Vrste i efekti carine

Nova tema  Odgovori 
Podelite temu sa drugarima: ZARADITE PRODAJOM SVOJIH RADOVA
 
Ocena teme:
  • 0 Glasova - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Autor Poruka
derrick Nije na vezi
Posting Freak
*****

Poruka: 3,085
Pridružen: Jul 2009
Poruka: #1
Vrste i efekti carine

UVOD

Rec carina srece se u zapisima iz trinaestog veka i oznacava dazbinu,tj.oblik poreza koji pripada drzavi.Prva carina osnovana je 1833 godine.U nasem jeziku carina je dobila ime zbog cinjenice da je njeno naplacivanje bilo u korist cara – careve dazbine. Postoje misljenja da su rec carina i carinik bile u upotrbi jos u vreme pre nase ere,dok podaci govore da su u Starom Rimu postojale carinarnice na granicnim prelazima iz jednih u druge provincije.
Carina je odredjena svota novca koju drzava u domacoj valuti naplacuje od vlasnika odredjene robe,prilikom prelaska te robe preko drzavne granice.
Carina je odredjeni iznos koji naplacuje drzava,pa je stoga izvor prihoda drzave. Carina je znacajan spoljnotrgovinski instrument.

Osnovne karakteristike carine jesu:

-Carina je dazbina
-Carina predstavlja trosak uvoznika
-Carina je drzavni prihod
-Carina je instrument zastite domace proizvodnje

Carine u srednjem veku zavode knezevi,feudalci,crkve.U to vreme ona je imala iskljucivo fiskalni karakter. Carine se mogu podeliti prema:
-carine prema pravcu kretanja
-carine prema nacina obracuna i naplate
-carine prema ekonomsko-politickom dejstvu
-carine prema nacinu donosenja

Carine se mogu podeliti i na minimalne i maksimalne.
-minimalne-uvode se na uvoz robe iz zemalja sa kojima se zakljucuje medjunarodni sporazum o trgovinskoj saradnji,primenjuje se minimalna carinska stopa
-maksimalne-primenjuju se na uvoz robe iz zemalja koje nasu robu u izvozu ne tretiraju kao robu sa klauzulom najveceg povlascenja.

CARINE PREMA PRAVCU KRETANJA

Carine prema pravcu kretanja mozemo podeliti na :

-uvozne carine
-izvozne carine
-provozne carine

UVOZNE CARINE

Uvozne carine predstavljaju najvazniji instrument delovanja na obim i strukturu spoljne trgovine.Kao instrument zastite domace proizvodnje,uvozne carine su predmet kontrole odredjenih svetskih institucija.
Uvozna carina se placa na stranu robu koja ulazi na carinsko podrucje druge zemlje,s tim da se na tom podrucju zadrzi.

IZVOZNE CARINE

Mali je broj zemalja gde se na robu koja se izvozi naplacuje izvozna carina.Izvozne carine se uvode izuzetno kada postoji ekonomski interes da se ogranici ili zabrani izvoz odredjenih proizvoda. Zastitna funkcija izvoznih carina se ostvaruje tako sto se roba u izvozu za placeni iznos carine cini skupljom,a tim cenovna konkurentnost na svetskom trzistu manjom.

PROVOZNE CARINE

Provozne carine su bile atraktivne kada su bile cist fiskus za drzavu,posebno u robovlasnickom i feudalnom sistemu. Provozne carine su placene na robu koja tranzitira preko carinskog podrucja jedne suverene zemlje.

CARINE PREMA NACINU OBRACUNA

Carine prema nacinu obracuna mozemo podeliti na:

-carine od vrednosti (ad vallorem)
-specificne carine
-kombinovane carine

CARINE OD VREDNOSTI

Carine od vrednosti naplacuju se primenom odgovarajucih stopa Carinske tarife na vrednost uvezene robe.To znaci da iznos carine zavisi direktno od visine vrednosti robe koja je predmet carinjenja. U sistemu obracuna carine od vrednosti uvezene robe,najvazniji je nacin utvrdjivanja osnovice.Najcesce se kao osnovica za naplatu carine koristi cena robe sa klauzulom.CIF – cena robe sa osiguranjem i vozarinom,jer se u osnovicu za obracun,pored cene proizvoda,ukljucuju svi ostali troskovi do granice zemlje uvoza.

SPECIFICNE CARINE

Da bi se izbegli nedostaci obracuna i naplate carine od vrednosti,dobile su na znacaju specificne carine. Specificne carine primenjuju se na jedinicu mere robe koja se uvozi,odnosno izvozi. Za upotrbu ove carine potrebno je utvrditi samo kolicinu robe.

KOMBINOVANE CARINE

Da bi se odklonili nedostaci prethodne dve vrste carine,a podstakli efekti ovih carina,primenjuju se kombinovane carine.

Kombinovane carine uzimaju za osnovicu vrednost i jedinicu mere,pri cemu su alternativne ako se obracunavaju ili po vrednosti ili po jedinici mere,a komulativne ako se obracunavaju i po jednoj i po drugoj osnovici.

CARINE PREMA EKONOMSKO-POLITICKOM DEJSTVU

Carine prema ekonomsko – politickom dejstvu mozemo podeliti:

-fiskalne carine
-zastitne carine
-prohibitivne carine
-retorzivne carine
-preferencijalne carine
-diferencijalne carine
-antidanpiske carine
-kompenzatorne carine
-sezonske carine

FISKALNE CARINE

Fiskalne carine su uvedene na uvoz robe sa ciljem da se ostvare sto veci prihodi za potrebe drzave. Karakteristika fiskalnih carina je u tome da su one nize i da se uvode na relativno manji broj reba,ali uglavno namenjene sirokoj potrosnji ili na luksuznu robu. Nize fiskalne carine bilo u kom obliku,podsticu uvoznike na sto veci obim uvoza namenske robe,a time se ostvaruje veci fiskalni efekat za obezbedjenje sredstava za finansiranje budzetske potrosnje.

ZASTITNE CARINE

Zastitne carine se koriste kao instrument zastite domace proizvodnje u razvoju,a one su i instrument ogranicavanja uvoza. Carina je ekonomska kategorija koja je prisutna u razvoju proizvodnih snaga i produkcionih odnosa u svetu. Carina moze da utice na uvoz robe,od slobodnog uvoza do zabrane,a njen iznos je element formiranja cene robe na domacem i svetskom trzistu,cinilac ponude i traznje,potom utice na strukturu troskova proizvodnje,dobiti,licne dohodke,zaposlenost,vrsi neke funkcije valutnog karaktera,uslovljava odnose razmene,utice na prestruktuiranje privrede i privredni razvoj. Visina carine utice na nivo unutrasnjih cena robe,a samim tim i na formiranje vrednosti nacionalne valute. Efekat zastitna carine ostvaruje u stabilnim uslovima privredjivanja,pre svega u uslovima stabilnog deviznog kursa domace valute,tj. Platno- bilansne ravnoteze.

PROHIBITIVNE CARINE

To je ona carinska mera gde se visinom carine utice na takav nivo cene uvezene robe na domacem trzistu da se prakticno onemogucava uvoz ili izvoz. Ako se koristi carinska stopa od vrednosti ,onda je ona tako visoko utvrdjena da se uvoznicima robe ne isplati da uvoze tu robu,sto je identicno zabrani uvoza. Prohibitivan karakter carine moze nastati i cinjenicom da se carina ne menja,ali ako se cene na svetskom trzistu ipak osetno povecaju ili se razvije domaca industrija kao jeftiniji supstitut uvezene robe,zastitne carine postaju prohibitivne. Praksa je pokazala da uvodjenje prohibitivnih carina od strane jedne zemlje izaziva kontra meru drzava koje su ostecene na taj nacin da im je ogranicen izvoz,te se uvode odgovarajuce mere,preko retorzivnih – borbenih carina.

RETORZIVNE – BORBENE CARINE

Retorzivne ili borbene carine imaju politicki karakter. Zemlja koja trpi zbog prohibitivnih carina drugih zemalja,uvodjenjem borbenih carina nastoji da natera na popustanje zemlju koja je zavela posebnu trgovacko – politicku meru. Kod uvodjenja retorzivnih carina mora se voditi racuna da se njima ne nanese steta razvoju nacionalne privrede i domaceg trzista,vise nego sto je uticaj prohibitivnih carina neke druge zemlje.

PREFERENCIJALNE CARINE

Preferencijalne carine se primenjuju kada drzava uvodi nize carinske stope ili ih ukida,u odnosu za one iz Carinske tarife,za uvoz robe poreklom iz odredjene zemlje ili regiona zemlje. Uvodjenje preferencijalnih carina i davanje preferencijalnog carinskog tretmana nekim zemljama uslovljeno je ekonomskim interesima ovih zemalja. Osnovu za primenu ovakvih carina cine medjudrzavni sporazumi o trgovini izmedju vlada ovih drzava koji se ratifikuje od strane parlamenta.Ovim sporazumima utvrdjen je preferencijalni tretman najviseg nivoa. Sve karakteristike robe iz zemalja sa kojima se ima tretman preferencijalne carinske zastite u uvozu,ima i izvoz proizvoda iz drzave saugovaraca na trzistu doticne zemlje.

DIFERENCIJALNE CARINE

Diferencijalnim carinama se roba poreklom iz odredjene zemlje dovodi u nepovoljniji polozaj u odnosu na robu iz drugih zemalja.
Diferencijalne carine imaju politicki karakter.

Diferencijalna carina nije motivisana ekonomskim interesima,jer nastaje zbog postupka odredjene drzave da na uvoz odredjene robe uvede prohibitivnu carinu. Sa stanovista odvijanja medjunarodne robne razmene,diferencijalna carina ima ili prohibitivan ili retorzivan karakter.

ANTIDAMPINSKE CARINE

Cilj uvodjenja antidampinskih carina je sprecavanje dampinga.Neke zemlje prodaju svojih roba na svetskom trzistu vrse po cenama koje su nize od cena po kojima se ti proizvodi plasiraju na domacem trzistu.Ovakve cene u medjunarodnoj trgovinskoj razmeni nazivaju se damping cene,a sam posao damping aranzman. Damping cenu uglavnom diktiraju odredjene monopolske grupacije ili neka drzava radi osvajanja novih trzista putem relativno niskih cena,cesto ispod cene proizvodnje. Da bi se onomogucio damping drzave uvoznice u tu svrhu uvode ili dopunske carine,ili se za to primenjuje posebno odredjeni carinski stav. Osnovna vrednost antidampinskih carina proizilazi iz mogucnosti potpune zabrane uvoza i prodaje konkretnog proizvoda na domacem trzistu. Antidampinske carine se primenjuju u cilju neutralisanja delovanja dampinga.

KOMPENZATORNE CARINE

Kompenzatorne carine se primenjuju u cilju neutralisanja izvoznih subvencija i premija.Cesto je strana roba zbog toga sto je u zemlji porekla oslobodjena nekog poreza,jeftinija u poredjenju sa cenom domace robe koja je opterecena takvim nametom.U takvim prilikama,strani proizvodjac ima ekonomski interes da prodaje robu po cenama ispod trzisnih u drugoj zemlji,zato se praktikuju kompenzatorne carine koje uvoznu robu opterecuju za iznos unutrasnje takse ili poreza.

Iznos kompenzatornih carina ugradjuje se u osnovicu na koju se primenjuju redovne stope iz Carinske tarife,predvidjene za sagledavanu robu. U odredjenim slucajevima moguce je na uvoz robe iz pojedinih zemalja naplatiti i antidampinsku i kompenzatornu carinu.

SEZONSKE CARINE

Sezonske carine se primenjuju samo na uvoz poljoprivrednih proizvoda u odredjenom vremenskom periodu kada uvoz strane robe dovede do nestabilnosti domace proizvodnje i domaceg trzista. Sezonske carine se uvode onda kada carinske stope u Carinskoj tarifi ne obezbedjuju predvidjena trzisna kretanja poljoprivrednih proizvoda. Carinska stopa na ovim carinama ne moze biti veca od 20% od carinske osnovice proizvoda koji se uvozi.
CARINE PREMA NACINU DONOSENJA

Carine prema nacinu donosenja mozemo podeliti:

-autonomne carine
-konvencionalne carine

AUTONOMNE CARINE

Autonomne carine donosi zemlja samostalni i moze ih menjati u svako doba,shodno vlastitim procenama i interesima.

