Vulkanizam

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
Vesnica Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 2,567
Pridružen: May 2010
Poruka: #1
Vulkanizam
Maturski, seminarski i diplomski radovi iz geografije.

Pod vulkanizmom se podrazumevaju sve pojave koje se odnose na stvaranje usijano-testave mase, tzv. magme u Zemljinoj unutrašnjosti, na njeno kretanje i izbijanje na površinu. Sve te pojave su posledica unutrašnje Zemljine toplote i vezane su za tektonske pokrete, odnosno pukotine nastale u toku tektonske aktivnosti. Mesta gde magma izbija na površinu Zemlje, nazivaju se vulkanima. Magma koja iz unutrašnjosti Zemlje dospeva na njenu površinu naziva se lava. Erupcija vulkana i zemljotresi su pojave koje nastaju kao posledice poremećaja u Zemljinoj kori - rasedanja i nabiranja.
U nastavku rada rećiću nešto više o elementim vulkana, vulkanskim oblicima reljefa, o postvulkanskim pojavama, zatim o tipovima vulkana, o Supervulkanima, o Jeloustoun. U drugom delu rada navešću najznačajnije aktivne vulkane sveta i vulkanske zone na zemlji. Na kraju ću izvesti svoje zaključke.

Elementi vulkana

Vulkani predstavljaju krajnji domet kretanja magme od vulkanskih ognjišta, do izbijanja na površinu Zemlje. Izbijanje lave praćeno snažnim eksplozijama burnim izbacivanjem gasova i čvrstih masa, naziva se vulkanska erupcija. Otvori na vrhovima vulkana nazivaju se krateri ili grotla. Prečnik otvora je od 500 do 1000 metara.
Sav materijal koji se izbacuje iz kratera može se podeliti na:
1. Izlivni materijal - lava
Lava predstavlja gustu testavu masu koja se izliva iz kratera, teče niz strme strane kupe i hlađenjem formira vulkanske - lavine stene. Pri izlivanju lava ima temperaturu od 950 do 1300 ºC. U pogledu hemijskog sastava može biti kisela(sa visokim sadržajem SiO2), prelazna ili neutralna i bazična(sa malo SiO2). Kisele lave su testastije i kreću se brzinom od 5 km/čas, dok su bazične lave tečnije i kreću se brzinom od 20-30 km/čas. Posle izlivanja iz kratera, lava se brzo hladi po površini, pri čemu se obrazuje kora, dok se ispod kore dugo zadržava visoka temperatura. Pri izlivanju i oticanju, lava se nagomilava i stvara različite oblike: slivove, skladove i sl.
2. Eksplozivni materajal:
a) Gasovi i para - redovni pratioci vulkanskih erupcija. Od gasova su najčešći sumporvodonik, sumpordioksid, hlorovodonik, ugljendioksid, metan, azot, vodonik, kiseonik i dr. Kisela lava daje veće količine gasova, bazična znatno manje.
b) Vulkanska prašina i pepeo - česti pratioci vulkanskih erupcija. Zajedno sa peskom predstavljaju najsitnije čestice raspršene lave ili stena zidova kratera koje erupcija nosi. Ovaj materijal zajedno sa vodenom parom i gasovima leti visoko iznad vulkana i ponekad biva odnet daleko od samog vulkana. Njihovim cementovanjem nastaju stene - tufovi i tufiti.
c) Plovućac - vulkanski materijal nastao od kisele magme, koja prilikom izbijanja iz vulkana naglo ispušta gasove, na čijem mestu ostaju šupljine. Plovućac je sunđerastog oblika. Lak je i može da pliva na vodi.
d) Vulkanske bombe - komadi lave nalik na krušku, bombu i slične predmete. Izbacivanjem iz kratera raspršeni i raskomadani materijal zadobija različite oblike.
e) Vulkanske zgure - grudve lave naglo ohlađene poslije izbacivanja iz kratera.

Vulkanski oblici reljefa

Izbijanje magme kroz krater može biti tiho, ali i u vidu eksplozija i snažnih erupcija. U prvom slučaju magma se tiho razliva oko kratera i formira razne platoe i vulkanske ploče. U drugom slučaju, pri pojavi erupcija, raspršeni vulkanski materijal leti visoko iznad kratera, ponekad i nekoliko kilometara u visinu. Izbačeni materijal se često vraća u krater, a većim delom deponuje oko kratera.
Prema putu i konsolidaciji magme, treba razlikovati površinske i podzemne oblike magmatizma.

Površinski oblici

Mar ili nek predstavlja embrionalni oblik vulkana, koji je nastao za vreme jedne erupcije, bez izlivanja lave. Mada se javlja i u aktivnim i u ugašenim vulkanskim predelima, potpuno je nezavisan od tektonske strukture svoje okoline. Mar je levkasto ili cilindrično udubljenje, koje je u vlažnom klimatu obično ispunjeno vodom i preobraćeno u jezero. Oko tog udubljenja, čija se širina kreće od nekoliko desetina metara do više od 2 km, obično nema vulkanskog materijala. Marovi se javljaju u većem broju u vulkanskim oblastima Švapskog Alba(Nemačka), Ajfela i Overnja(Francuska), u srednjoj Italiji, Južnoj Africi, Sibiru i dr. Pošto se u očvrsloj masi u njihovim kraterima često nalaze dijamanti i drugo drago kamenje, nazivaju se "dijamantska ognjišta".



PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
08:12 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Skoči na forum: