Uspešnost preduzeća

UTVRDJIVANJE USPEŠNOSTI POSLOVANJA PREDUZEĆA

Cilj poslovanja preduzeća je dostizanje što boljeg poslovnog rezultata. S tim u vezi, preduzeće mora poštovati ekonomsko načelo, koje definiše uspešnost poslovanja kao odnos izmedju cilja i uloženih sredstava.
Ekonomsko načelo = cilj / sredstva
Ekonomsko načelo nazivamo i «minimax» načelo, jer podrazumeva da možemo povećati uspešnost poslovanja ako:
 maksimiziramo rezultat (cilj) datim sredstvima;
ili
 minimiziramo sredstva za dostizanje odredjenog rezultata (cilja).
U oba smera je moguće delovati da donjoj granici iskorišćenosti kapaciteta svih elemenata poslovnog procesa.
Sa gledišta koje kategorije ubrajamo kao cilj i koje kao sredstva, posmatramo uspešnost poslovanja iz više uglova. Svaki nam «osvetljuje» jedan vidik uspešnosti poslovanja. Zato prosudjivanju uspešnosti poslovanja moramo pristupiti celovito i poštovati sledeća merila:
 produktivnost;
 ekonomičnost;
 rentabilnost;
 likvidnost;
 finansijska stabilnost;
 akumulativnost (sposobnost investiranja);
 učešće osnovnih sredstava u imovini;
 dobitak zaposlenog;
 dobitak pojedine vrste proizvoda;
 neto zarade zaposlenog;
 ...
Još u prethodnim poglavljima smo upoznali izveštaje uspešnosti, koja preduzeća prave tokom godine ili na kraju godine. To su:
 bilans stanja, koji prikazuje vrednost i strukturu imovine i obaveza na odredjen dan;
 bilans uspeha, koji pokazuje poslovni rezultat kao razliku izmedju prihoda i rashoda u odredjenom periodu;
 bilans novčanih tokova, koji prikazuje primitke i izdatke u odredjenom periodu.
Utvrdjena merila uspešnosti poslovanja nam omogućavaju:
 prosudjivanje, kako smo upravljali imovinom u odredjenom periodu;
 analizu slabih i moćnih područja poslovanja;
 osnovu za efikasno i brzo preduzimanje mera.
1. PRODUKTIVNOST
Produktivnost, po običaju, definišemo kao produktivnost rada. Sa gledišta delatnosti i cilja proučavanja, možemo ga izraziti na različite načine.
Produktivnost rada = obim proizvodnje / obim rada
To merilo se upotrebljava u industrijskim preduzećima. Obim proizvodnje možemo izraziti količinski (br. kom, kg, m ...) ili vrednosno.
Obim posla možemo utvrditi brojem zaposlenih u odredjenoj vremenskoj jedinici (npr. 300 kom na zaposlenog po danu) ili brojem časova (npr. 50 kom po času). Možemo je izraziti i vremenom, koje nam je potrebno za izradu 1 proizvoda (npr. 3 ure za par češljeva).
U trgovinskom preduzeću, produktivnost merimo kao odnos izmedju prometa i broja zaposlenih.
Produktivnost rada nam govori o tome koliko može da proizvede odredjen broj zaposlenih u odredjenom vremenu, prostoru u datoj tehnologiji i organizaciji.
Apsolutno izračunat pokazatelj produktivnosti nam ništa ne govori. Značaj dobija tada kada ga uporedjujemo sa:
 prosekom u grani;
 konkurentnim preduzećem;
 planiranom produktivnošću;
 produktivnošću u prošlom periodu.
Ako poštujemo ekonomsko načelo, produktivnost se može povećati ako dostižemo veći obim proizvodnje uz isti broj zaposlenih i u istom vremenu ili ako dostižemo jednak obim proizvodnje uz manji broj zasposlenih, odnosno u krajnjem vremenu.
Faktori koji utiču na produktivnost:
 tehničko-tehnološki (tehnički napredak, tehnička opremljenost rada, kvalitet predmeta rada, veliki proizvodni obrt);
 ljudski (stručnost, motivisanost, intenzivnost);
 organizacioni (organizacija rada, standardizacija, tipizacija, specijalizacija, kooperacija);
 prirodni uslovi (klimatski uslovi).
2. EKONOMIČNOST
Na ekonomično (privredno) poslovanje odlučujuće utiču troškovi poslovanja. Ekonomičnost možemo izraziti kao odnos izmedju dostignutog obima poslovanja i prouzrokovanih troškova ili kao odnos izmedju prihoda i rashoda u odredjenom periodu.
Ekonomičnost = vrednost proizvodnje / troškovi
ili
Ekonomičnost = prihodi / rashodi
Po ekonomskom načelu, ekonomičnost poslovanja će se povećavati ako se povećava vrednost proizvodnje uz nepromenjene troškove ili ako se sačuva vrednost proizvodnje, a troškovi smanje. Rezultat ekonomičnosti može biti 1, veći od 1 ili manji od 1.
Faktori koji utiču na ekonomičnost:
 tehničko-tehnološki faktori;
 promene cena elemenata poslovnog procesa;
 orgnaizacioni faktori (iskorišćenost kapaciteta, racionalna upotreba materijala, obim zaliha, organizacija rada, standardizacija, tipizacija, kooperacija).
3. RENTABILNOST (UNOSNOST)
Rentabilnost izražava oplemenjivanje kapitala, koji smo uložili u poslovanje preduzeća. Rentabilnost je odnos izmedju dobitka i uloženih sredstava (kapitala).
Rentabilnost = dobitak / uložen kapital
U skladu sa ekonomskim načelom, rentabilnost kapitala će se povećavati pri povećanju dobitka na uložena sredstva ili dostizanjem jednakog dobitka manjim ulaganjem kapitala.
Rentabilnost izražavamo vrednosno.
Faktori rentabilnosti:
 faktori, koji utiču na dobitak (promene obima poslovanja, promene prodajnih cena, promene asortimana proizvodnje, promene količina upotrebljenih elemenata, promene nabavnih cena ...);
 faktori, koji utiču na uložen kapital (tehnička uslovljenost poslovanja, brzina obrta sredstava ...).
4. FINANSIJSKA STABILNOST
Finansijska stabilnost je suprotnost prevelike zaduženosti preduzeća. Finansijski nestabilno preduzeće ima visoke dugove, koje u normalnim razmerama jože može otplaćivati, te je veoma osetljivo na svaku promenu uslova poslovanja.
Merimo je kao učešće sopstvenih izvora u celokupnoj strukturi ili kao odnos izmedju sopstvenih i tudjih izvora sredstava.
Finansijska stabilnost = sopstveni izvori sredstava / svi izvori sredstava
ili
Finansijska stabilnost = sopstveni izvori sredstava / tudji izvori sredstava.
Finansijsku stabilnost preduzeća možemo videti u bilansu stanja. U prosudjivanju finansijske stabilnosti možemo poštovati i tzv. zlatno pravilo finansiranja, koji govori o tome da se dugoročna sredstva pokrivaju dugoročnim izvorima sredstava.
5. PLATNA SPOSOBNOST (LIKVIDNOST)
Likvidnost je sposobnost preduzeća da izmiruje svoje obaveze blagovremeno (u roku njihovog dospeća). Likvidnost preduzeća možemo utvrditi bilansom novčanih tokova:
Početno stanje novčanih sredstava
+
primitci
+
izdaci
=
suficit ili deficit novca

U preduzeću na odredjen dan možemo utvrditi više stepena likvidnosti:
Likvidnost 1. stepena (gotovinska likvidnost) = gotovina / kratkoročne obaveze
Preduzeće, koje je likvidno na tom stepenu, je sposobno da plati gotovinom sve prispele obaveze na taj dan (novčanim sredstvima u banci).
Likvidnost 2. stepena (kratkoročna likvidnost) = (gotovina + kratkoročna potraživanja) / kratkoročne obaveze
Preduzeće na tom stepenu likvidnosti može pokriti svoje tekuće obaveze kad povrati svoja potraživanja, jer nema dovoljno novčanih (likvidnih) sredstava.
Likvidnost 3. stepena (dugoročna likvidnost) = (gotovina + kratkoročna potraživanja + zalihe proizvoda) / kratkoročne obaveze
To je dugoročna likvidnost, jer preduzeće da bi izmirilo obaveze mora se pobrinuti još prodaju proizvoda pored potražnje svojih potraživanja.
Faktori likvidnosti:
 brzina obrta obrtnih sredstava;
 odgovarajuće zalihe;
 prodaja platno sposobnim kupcima;
 efikasna potraživanja;
 ...
Uspešno preduzeće je preduzeće koje raste i povećava svoj dobitak i s tim i imovinu. To je preduzeće koje posluje produktivno, ekonomično, rentabilno, finansijski stabilno i likvidno.


lektira, studentski, poslovna, megatrend, diplomski rad, eseji, maturski radovi, seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi, magistarski radovi, domaci radovi, domaci zadaci, projekti, maturalni, maturalne radnje, seminarski, maturski, diplomski, ekonomija, ekonomski, pravo, prava, menadzment, marketing, instalacija, tutorijal, tutorijali, tutorial, baze, baza, sistemi, informatika, ekonomika preduzeca, analiza, racunovodstvo, bankarstvo, osiguranje, spoljnotrgovinsko poslovanje, poreski sistem, politika, inteligencija, psihologija, sociologija, geografija, etika, kultura, fizika, seminarski rad, maturski rad