KONVENCIONALNE CARINE

Konvencionalne carine se donose na temelju ugovora sa drugim zemljama. One su rezultat dogovora izmedju dve ili vise zemalja koje usaglasavaju svoje stavove o visini carinskog opterecenja u medjusobnoj trgovini,a sto se unosi u bilaterarne i multilaterarne trgovinske ugovore.Unosenjem u ugovor bezuslovne klauzule najveceg povlascenja,one su dobijale atribut nediskriminatorskih carina.

EFEKTI CARINE

Veoma je veliki broj razlicitih efekata koje carine ispoljavaju na funkcionisanju pojedinih nacionalnih ekonomija. Zbog velikog broja parametara koji se u nacionalnoj ekonomiji menjaju usled delovanja carina,najvazniji efekti carine su:
-zastitni efekat
-efekat potrosnje
-efekat dohodka
-efekat redistribucije
-efekat uslova trgovinskog poslovanja
-efekat zaposlenosti
-efekat platnog bilansa

U medjunarodnim ekonomskim odnosima najvazniji efekti su:

-efekat na uvoz
-efekat na cene
-efekat na domacu proizvodnju
-protekcionisticki efekat
-efekat na potrosnju
-efekat povecanja budzetskih prihoda
-redistributivni efekat
-efekat na odnose razmene
-efekat na dohodak i zaposlenost
-platnobilansni efekat
-efekat na realokaciju proizvodnih faktora

EFEKAT NA CENE I ODNOCE RAZMENE

Carina na uvezene proizvode neminovno uslovljava porast njihovih cena na domacem trzistu. U ekonomskoj teoriji se cini distinkcija izmedju cetri mogucnosti:

1. Uvodjenje uvoznih carina je bez efekata na izmenu cena robe na domacem trzistu.
2. Uvozna carina deluje na rast cena uvoznih roba tacno u iznosu carine na robu koja se uvozi.
3. Uvozna carina ima za posledicu rast cena na domacem trzistu u iznosu manjem od velicine carinskih davanja.
4. Uvozna carina ima za posledicu rast cena robe na domacem trzistu u iznosu vecem od velicine carinskih davanja.

1. Prva mogucnost odnosi se na situaciju da zemlja koja je uvela carinu predstavlja jedinog ili jednog od najznacajnijih kupaca robe zemlje izvoznice.
Ekonomski interes zemlje izvoznice ogleda se u zadrzavanju velicine izvoza buduci da njegov prestanak znaci daleko vece gubitke u poredjenju sa gubitkom po osnovi pomenutog smanjenja cene robe koja se izvozi.

2. Pod pretpostavkom da se u zemlji uvoznici prosecni troskovi proizvodnje ne menjaju,uvozna carina moze povecati cenu robe na domacem trzistu tacno u iznosu carine na uvoznu robu.Uslov koji pri tom mora biti ispunjen je da razlika troskova proizvodnje izmedju proizvoda domaceg i uvoznog porekla bude veca od iznosa carine na uvezenu robu.

3. Ova mogucnost se odnosi na situaciju rasta cena na trzistu zemlje uvoznice ali u manjem iznosu od velicine carine.Razlika izmedju domacih i inostranih troskova proizvodnje je manja od carine.

4. Postoji mogucnost da cene robe na domacem trzistu porastu u iznosu koji je veci od poredjenja sa velicinom carine.Ovo je realna pojava kada se uvoz robe obavlja preko jednog ili vise posrednika buduci da uvoznik nije finalni potrosac robe vec posrednik koji uvecava proviziju na temelju uvozne cene uvecane za iznos carine.

