje sadržaj koji omogućuje korisniku da pretražuje. Slično kao telefonski poziv, koji se dešava ne samo na oba kraja telefonskog kabla, već i na mreži između. Google se dešava u prostoru između browsera, mehanizma za pretraživanje i odredišnog servera sa sadržajem, a ponaša se kao posrednik između korisnika i njegovog online doživljaja.

Dok se obe kompanije Netscape i Google mogu opisati kao softverske. Jasno je da Netscape pripada istom softverskom svetu kao i Lotus, Microsoft, Oracle, SAP, i druge kompanije koje su osnovane osamdesetih godina za vreme softverske revolucije, dok Google pripada internet aplikacijama kao što su eBay, Amazon, Napster, i naravno DoubleClick kao i Akamai.

3.1.2. Razlike DoubleClick i Overture / AdSense

Kao i Google, DoubleClick je istinski potomak internet ere. On koristi softver kao servis, ima ključne sposobnosti manipulacijom podataka i bio je jedan od pionira u korišćenju web servisa mnongo pre nego što su web servisi uopšte i dobili ime. Međutim, DoubleClick je bio ograničen svojim poslovnim modelom. Devedesetih godina ideja interenta je bila objavljivanje, a ne učestvaovanje. Ovi Promoteri, ne korisnici trebalo je da se vode idejom kako je veličina bitna, i da internetom sve više dominiraju sajtovi koji se nalaze na vrhovima top listi MediaMetrix-a i drugih kompanija za ocenjivanje oglašavanja na internetu.

Kao rezultat, DoubleClick ponosno navodi na svom websajtu “Preko 2000 uspešnih implementacija” svog softvera. Nasuprot tome,Yahoo! Search Marketing (prvobitno Overture) i Google AdSense, već uslužuju stotine hiljada oglašavača po osobi.

Overture i Google-ov uspeh dolazi iz razumevanja onoga što je Chris Anderson okarakterisao kao “the long tail” to jest zajedničke snage malih sajtova koji čine većinu internet sadržaja. DoubleClick-ove ponude zahtevaju zvaničan kupoprodajni ugovor, što ograničava njihovo tržište na samo nekoliko hiljada najvećih web sajtova. Overture i Google su se dosetili kako da omoguće postavljanje oglasa na bukvalno svaku stranicu na internetu. Šta više izbegli su do tada naj popularnije formate oglašavanja kao što su baneri i popapovi, u korist manje nametljivih tekstualnih poruka prijatnijih za korisnika i prihvatljivog sadrzaja.

Po Chris Andersonu jedan od principa Web 2.0 je: Omogućiti samousluživanje korisnika i algoritamsko upravljanje podacima kako bi se pokrio čitav web, od ivice do ivice a ne samo centar. Do kraja dugačkog repa a ne samo glava.

Ne iznenađuje to što i druge uspešne web 2.0 priče pokazuju isto ponašanje. eBay omogućava česte transfvere od samo nekoliko dolara između pojedinaca, ponašajući se kao automatcki posrednik. Napster (Iako zatvoren zbog pravnih razloga) Gradi svoju mrežu ne gradeći centralizovanu bazu pesama, već projektovajući sistem na takav način da svaki korisnik koji skida pesme takođe postaje server i na taj način širi postojeću mrežu.
3.1.3. Razlike Akamai i BitTorrent

Kao i DoubleClick, Akamai je predviđen za rad sa glavom a ne sa repom, sa centrom a ne sa ivicama. Akamai služi da omogući pojedinim sajtovima na ivici weba, da se probiju među najtraženije sajtove u centru, a svoj prihod dobija od tih centralnih sajtova.

BitTorrent, kao i drugi pioniri u P2P (person to person) pokretu, uzima radikalan pristup prema decentralizciji interneta. Svaki klijent je takođe i server. Fajlovi su razbijeni na fragmente koji mogu biti usluživani sa više lokacija. Mreža downloadera je transparentno upregnuta kako bi omogućila veću širinu propusnog opsega kao i podatke za druge korisnike. Što je fajl popularniji to se on brže može uslužiti, zato što veći broj korisnika nudi fragmente tog fajla, kao i veću širinu propusnog opsega.

BitTorrent prema tome demonstrira jos jedan ključni Web 2.0 princip: Servis automatcki postaje bolji što ga više ljudi koristi. Dok Akamai mora da dodaje servere kako bi poboljšao servis, svaki BitTorrent korisnik uključuje svoje resurse u grupu i time poboljšava servis. Pod ovim se podrazumeva “architecture of participation” . BitTorrent funkcioniše na osnovu urođenog etičkog principa saradnje, u kojem servis ima primarnu ulogu kao inteligentan posrednik, povezivajući krajeve mreže jedan sa drugim i koristeći snagu samih korisnika.

3.2. Princip iskorišćavanja kolektivne inteligencije

Centralni princip iza uspeha giganata rođenih u Web 1.0 eri koji su preživeli i doveli nas u Web 2.0 eru, je to što su svi uspjeli na kvalitetan način da iskoristite Web kako bi aktivirali i iskoristili mrežne efekte “kolektivne inteligencije”
• Linkovanje je osnova interneta. Kada korisnik doda novi sadržaj, ili novi sajt on je vezan za strukturu web-a preko linkova. Ovi linkovi nastaju kako drugi korisnici pronalaze taj sadržaj i povezuju svoje stranice za njega. Slično kao što se sinapse formiraju u mozgu. Mreža konekcija raste gotovo organski kako se veći broj korisnika linkuje na određeni sadržaj, što je produkt kolektivne aktivnosti svih korisnika Web-a.

• Yahoo! Prva velika uspešna internet priča, rođen je kao katalog, ili direktorijum linkova, okupljajući linkove nekoliko hiljada a kasnije i miliona najboljih web sajtova. Njegova najveća vrednost je uloga internet portala, za mnoge korisnike velikih ulaznih vrata na internet. Sada Yahoo! svojim korisnicima osim svoje osnovne uloge, na svom sajtu nudi i mnoge druge interesantne servise.

• Google se brzo probijo među web pretraživačima, i neosporno postao jedan od vodećih pretraživača na tržištu. Svoj uspeh Google zahvaljuje PageRank metodi, koja koristi strukturu linkova na mreži radije nego samo karakteristike dokumenata kako bi obezbedila bolji rezultat pretrage.

• eBay kao rezultat ima kolektivnu aktivnost svih njegovih korisnika. Kao i sam web, eBay raste gotovo organski u zavisnosti od aktivnosti korisnika koji ga koriste i uloga koje određuje sama kompanija u kojim okvirima se te aktivnosti mogu kretati. Šta više eBay-ova prednost u odnosu na konkurente dolazi gotovo sigurno od količine kupaca i prodavaca koji ga koriste.

• Amazon prodaje iste proizvode kao i konkurencija na primer: Barnesandnoble.com. Amazon i Barnesandnoble.com imaju isti opis proizvoda kao i istu sliku za proizvod. Ali Amazon je smislio veštinu kako angažovati korisnike radi poboljšanja servisa. Amazon za razliku od konkurencije pridaje veći značaj komentarima svojih korisnika, pozivajući ih da učestvuju na širok spektar načina i to na skoro svakoj svojo stranici. A što je najvažnije Amazon koristi ovu aktivnost svojih korisnika radi obezbeđivanja boljih rezultata pretrage. Dok Barnesandnoble.com pri pretraživanju uglavnom favorizuje svoje proizvode kao i proizvode svojih sponzora, Amazon favorizuje one proizvode koji su najpopularniju “most popular”. Do rezultata pretrage Amazon dolazi izračunavanjem u relanom vremenu, utemeljenom ne samo na osnovu prodaje nekog proizvoda već i drugih faktora koje zaposleni u Amazonu nazivaju “flow” tj. tok oko proizvoda. Sa pridavanjem većeg značaja angažovanosti svojih korisnika, nije iznanađujuće što Amazon prestiže svoje konkurente u prodaji.
Danas, Inovativne kompanije koje se razvijaju na ovom uočavanju, ili ga čak i proširuju, ostavljaju svoj pepoznatljiv trag na internetu.

• Wikipedia, online enciklopedija zasnovana na neverovatnoj ideji da savaki pojam može biti dodat ili objašnjen od strane bilo kog korisnika, kao i da objašnjenje tog pojma može biti editovano od strane bilo kog drugog korisnika, predstavlja radikalan eksperiment poverenja. Ovo predstavlja temeljan preokret u načinu kreiranja sadržaja! Wikipedia je već među najboljih 100 web sajtova, a mnogi misle da će uskoro biti i među najboljih 10.

• Sajtovi kao što su del.icio.us i Flickr, dve kompanije koje privlače mnogo pažnje u zadnje vreme, su pioniri koncepta kojeg neki ljudi zovu „folksonomy“. Način koleborativne kategorizacije sajtova korišćenjem slobodnog izbora ključnih reči, često nazivanih tagovima. Tagovanje omogućava višestruke, preklapajuće asocijacije koje koristi sam ljudski mozak, pre nego strogo ograničene kategorije. Standardni primer ovog može predstavljati slika kučeta na Flickr-u koja može biti tagovana sa oba taga „kuče“ i „sladak“.

• Koleborativni spam filteri kao Cloudmark skupljaju individualne procene e-mail korisnika, o tome šta jeste a šta nije spam, nadmašujući sisteme koji se oslanjaju na analizu samih poruka.

• Očigledno je da velike uspešne inernet kompanije ne reklamiraju svoje proizvode. Njihovo prihvaćanje je vođeno „virusnim markrtingom“. Ovo predstalja preporučivanje servisa od korisnika do korinsika. Skoro da se može kazati: ako se sajt ili prizvod oslanja na reklamiranje kako bi se čulo za njega, on i nije Web 2.0.

• Čak veliki deo infrastrukture interneta uključujući Linux, Apache, MySQL, kao i Perl, PHP, ili Python kod, uključenih u većinu web servera, oslanja se na peer-production metodama kreiranja otvorenog koda. Postoji više od 100,000 open source projekata na sajtu SourceForge.net. Svako može da doda projekat, svako može da skine i koristi kod, novi projekti migriraju od ivica ka centru kao rezultat njihovog korišćenja od strane korisnika, proces prihvatanja softvera oslanja se gotovo u celosti na virusni marketing. Po rečima Tim O'Reilly-a: Uticaj na mrežu od strane korisnika je ključ dominacije na tržištu u Web 2.0 eri.

3.2.1. Popularizacija Blogova

Jedna od najznačajnijih karakteristika Web 2.0 ere. je sigurno velika popularizacija blogova. Lične web strane postojale su na mreži od samih početaka interneta, a lični dnevnici kao i članci sa komentarima aktuelnih dnevnih tema čak i pre toga. Dakle zbog čega se onda diže tolika prašina?
U svojoj osnovi, blog nije nista drugo nego lična web strana u formi dnevnika. Jedna od stvari koja pravi razliku u web 2.0 eri i izdvaja blog od običnih web stranica je tehnologija zvana RSS. RSS predstavlja najznačajniji napredak u osnovnoj arhitekturi weba još od kada su prvobitni hakeri shvatili da CGI (Common Gateway Interface) može poslužiti za kreiranje websajtova sa bazama podataka. RSS dozvoljava bilo kome, ne samo da se poveže na neku stranicu, već da se i pretplati (subscribe) na nju, u smislu da dobija obaveštenje svaki put kada se stranica promeni odnosno ažurira. Ovo se naziva “live web” to jest: živi web.

Danas, naravno “dinamički web sajtovi” (web sajtovi sa bazom podataka u pozadini, čiji se sadržaj stranica kreira dinamički) zamenjuju statičke web prezentacije pa već skoro deset godina. Šta je dinamičko u smislu live web-a, ne samo stranice nego i sami linkovi između njih. Od linka ka weblog-u očekuje se da pokazuje na neku stranicu čiji se sadržaj često menja, sa stalnim, permanentnim linkom (permalink) za svaki zaseban unos, i dojavu odnosno obaveštenje da je došlo do promene sadržaja te stranice. RSS feed je dakle mnogo jači link od recimo bookmarka ili običnog linka ka nekoj stranici.

Permalink (permanent link) odnosno permanentni link je tip URL-a (Uniform Resource Locator) dizajniranog tako da pokazuje na specifičan članak, uglavnom vest ili blog artikal, ali da pritom ostaje trajno nepromenjiv. Permalink se sastoji od niza karaktera koji predstavljaju datum i vreme postavljanja sadržaja, kao i neke identifikatore (autor, pretplatnik, odeljenje koje je odobrilo tekst, itd.).

Ključno je dakle to da ako se članak promeni, reimenuje, ili premesti, njegov permalink ostaje isti. Ako se pak članak ceo obriše, njegov permalink se ne može više koristiti. Permalink je bio iskorišten za veliki broj inovacija na webu uključujući i pozivanje određenih članaka na weblog-u putem RSS-a.

Tipičan format permalinka:
http://<username>.blogspot.com/<4 digit year>/<2 digit month>/<article name>.html

RSS takođe znači da web browser nije jedina aplikacija za pregledaje web sadržaja. RSS mogu da koriste kako web klijenti na primer Bloglines, tako i desktop klijenti. RSS takođe omogućuje i vlasnicima PDA uređaja da pregledaju konstantno ažuriran i aktuelan sadržaj.

RSS se ne koristi samo za prenošenje obaveštenja o kreiranom novom članku na blogu, već takođe i za ažuriranje raznih vrsta podataka kao sto su trenutno stanje cena na berzi, podaci o vremenu, itd. RSS je rođen 1997. kao rezultat spajanja Dave Winersove “Really Simple Syndication” tehnologije, koja se koristila za ažuriranje sadržaja sa bloga, i Netscape "Rich Site Summary" tehnologije, koja omogućuje korisniku da kreira vlastitu Netscape početnu stranicu sa konstantnim ažuriranjem podataka. Netscape je izgubio interesovanje, a tehnologija je nastavila da se razvija od strane Userland Winer's kompanije. Tako da se danas u preseku RSS tehnologije vidi nasledstvo oba roditelja .