U odredjenim slucajevima i to iskljucivo u kontekstu kratkog roka,uvodjenje uvoznih carina moze poboljsati odnose razmene zemlje uvoznice u odnosu na zemlje okruzenja.Pod odnosima razmene treba razumeti kupovnu snagu izvoza za jedinicu uvoza. Carine mogu imati izrazeno dejstvo na odnose razmene jedino u slucaju postojanja niske elasticnosti ponude inostranih proizvoda.

EFEKAT CARINE NA DOMACU PROIZVODNJU

Cilj uvodjenja zastitne carine jeste stvaranje povoljnijih uslova privredjivanja za odredjene privredne grane,grupacije i proizvode koji predstavljaju strateski interes razvoja zemlje. Troskovi proizvodnje koji su zbog nivoa produktivnosti visi od svetskih,kompenziraju se visinom carine na uvoz.
Da li ce racionalna carinska zastita uticati na razvoj domace proizvodnje,zavisi od elasticnosti domace potrosnje na povecani nivo cena uvoznih proizvoda zbog carine.Ako je domaca potrosnja elasticna na povecanu cenu uvozne robe za iznos prevoznih troskova i osiguranja do granice i carine,potraznja ce se smanjiti za veci procenat od procenta porasta cena.

PLATNOBILANSNI EFEKAT

Najvazniji segment spoljnoekonomskih odnosa neke privrede je izvoz i uvoz robe.Pregled uvoza i izvoza robe jedne zemlje sa inostranstvom predstavlja trgovinski bilans.U ovom smislu termin roba predstavlja materijalno dobro.
Drugi segment spoljnoekonomskih odnosa su usluge,a razlikujemo dve vrste:

-usluge privrednih delatnosti
-usluge proizvodnih faktora rada i kapitala

Pored usluga postoje i transferi.
Transferi zajedno sa trgovinskim bilansom cine bilans tekucih transakcija a on moze biti:

-pozitivan bilans znaci mogucnost davanja kredita inostranstvu ili povecanje deviznih rezervi
-negativan znaci da je vrednost izvoza roba i usluga i primljenih transfera manja od vrednosti uvoza robe i usluga i datih transfera.

Poboljsanje platnog bilansa kao rezultat uvodjenja ili povecanja carina nastace jedino u slusaju kada su domaca traznja za inostranom robom i inostrana ponuda elasticna. Platnobilansni efekat moze izostati u slucaju da se zemlja izvoznik robe koristi identicnom merom povecanja carina na uvoz roba iz zemalja spoljnotrgovinskih partnera. Visoka carina znaci i izrazeniji efekat na platni bilans.


PORUČITE RAD NA OVOM LINKU >>> SEMINARSKI
maturski radovi seminarski radovi maturski seminarski maturski rad diplomski seminarski rad diplomski rad lektire maturalna radnja maturalni radovi skripte maturski radovi diplomski radovi izrada radova vesti studenti magistarski maturanti tutorijali referati lektire download citaonica master masteri master rad master radovi radovi seminarske seminarski seminarski rad seminarski radovi kvalitet kvalitetni fakultet fakulteti skola skole skolovanje titula univerzitet magistarski radovi

LAJKUJTE, POZOVITE 5 PRIJATELJA I OSTVARITE POPUST
23-03-2010 11:37 PM
Poseti veb stranicu korisnika Pronađi sve korisnikove poruke Citiraj ovu poruku u odgovoru
Nova tema  Odgovori 


Verovatno povezane teme...
Tema: Autor Odgovora: Pregleda: zadnja poruka
  Osnovne vrste turističke propagande derrick 0 898 07-08-2013 10:27 PM
zadnja poruka: derrick
  Vuk - Biogeografske odlike vrste Maja 0 1,366 19-07-2012 04:04 PM
zadnja poruka: Maja
  Represivni i preventivni efekti kontrole saobraćaja Maja 0 1,553 21-03-2012 04:17 PM
zadnja poruka: Maja
  Vrste zdravstvene njege Dzemala 0 3,502 25-06-2010 04:08 PM
zadnja poruka: Dzemala
  Pojam i vrste divljači Dzemala 0 1,078 24-06-2010 02:05 PM
zadnja poruka: Dzemala

Skoči na forum: